Драган Р. Симић
Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
Драган Р. Симић (Медвеђа, 11. новембар 1961) српски је поликолог и универзитетски професор. Редовни је професор[1] и декан Факултета политичких наука.[2] Утемељивач је систематског и обухватног изучавања американистике у Србији, као и глобалних и стратешких студија и студија миграција на Универзитету у Београду. Предавач је на академским установама у Србији, региону и иностранству, укључујући Универзитет Клемсон из Јужне Каролине, Универзитет Доња Горица и Универзитет у Бањој Луци. Председник је Матичног научног одбора за право, економију и политичке науке Министарства просвете Републике Србије.[3]
проф. др Драган Р. Симић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Драган Симић |
Датум рођења | 11. новембар 1961. |
Место рођења | Медвеђа, НР Србија, ФНР Југославија |
Пребивалиште | Београд |
Средња школа | XII београдска гимназија |
Универзитет | Факултет политичких наука, Универзитет у Београду |
Породица | |
Супружник | Јелена Симић |
Деца | 2 |
Научни рад | |
Активни период | 1993—данас |
Поље | |
Утицаји | Андреја Милетић, Чарлс Кегли, Џон Миршајмер, Хедли Бул |
Награде | Октобарска награда (1984) |
Образовање и стручна усавршавања
уредиДипломирао је на Факултету политичких наука 1985. године на смеру за међународне односе. Магистрирао је на истом факултету 1992. године одбранивши магистарску тезу под насловом „Схватање мира код Јохана Галтунга”. Докторску дисертацију под називом „Нови светски поредак” одбранио је 1999. године на Факултету политичких наука.[4]
Усавршавао се у Сједињеним Америчким Државама као стипендиста Фулбрајтовог програма о спољној политици САД на Универзитету Јужне Каролине током 2003. године под менторством професора међународних односа Чарлса Кеглија (Charles W. Kegley Jr.). Учествовао је на стручном усавршавању на Универзитету у Питсбургу (Сједињене Америчке Државе) током 2006. године.[4] Учествовао на више од стотину међународних конференција.[4]
Говори енглески и руски језик, уз познавање основа италијанског и латинског језика.[5].
Каријера
уредиДобитник је Октобарске награде града Београда за истраживачки рад, као и Новембарске награде Универзитета у Београду 1985. године за изузетан успех на основним студијама. Непосредно након завршетка основних студија постаје активан у научно-истраживачкој делатности кроз ангажман у истраживачком тиму Института за политичке студије у Београду. Као уредник издавачке делатности у ИИЦ ССО Србије (1987–1990) и потом као главни и одговорни уредник часописа Идеје (Велике и Мале едиције Идеја), уредио је преко 60 монографија, рачунајући и Изабрана дела Вилхелма Рајха у пет томова.
Од 1993. године учествује у извођењу наставе на Факултету политичких наука, где је 2009. године изабран у највише предавачко звање – редовног професора. Предаје међународне односе, националну и глобалну безбедност, велике стратегије и стратешко мишљење, геополитику, спољну и безбедносну политику САД и српско–америчке односе на матичном и факултетима у региону и у иностранству (Црна Гора - Универзитет Доња Горица[6], Босна и Херцеговина – Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци...). Предаје, такође, на Дипломатској академији „Коча Поповић“ Министарства спољних послова Републике Србије[7], као и на Војној академији Универзитета одбране у Београду.
Изабран је 2014. године за професора Универзитета Клемсон, Јужна Каролина, САД, на основу споразума о сарадњи Универзитета у Београду Факултета политичких наука (Центра за студије САД) и Универзитета Клемсон.[8][9] Руководилац је, са стране Центра за студије Сједињених Америчких Држава Факултета политичких наука Универзитета у Београду, пројекта „Университy Партнерсхип- Сербиан Едуцатионал Аллианце“(2019-2023) са Охајо Стејт Универзитетом[10], као и пројекта „Университy Партнерсхип“ (2020-2023) са Универзитетом Клемсон из Јужне Каролине[11].
Објавио је и приредио велики број научних монографија и зборника радова. Поред тога, објавио је више десетина текстова у научним и стручним часописима и зборницима радова. Превео је више значајних дела страних теоретичара међународних односа. Члан је редакција научних часописа „Војно дело“[12] и „Јоурнал оф Регионал Сецуритy“[13].
