Eduskunta (fin. Eduskunta, швед. Riksdag) је једнодомно народно представништво Финске. Има 200 посланика и заседа у згради Парламента (Едускунтатало; Риксдагсхусет) у Хелсинкију.

Zgrada parlamenta

Устав уреди

По Уставу Финске, 200 посланика имају врховну законодавну власт. Народ остварује своју сувереност преко посланика. Парламент доноси законе, буџет, ратификује међународне споразуме, и контролише рад Државног савета (владе). Он може изменити Устав, изнудити оставку Државном савету, поништити вето председника; а његове одлуке нису подложен судској контроли. Иницијативу за доношење закона може дати и Државни савет, или поједини посланик. За промену Устава потребно су два гласања у Парламенту тако да се Парламент распушта и поново бира, са једним општим изборима у међувемену (дакле 2 сукцесивна изборна периода).

Посланици имају посланички имунитет: без одобрења Парламента не могу бити гоњени за било шта што изрекну на заседању Парламента, а ни ухапшени или притворени осим за нека озбиљна кривична дела.

Парламентарни избори уреди

200 посланика се бира непосредним тајним гласањем, по пропорционалном систему. Мандат им траје 4 године, а избори (редовни) се одржавају треће недеље у марту.

Сваки држављанин старији од 18 година, који се региструје за гласање до дана избора, има право да гласа, а осим изузетака (војно особље и судије) има право и да се кандидује. Кандидате кандидују странке (на страначким референдумима) или изборне организације.

Постоји 16 изборних јединица. Број посланика који се бира, зависи од броја становника изборне јединице. Оландска Острва су изузетак, јер имају увек једног представника. Управа провинција именује бирачке одборе, који потрврђују кандидатуре, а након гласања и разултат гласања. У последњој инстанци о питањима избора одлучује Министарство правде.

Распоред мандата врши се расподелом путем највећег изборног количника тзв. д'Хондтов метод). Не постоји изборни цензус, који листа кандидата траба да пређе како би ушла у расподелу мандата.

Могући су ванредни избори, које расписује Парламент, на предлог премијера (који се мора претходно консултовати са парламентарним групама) и то је могуће само у току заседања Парламента.

Формирање Владе уреди

Председник Републике консултује председника Парламента и представнике парламентарних група о саставу Државног савета (влада). По Уставу, Едускунта бира председника Владе, кога председник Републике затим поставља. Остале министре именује председник Републике на предлог председника Владе.

Пре избора председника Владе, групе у Парламенту преговарају о политичком програму и саставу Владе. На основу тих преговаора и након поменутих консултација председник именује кандидата који постаје Преедседник Владе уколико добије већину гласова у Едускунти.

Заседања уреди

Годишња заседања Парламента уобичајено почињу у фебруару, и имају два заседања од јануара до јуна и од септембра до децембра. На почетку годишње седнице, лидери странанка и посебни гости, присуствју посебном богослужењу у Катедрали у Хелсинкију, пре него се настави церемонија у згради Парламента, где председник отвара заседање.

Првог дана сваке годишње седнице, Едускунта, међу својим члановима, бира Председавајућег седнице и његова два заменика. До избора председавајућег, седницом председа најстарији посланик. Председавајући и заменици полажу следећу заклетву пред Парламентом;

"Ја,..., потврђујем да ћу током свог мандата као председавајући, свим својим могућностима бранити права народа, Парламент и Владу Финске, у складу са Уставом."

На свакој годишњој седници Парламент бира посланике који ће представљати Финску у Нордијском Савету и у Савету Европе.

Владајућа већина уреди

Пропорционални систем, иначе, а поготову уколико се као у Финској, примени без цензуса, формира разуђену политичку сцену са већим бројем странака, што опед доводи до коалиционих Влада.

Последњи парламентарни избори одржани су 17. априла 2011. године. Владу је формирало шест странака, Национална коалиција, Социјалдемократска партија Финске, Лева алијанса, Зелена лига, Шведска народна партија Финске и Хришћанске демократе Финске, формирајући парламентарну већину од 126 посланика уз подршку представника Оландских острва.

Странка Број гласова Проценат гласова Број представника
Парламентарне странке
Национална коалиција 599.138 (-17.703) 20,4% 44 (-6)
Социјалдемократска партија Финске 561.558 (-32.636) 19,1% 42 (-3)
Истински Финци 560.075 (+447.819) 19,1% 39 (+34)
Финска партија центра 463.266 (-177.162) 15,8% 35 (-16)
Лева Алијанса 239.039 (-5.257) 8,1% 14 (-3)
Зелена лига 213.172 (-21.257) 7,3% 10 (-3)
Шведска народна партија Финске 125.785 (-735) 4,3% 9 (/)
Хришћанске демократе Финске 118.453 (-16.337) 4,0% 6 (-1)
Представник Оландских острва 8.546 (-1.015) 0,3% 1 (/)
Странке испод цензуса
Пиратска партија 15.103 (+15.103) 0,5%
Комунистичка партија Финске 9.232 (-9.045) 0,3%
Промена 2011 7.504 (+7.504) 0,3%
Партија слободе 4.285 (+4.285) 0,1%
Партија независности 3.236 (-2.305) 0,1%
Сениорска партија Финске 3.195 (-13.520) 0,1%
Финска радничка партија 1,857 (+93) 0,1%
Комунистичка радничка партија (1.575) (-432) 0,1%
За сиромашне 1.335 (-1.186) 0,1%


Спољашње везе уреди