Драго Јанчар
Драго Јанчар (Марибор, 13. април 1948) је словеначки књижевник, драмски писац, есејиста и академик. За време служења војног рока у Србији написао је студију о српском драмском писцу Борисаву Станковићу (феномен православно-оријенталског начина живота), за коју је добио награду Народне библиотеке Србије. [1] Студију је употребио у роману „Те ноћи сам је видео” (2010) [1], српски превод је урадила Ана Ристовић 2014.
| Драго Јанчар | |
|---|---|
 Фотографија Јанчара из 2019. | |
| Датум рођења | 13. април 1948. |
| Место рођења | Марибор ФНР Југославија |
| Пребивалиште | Љубљана |
| Занимање | писац и есејиста |
Биографија уреди
Јанчар је основну школу и техничку хемију завршио у Рушама. Уписао је Високу правну школу у Марибору, где је постао и главни уредник студентског листа Катедра.[2]
Затваран је од стране комунистичког режима 1974. године као и у неколико наврата потом.[2] Војни рок је служио у Врању. [1]
Радио је као новинар Вечерњег листа и филмски драматург за Виба филм.[2]
Од 1987. до 1991. био је председник Словеначког ПЕН центра.[3]
Радио је у Словеначкој матици од 1981. до пензионисања 2016. као уредник и секретар.[4]
У својим есејима често се бавио проблемима политике и грађанског друштва.
Заједно са Васком Симонитијем приредио је звучну изложбу и антологију Тамна страна месеца, о карактеристикама ауторитарне владавине у Југославији после Другог светског рата.
Редовни је члан Словеначке академије наука и уметности.[5]
Јанчар је један од најпревођенијих словенских књижевника.[5]
У његовим романима редован мотив је критичко приказивање реалних догађаја. Он се бави темама угрожености појединца пред насиљем власти.
Он сматра да се Југославија распала јер није била демократска држава већ диктаторска.[6]
Награде уреди
- Стеријина награда за најбољу драму, 1982.
- Стеријина награда за најбољу драму, 1985.[6]
- Европска награда за кратку прозу, Аугзбург, 1994.[5]
- Прешернова награда, 1993.[5]
- Рожанчева награда за есеј, 1993.[5]
- Крешникова награда, за књигу Звенење в глави, 1999.
- Крешникова награда, за књигу Катарина, пав ин језуит, 2001.
- Хердерова награда, 2003.[5]
- Награда „Жан Емери” за есеј, 2007.[5]
- Награда „Хемингвеј”, 2009.[5]
- Награда „Медитеран”, 2009.[5]
- Крешникова награда, за књигу То ноч сем јо видел, 2011.
- Европска награда за књижевност (франц. Prix européen de littérature), Стразбур, 2011.
- Награда „Стефан Митров Љубиша”, 2019.
- Награда „Милован Видаковић”, 2021.[7]
Одабрана дела уреди
- Галиот (роман, 1978)[5]
- О бледом злочинцу (приче, 1978)[5]
- Северна светлост (роман, 1980)[5]
- Велики бриљантни валцер (драма, 1985)[5]
- Смрт Марије Снежне (приче, 1985)[5]
- После Годоа (драма, 1988)[5]
- Клементов пад (драма, 1988)[5]
- Дедал (драма, 1988)[5]
- Терра инцогнита (есеји, 1989)[5]
- Сећање на Југославију (есеј, 1991)[5]
- Поглед анђела (приче, 1992)[5]
- Диспут (заједно са Адамом Михњиком, есеј, 1992)[5]
- Разбијени крчаг (есеј, 1993)[5]
- Подсмешљива пожуда (роман, 1994)[5]
- Халштат (драма, 1994)[5]
- Шала, иронија и дубље значење (есеји, 1994)[5]
- Катарина, паун и језуита (роман, 2000)[5]
- Бриони (есеји, 2002)[5]
- Душа Европе (есеји, 2006)[5]
- Градитељ (роман, 2006)[5]
- Дрво без имена (роман, 2008)[5]
- Подсмешљива пожуда (2010)[5]
- Те ноћи сам је видео (роман, 2014)[5]
Извођења у Србији уреди
- Бриљантни валцер,, 14.12.1985, Београд, Београдско драмско позориште[8]
- Велики бриљантни валцер, 22.04.1986, Зајечар, Народно позориште Тимочке крајине - Центар за културу Зоран Радмиловић[8]
- Клементов пад, 17.09.1988, Нови Сад, Српско народно позориште[8]
- Лака коњица, 05.05.2007, Београд, Београдско драмско позориште[8]
Референце уреди
- ^ а б в „"Ко сем бил в Словенији персона нон грата, со ме објавили в Србији"”. ртвсло.си. Приступљено 6. 2. 2022.
- ^ а б в „хттп://www.сазу.си/ен/мемберс/драго-јанцар”. www.сазу.си (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09. Спољашња веза у
|титле=(помоћ) - ^ Агата. „Аутхор ин Фоцус”. Виленица (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Матица хрватска - књиге”. www.матица.хр. Приступљено 2021-12-09.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб „Драго Јанчар | Архипелаг”. www.архипелаг.рс. Приступљено 2021-12-09.
- ^ а б „Драго Јанчар: Недостаје права дебата о литератури”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2021-12-09.
- ^ „Драго Јанчар лауреат награде “Милован Видаковић” - Култура - Дневни лист Данас” (на језику: српски). Приступљено 2021-12-15.
- ^ а б в г „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2021-12-09.
