Двоструки хеликс нуклеинске киселине
У молекуларној биологији, термин двоструки хеликс[1] се односи на структуру коју формирају дволанчани молекули нуклеинских киселина као што су ДНК и РНК. Структура двоструког хеликса комплекса нуклеинске киселине проистиче из њене секундарне структуре. Она је фундаментална одредница терцијарне структуре. Овај термин се усталио у широј јавности почевши од објављивања Вотсонове аутобиографије 1968.
ДНК двоструки хеликс је спирални полимер нуклеинске киселине.[2] Најзаступљенија хеликсна структура је Б-ДНК. Она има десни двоструки хеликс са око 10-10,5 нуклеотида по заокрету.[3] Структура двоструког хеликса ДНК се састоји од великог и малог жлеба. Велики жлеб је шири од малог.[2] Знатан број протеина се везује за ДНК путем великог жлеба.[4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Кабаи, Сáндор (2007). „Доубле Хелиx”. Тхе Wолфрам Демонстратионс Пројецт.
- ^ а б Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Wang, J. C. (1979). „Helical repeat of DNA in solution”. PNAS. 76 (1): 200—203. PMC 382905
. PMID 284332. doi:10.1073/pnas.76.1.200. Архивирано из оригинала 24. 03. 2019. г. Приступљено 08. 05. 2012.
- ^ Pabo C, Sauer R (1984). „Protein-DNA recognition”. Annu Rev Biochem. 53: 293—321. PMID 6236744. doi:10.1146/annurev.bi.53.070184.001453.
