Драган Булатовић

Драган Булатовић (Крушчић, 1951) је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и управник Центра за музеологију и херитологију при истом факултету. Бави се теоријом музеологије и херитологије и методологијом историјско-уметничког дискурса.

Драган Булатовић
Датум рођења1951.
Место рођењаКрушчић
 ФНРЈ

Биографија

уреди

Булатовић је матурирао у Врбасу 1970. године, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности 1977. године. Ради усавршавања је боравио на École des Hautes Études en Sciences Sociales у Паризу током зимског семестра 1983\84. школске године. Магистрирао је 1988. године на смеру Историја модерне уметности, а докторски рад "Обједињени дискурс о уметности и проблем неалузивности у сликарству XX века у Србији" одбранио је 2005. године, такође, на Филозофском факултету у Београду.[1]

У периоду 1978-80. године је био кустос у Сектору за историјско-стилски развој уметничке опреме књиге, примењене графике и фотографије Музеја примењене уметности у Београду. За асистента приправника на предмету Музеологија и заштита споменика културе изабран је 1980. године. Од 1988. године је у звању асистента за Музеологију и заштиту културних добара на Филозофском факултету у Београду. Од 2005. године је у звању доцента, а од 2015. у звању ванредног професора за предмете Семинара за музеологију и херитологију на основним, мастер и докторским студијама.[2] Предавач је музеологије по позиву на Факултету примењених уметности и дизајна Универзитета уметности у Београду и на Мултидисциплинарним студијама историје и филозофије природе, науке и технологије Универзитета у Београду. Предаје по позиву и на Универзитету у Љубљани и Свеучилишту у Загребу. Био је ментор првих доктора музеологије и херитологије на Београдском универзитету (у периоду од 2005-2012. године пет кандидата је одбранило своје докторске тезе) и једног кандидата на Универзитету у Скопљу.

Био је уредник часописа Семинара за модерну уметност Triplus4 од 1988. до 1994. године и уредник часописа студената Филозофског факултета АЛЕТХЕИА (1988).

Био је председник Извршног одбора Друштва историчара уметности Србије од 1986. до 1990. године и члан председништва Савеза Друштава историчара уметности Југославије од 1989. до 1991. године.

Био је члан републичке комисије за стручне музејске испите.

Члан је Националног комитета међународног савета за музеје (ИЦОМ-а) од 1999. године.

Оснивач је Центра за заштиту наслеђа Косова и Метохије: Mnemosyne (1999).

Основао је Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду 2010. године.[3]

Одабрана библиографија

уреди

Књиге, аутор

уреди
  • "Уметност и музеалност: историјско-уметнички говор и његови музеолошки исходи", Нови Сад: Галерија Матице српске. 2016. ISBN 978-86-80706-07-8.
  • "УМЕТНОСТ I МУЗЕАЛНОСТ: Историјско-уметнички говор и његови музеолошки исходи", Прво електронско издање, Београд: Филозофски факултет, Центар за музеологију и херитологију,. 2014. ISBN 978-86-88803-92-2.
  • "ОД ТРЕЗОРА ДО ТЕЗАУРУСА: Теорија и методологија изградње баштињења", Прво електронско издање, Београд: Филозофски факултет, Центар за музеологију и херитологију,. 2015. ISBN 978-86-88803-93-9.

Студије

уреди
  • "Тумачева огледања", Зборник радова Филозофског факултета, серија Б, XVI, Београд 1993, 341-360;(ИССН 0352-5597)
  • "АРТ АНД МУСЕАЛИТY", Зборник радова Филозофског факултета, серија А, XVIII, Београд 1994, 403-421;(ИССН 0352-5546)
  • "Историја уметности и заштита уметничког наслеђа", Повеља, Нова серија, година XXV, бр.2, Краљево, 1995, 24-29; (ИССН 0352-7751)
  • Историјско-уметничка интерпретација у статусу интегралног дискурса о уметности”, Зборник радова Филозофског факултета, серија А, XIX, Београд, 1997, 353-363; (ИССН 0352-5546)
  • (са Ангелином. Милосављевић): “Баштина и рат: цинизам нужности”, Нова српска политичка мисао, посебно издање I, Београд, 1999, 237-250. (ИССН 1450-7382)
  • "ОБЕЋАЊЕ И ОПРОШТАЈ- Поводом Арс Меморативе и Простора уметности"(приредио), Историја уметности н.с. бр. 1-2, Београд 2002,79-80(ИССН 1451-1797)
  • "Баштина као бранд или музеј као економија жеље", Годишњак за друштвену историју св. 2-3, Београд 2004, 137-148. (ИССН 0354-5318)
  • "Баштинство или о незаборављању", Крушевачки зборник 11, 2005, 7-20. (ИССН 0352-7255)
  • (приређивач) "Музеј као слика свијета?", Гласник Народног музеја Црне Горе год 1, број 1 (Нова серија. II књига),2005/2006, 109-110. (ИССН 1800-5713)
  • "Музеологија и/као херменеутика", у: Музеј као слика свијета?, Гласник Народног музеја Црне Горе год 1, број 1 (Нова серија. II књига), 2005/2006, 111-119. (ИССН 1800-5713)
  • Стандарди музејске делатности и услови за јавни рад приватних колекција”, Инкубатори културних индустрија. Округли сто: Развој приватних музеја у Србији, Зборник радова, Београд 15-21. 2008. ISBN 978-86-84159-16-0.
  • "Музеј као економија жеље", Зборник Семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду В – 21-36. 2009. ISBN 978-86-86563-55-2.
  • "Мусеологy анд/ас Херменеутицс", (зборник) «Иви Мароевићу баштиници у спомен», Завод за информацијске студије Одсјека за информацијске знаности Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, Споменице, књига 2, Загреб 61-71. 2009. ISBN 978-953-175-357-9.
  • "Наук одгонетања уметничког посланства између апорија естетичких парадигми и шавова херменеутичких парабола", Зборник Семинара за студије модерне уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду 8, Београд 2012, 109-123. (ИССН 2217-3951)
  • "Криза музејске производње идентитета", Музеологија нова музеологија и наука о баштини, Тематски зборник, Центар за музеологију и херитологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Београд 11-25. 2012. ISBN 978-86-88803-52-6.
  • "Својатање садашњости", у: Милан Попадић, Чији је Микеланђелов Давид? Баштина у свакодневном животу, Београд: Центар за музеологију и херитологију, пп. VII-XII. 2012. ISBN 978-86-88803-04-5.
  • "Heritage vs. fetish", Culture, No. 8, Centre for Culture and Cultural Studies, Skopje, 2014, 33-42. (ISSN 1857-7725)
  • "Надрастање музеологије – херитологија као општа наука о баштини", У: Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних -изама / Art and its Role in the History: Between Durability and Transient –isms; međunarodni tematski zbornik, Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини. 2014. ISBN 978-86-6349-034-5. стр. 677–694.
  • "Студије баштине као темељ очувања хуманистичког образовања",Андрагошке студије Бр.1, Јун 2015,41-64. (ИССН 0354-5415)

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди