Википедија

Дудовке

Дудовке (Moraceae) — често звани фамилија дудова или фамилија смокви — фамилија су цветница која обухвата 38 родова и преко 1.100 врста.[2] Већина је широко распрострањена у тропским и субтропским регионима, и у мањој мери у пределима умерене климе; међутим, ова пороциа свеукупно има космополитску дистрибуцију. Једина синапоморфија унутар Дудовки је присуство млечника и млечног сапа у свим паренхималним ткивима, док су генерално корисне пољске карактеристике два тучка при чему је понекад један умањен, сложени неупадљиви цветови, и сложени плодови.[3] Фамилија обухвата добро познате биљке као што су смоква, бенгалски фикус, хлебно дрво, дуд, и маклуру. Цветови дудовки су обично композитни (редукована цваст).

Дудовке
Временски распон: 80–0 Ма Креда - садашњост
Панамско гумено дрво (Castilla elastica)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Росалес
Породица: Морацеае
Gaudich.[1]
Родови

Погледајте текст

Ficus retusa (Moraceae) у Баг-е-Џина (Лахоре)

Историјска таксономија уреди

Ова породице је раније била сврстана у сад непостојећи ред Urticales. Недавне молекуларне студије су довеле до њеног смештања унутар Rosales у клади званој уртикалијски розиди, која исто тако обухвата Ulmaceae, Celtidaceae, Cannabaceae и Urticaceae. Cecropia, који су различити постављани у Moraceae, Urticaceae, и њихову засебну фамилију, Cecropiaceae, сада су уврштени у Urticaceae.[4]

Дводоме биљке (које имају индивидуе са засебним половима) јављају се у примитивном стању у породици Moraceae.[5] Биљна репродуктивна морфологија је независно еволуирала најмање четири пута унутар ове фамилије.

Дистрибуција уреди

Дудовке имају космополитску дистрибуцији, те се могу наћи широм света. Према неким хипотезама њихова космополитска дистрибуција је последица распада Гондване током периода јуре.[6] За већина врста је утврђено да потичу из тропа Старог света са нагласком на Азији и пацифичким острвима [7]

Филогенија уреди

Модерна молекуларна филогенетика сугерише следеће односе:[4][5][8][9]

 
 

Urticaceae

 
‑{Морацеае}‑
 
Artocarpeae
 
 

Batocarpus

 
 

Clarisia

 
 
 
 

Artocarpus

 
 
 

Parartocarpus

 
 

Prainea

 
 
 
 
Moreae
 

Sorocea

 
 
 

Bagassa

 
 
 
 

Milicia

 
 

Streblus

 
 
 
 

Morus

 
 

Trophis

 
 
 
 
 
 
 
Maclureae

Maclura

 
 
Dorstenieae
 

Fatoua

 
 
 
 

Broussonetia

 
 

Malaisia

 
 
 
 
 

Bleekrodea

 
 

Sloetia

 
 
 

Trilepisium

 
 
 
 

Utsetela

 
 

Dorstenia

 
 
 
 

Brosimum

 
 

Trymatococcus

 
 

Helianthostylis

 
 
 
 
 
 
 
Ficeae

Ficus

 
Castilleae
‑{Антиаропсинеае}‑
 

Sparattosyce

 
 

Antiaropsis

 
 
‑{Цастиллинеае}‑
 
 

Antiaris

 
 

Mesogyne

 
 
 
 

Naucleopsis

 
 
 

Perebea

 
 

Pseudolmedia

 
 
 

Maquira

 
 
 

Helicostylis

 
 
 

Poulsenia

 
 

Castilla

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Племена и родови уреди

Дудовке се састоје од следећег:[10]

Врсте уреди

Референце уреди

  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ” (ПДФ). Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013. 
  2. ^ Цхристенхусз, M. Ј. M.; Бyнг, Ј. W. (2016). „Тхе нумбер оф кноwн плантс специес ин тхе wорлд анд итс аннуал инцреасе”. Пхyтотаxа. 261 (3): 201—217. дои:10.11646/пхyтотаxа.261.3.1. 
  3. ^ Јудд WС, Цампбелл ЦС, Келлогг ЕА, Стевенс ПФ, Доногхуе МЈ (2008). Плант Сyстематицс: А Пхyлогенетиц Аппроацх. Сундерланд, МА: Синауер Ассоциатес, Инц. стр. 1-620. ИСБН 978-0-878-93407-2. 
  4. ^ а б Сyтсма КЈ, Мораwетз Ј, Пирес C, Непокроефф M, Цонти Е, Зјхра M, Халл ЈЦ, Цхасе МW (2002). „Уртицалеан росидс: Цирцумсцриптион, росид анцестрy, анд пхyлогенетицс басед он рбцЛ, трнЛ–Ф, анд ндхФ сеqуенцес” (ПДФ). Америцан Јоурнал оф Ботанy. 89 (89): 1531—1546. ПМИД 21665755. дои:10.3732/ајб.89.9.1531. 
  5. ^ а б Датwyлер СЛ, Wеиблен Г (2004). „Он тхе оригин оф тхе фиг: Пхyлогенетиц релатионсхипс оф Морацеае фром ндхФ сеqуенцес”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 91 (5): 767—777. ПМИД 21653431. дои:10.3732/ајб.91.5.767. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  6. ^ „Гондwана”. Енцyцлопедиа Британница. 
  7. ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд Дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442  . ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004. [мртва веза]
  8. ^ Цлемент WЛ, Wеиблен ГД (2009). „Морпхологицал еволутион ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Сyстематиц Ботанy. 34 (3): 530—552. дои:10.1600/036364409789271155. 
  9. ^ Зерега Њ, Цлемент WЛ, Датwyлер СЛ, Wеиблен ГД (2005). „Биогеограпхy анд дивергенце тимес ин тхе мулберрy фамилy (Морацеае)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 37 (2): 402—416. ЦитеСеерX 10.1.1.418.1442  . ПМИД 16112884. дои:10.1016/ј.yмпев.2005.07.004. 
  10. ^ „Морацеае - Тхе Мулберрy Фамилy”. Флорида Фруит Геек. 2018.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)

Спољашње везе уреди

 
Викиврсте имају више информација о чланку Дудовке.
 
Дудовке на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dudovke&oldid=25263383”