Оснивач је и директор Центра за студије Сједињених Америчких Држава на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (2004).[14] Утемељио је систематско и обухватно изучавање американистике у Србији. Покретач је најпре специјалистичких, а потом и мастер академских студија САД на Универзитету у Београду Факултету политичких наука, чији је и руководилац од 2004. године. На Универзитету у Београду, у оквиру Студија при Универзитету, руководилац је и утемељивач мастер програма Студије миграција, на који је прва генерација уписана 2017. године.[15] Такође, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду утемељио је и мастер програм Глобалне и стратешке студије, чији је руководилац од уписа прве генерације студената 2022. године[16].
Први пут је за декана Универзитета у Београду - Факултета политичких наука изабран 2015. године.[17] Поново је биран на ову функцију 2018. године[18], као и 2021. године[19]. Изабран је 2016. године за председника Одбора за подизање спомен обележја убијеном премијеру др Зорану Ђинђићу. [20] Од 2017. године обавља функцију председника Матичног научног одбора за право економију и политичке науке Министарства просвете Републике Србије[21], а од 2017. до 2020. године обављао је и функцију председника Етичког одбора Универзитета у Београду.[22]
Приватни живот
уредиОжењен је новинарком Јеленом Симић са којом има двоје деце.[23][24][25]
Одабрана дела
уреди- Позитиван мир, Академиа Нова, Београд, 1993.
- Поредак света, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.
- Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Службени лист СРЈ и Факултет политичких наука, Београд, 2002.
- Светска политика – међудржавни и међународни поредак, Светска политика, Глобални односи, Чигоја штампа и Факултет политичких наука, Београд, 2009.
- Расправа о поретку, Завод за уџбенике, Београд, 2012. (друго издање)
- Светски поредак: Политика Вудроа Вилсона и Френклина Делана Рузвелта, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, ЦЛИО, Београд, 2022.
Референце
уреди- ^ „Редовни професори | Специализатионс | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „Пословођење | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 07. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ а б в „Драган Симић | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „Белграде Сецуритy Форум, Модератор: Драган Р. Симић”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „др Драган Р. Симић - Хуманистичке студије[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „ДИПЛОМАТСКА АКАДЕМИЈА “КОЧА ПОПОВИЋ”, ОСНОВНИ ПРОГРАМ ДИПЛОМАТСКЕ ОБУКЕ ЗА 2009/2010. ГОДИНУ[[Категорија:Ботовски наслови]]” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ Белграде Ацадемиц Програм | Цоллеге оф Бехавиорал, Социал анд Хеалтх Сциенцес
- ^ „Студенти са Универзитета Клемсон на Факултету политичких наука”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „Тхе Охио Стате Университy - Центер фор Славиц, Еаст-Еуропеан анд Еурасиан Студиес: Сербиан Едуцатионал Аллианце”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „Цлемсон Университy: Департмент оф Политицал Сциенце рецеивес Стате Департмент фундинг фор фацултy, студент еxцхангес”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017.
- ^ „Јоурнал оф Регионал Сецуиртy, Едиториал Теам анд Боард”. Архивирано из оригинала Проверите вредност параметра
|урл=
(помоћ) 11. 07. 2013. г. Приступљено 22. 11. 2023. - ^ „Научно-истраживачки центри | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ РТС :: Београдски универзитет покреће прве студије о миграцијама у региону
- ^ „Факултет политичких наука Универзитета у Београду - Мастер Међународне студије, модул: Глобалне и стратешке студије”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „Дневни лист Данас | Друштво[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „"Драган Р. Симић реизабран за декана ФПН-а", Радио-телевизија Србије”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ „"Симић поново изабран за декана Факултета политичких наука", Еуронеwс Србија”. Приступљено 22. 11. 2023.
- ^ Формиран Одбор за споменик Ђинђићу - ЈМУ Радио-телевизија Војводине[мртва веза]
- ^ „Декан ФПН изабран за председника Матичног научног одбора за право, економију и политичке наука | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „Декан Факултета политичких наука проф. др Драган Р. Симић изабран за председника Етичког одбора Универзитета у Београду | Факултет политичких наука | Универзитет у Београду[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ „"ОН ЈЕ ЖИВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА I САВРШЕН ОТАЦ НАШОЈ ДЕЦИ": Каже водитељка Слагалице о свом 18 година старијем супругу”. стил.курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-12-13.
- ^ Република, Срећна (2023-11-02). „ДАНАС ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ВОДИТЕЉКИ: Ево како је фатална Јелена Симић изгледала пре 8 година (ФОТО)”. Срећна Република (на језику: српски). Приступљено 2023-12-13.
- ^ „Она је позната водитељка, он декан факултета у Београду: Завирите у ПОРОДИЧНИ ДОМ Јелене и Драгана Симића у срцу града”. Глоссy (на језику: српски). Приступљено 2023-12-13.