Друштво Потпора
Друштво „Потпора” било је изразито културно-хуманитарно друштво основано пред крај 19. века од стране београдског и српског јеврејског становништва, са циљем да...приближи учаурену београдску јеврејску заједнлцу моденој науци и култури.
Предуслови уреди
С краја 19. века београдски Јевреји који су углавном становали концентрисани у две или три улице у махали Јалија[1] (махали дорћолских Јевреја[а]), живели су претежно патријархалним животом, васпитавани у трговачком духу, непрестано посвећени интересу и бризи само за најбллже. У том раздобљу њихов целокупан социјални и духовни интерес били су претежно подређен строгом породичном животу, пуном стереотипа који су се сводили на запошљавање деце по трговачким дућанима, одакле су од најраније младости доносили некакав приход својим породицама.[2]
Незадовољна оваквим стањем међу својим сународницима, с краја 19. века мања група млађих Јевреја, будућих београдских интелектуалаца успротивила се стереотипном понашању београдских Јевреја идејом о еманципације Јеврејског подмлатка и тежњом за стварање...Јеврејског интелектуалног кадра који би се паралелно духовно развијао са својом „сабраћом” Србима и тиме приближио учаурену београдску јеврејску заједнлцу модемој науци и култури.[2]
Како су с краја 19. века управу београдске јеврејске општине водили др Давлд АлкалаЈ, доктор права, Соломон Азриел и др Јакоб Челебоновић, виђенији Јевреји и интелектуалци и они су схватили да је у Београду неопходно основати једно „грађанског друштва” са задатком да потпомаже младе Јевреје на студијама високих наука, и у изучавању заната и других вештина.[2]
Непосредни повод за оснивање друштва уреди
Непосредни повод да се оснује „Друштво за потпомагање ради изучавања заната, вештина и виших академских наука овде и на страни”, била је молба за новчану помоћ поднета Управи београдске Јеврејске општине 1897. године од стране Исак Алкалаја (тада ученик шестог разреда гимназије, а потом врховног рабин у Краљевини Југославији).
Оснивање друштва уреди
Друштво је званично основано 23. септембра 1897. године, од стране оснивача, међу којима су били:
- др Давид Алкалај,
- Соломон Азриел,
- др Јакоб Челебоновић,
- Бенцион Були,
- Бенко Давичо и др.
Иако је за првог председника Друштва изабран Соломон Азриел, убрзо на чело друштва је дошао Бенцион Були, банкар и један од најбогатијих чланова београдске Јеврејске заједнице у Београду.
Оснивачи Погледа, врло брзо су се издигли изнад сопствене средине, примајући на себе задатак и бригу да створе реалне услове за несметано школовање недовољно материјално и новчано обезбеђених чланова београдске јеврејске заједнице.
Захваљујући овим активностима прва група питомаца (попут личности као што су: др Леон Коен, др Букић Пљаде, др Менахем Русо, др Букус Алкалај, др Рафаило Маргулис, др Давид Албала, др Исак Ешкенази), који су добили новчану подршку друштва, у периоду између два светска рата, одиграће значајну улогу у животу јеврејске заједнлце у Београду.
Остале активности Друштва уреди
У послератним годинама након Великог рата, након што је тих година на њено чело дошао др Букић Пијаде (њен некадашњи питомац), „Потпора” одржава и појачава своју делатност.
- Заштита ратне сирочади
На првој послератној скупштинл одржаној 5. децембра 1920. године, др Букић Пијаде промовише и нови задатак „Потпоре” - заштита ратне сирочади. На иницијативу „Потпоре” 98 ратне сирочади уз помоћ Јеврејског женског друштва које је формирало „одбор кумица” за бригу о ратној сирочади, у првих десет послератнлх годлна прикупљена је и подељена помоћ за ратну сирочад у вредности од ргеко 300.000 динара.
- Учешче у јавном животу
Уз поменуте активности, „Потпора” Је усмеравала пажњу и на развој целокупног јеврејског друштва. Друштво и његови чланови уводе новлне у јавном животу београдских Јевреја. Организују веллке забаве, елитне по посети 1 уметничком нивоу на којима прикупљају прилоге за материјалну помоћ својим штићеницлма. У међуратном периоду ״Потпора“ наставља са потпомагањем великог броја питомаца на студијама ван земље. Месечна помоћ се кретала у износу од 200 до 600 динара.
- Рад на културном повезивању и јачању јеврејске заједнице
Друштво „Потпора” је непрестано радила и на културном повезивању и јачању јеврејске заједнице у Краљевини Југославији.[2]
- Издаваштво
Захваљујући сарадњи са сарајевском Ла Беневоленсиом, друштво „Потпора” покренуло је и штампање заједничког издања под називом „Годишњак”.[2]
Приходи и резултати уреди
„Потпора” је за своје активности приходе обезбеђивала од:[2]
- чланарине,
- прихода са забава,
- прихода са сабирнлх акција,
- лутрија са друштвених вечери,
- уписивања чланова добротвора (прилог од 1.000 динара) и утемељивача (прилог од 500 динара).
Према подацима из јеврејског Годишњак 5694.за 1933. годину, сазнајемо следеће податке о пословању Друштва...од после рата (1919. године) па до данас (1933. година) „Потпора” је имала 99 питомаца и то 90 на наукама и 9 на занатима... На питомце Је наше друштво од 1920. до 1933. године издало 658 628 длнара, а за ратну сирочад 329.583 динара. Целокупан приход био је за то време 1.426.129 динара и десетак акција Привредне Народне Банке.[3]
Напомене уреди
- ^ Јалија, што је значило приобаље или земљиште поред река. Јалија је део старог Дорћола за време турске владавине Београдом, а захватала је простор од Малог Калемегдана, Старе електричне централе са једне стране и од Улице цара Душана до дунавске обале са друге стране.
Извори уреди
- ^ Пензин (2019-07-09). „Јалија - Махала дорћолских Јевреја”. Пензин (на језику: српски). Приступљено 2022-08-05.
- ^ а б в г д ђ Поповић, Небојша (1996). „2. Културно-хуманитама друштва У: Јеврејска заједница у Србији (1918-1941)” (ПДФ). Приступљено 5. 8. 2022.
- ^ Маргулис Рафаило, ״Историја добротворног друштва Потпора“, Годишњак 5694.-1933״ стр. 33-39.
