Ектодермне цисте неодонтогеног порекла

Ектодермне цисте неодонтогеног порекла
Ектодермне цисте неодонтогеног порекла
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	максилофацијална хирургија, патологија
ICD-10	К09.1

Ектодермне цисте неодонтогеног порекла су јасно ограничене шупљине са унутрашње стране обложене епителом у коштаним фисурама и меким ткивима, испуњене течним садржајем. Настају као последица увртања ектодерма између ембрионалних процесуса који учествују у формирању лица и вилица.^[1] Сваку цисту треба, као год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.

Општа разматрања

Цисте вилица су су шупљине јасно ограниђене у меком ткиву или органу, испуњене течним садржајем а са унутрашње стране обложене епителом. Цисте у вилицама се релативно често јављају а према пореклу се деле на ектодермне цисте одонтогеног и ектодермне цисте неодонтогеног порекла.^[2]

Ектодермне цисте одонтогеног порекла

У ектодермне цисте одонтогеног (развојног) порекла спадају:

гингивалнеа циста деце (Епстеинове перле)
одонтогена кератоциста (примордијалне цисте)
фоликуларна циста,
еруптивна циста,
латерална периодонтална циста,
гингивална циста одраслих,
гландуралне одонтогене цисте
радикуларна циста.^[2]

Ектодермне цисте неодонтогеног порекла

У ектодермне цисте неодонтогеног порекла спадају:

медијалне — алвеоларне и палатиналне
глобуломаксиларне
назоалвеоларне
назопалатиналне — цисте папиле палатине и цисте инцизивног канала.
цисте инцизивног канала.

Сваку цисту треба схватити као факултативно предканцерозно стање. Због тога је неопходно цисту потпуно одстранити и увек послати на хистопатолошки преглед.

Врсте ектодермних циста неодонтогеног порекла

Назив	Клиничке карактеристике
Медијалне цисте	Настају у медијалној фисури доње (мандибула) или горње (маxила) вилице. Према локализацији могу бити: медијалне алвеоларне цисте ако су у пределу алвеоларног наставка, медијално палатиналне цисте ако су у пределу сутуре медијане.^[1]
Глобуломаксиларне цисте	Јављају се измедју бочног секутића и очњака у горњој вилици, или између глобуларног и горњевиличног наставка (максиларног процесуса).^[1]
Назоалвеоларне (назолабијална) цисте	Настају на споју латералног, назалног (носног), глобуларног и максиларног процесуса. Својим растом одижу носно крилце, чинећи да је назолабијални жљеб (латински сулцус насолабиалис) збрисан, а доњи носни ходник делимично обтурисан.^[1]
Назопалатиналне цисте	Творевине су меких ткива у пределу папиле палатине у пределу медијалне линије између горњих централних секутића На рендгенским снимцима нема промена, јер су локализоване у меким ткивима. Услед трауматизације од доњих зуба често долази до њене секундарне инфекције.^[1]
Цисте инцизивног канала	Локализована се у пределу инцизивног канала. Осим тупих болова и избочења у пределу инцизивног канала, клинички не мора бити других тегоба. На рендгенском снимку дају расветљења у кости крушкастог облика и нема никада проминирање корена зуба у цисту или круну зуба као код фоликуларних цисти, већ постоји само јасно расветљење у кости које није у вези са зубима.^[1]

Клиничке карактеристике

Симптоми фоликуларних и радикуларних циста су скоро исти. Имају безболни развитак иало расту експанзивно истањујући коштано ткиво, тако да долази много ћешче до појаве тумефакције са вестибуларне него са палатиналне или језичне (лингвалне) стране у доњој вилици, јер је претежни развитак цисте према вестибулуму - букално и лабијално, који је условљен мањим отпором коштаног ткива.

Док су мале откривају се рендгенски и не причињавају субјективне тегобе. Сматра се да се за 0,5 цм увећавају у пречнику за годину дана. Болесници се најчешче јављају лекару због појаве тумефакције (испупчења) или инфекције цисте када болест иде под симптоматологијом инфектзивног апсцеса.^[1]

Дијагноза

Дијагноза неоодонтогених и других коштаних циста поставља се на основу прегледа пацијента, који укључује:

узимање анамнезе,
клиничким прегледом — инспекција, палпација подручја вилица и перкусију зуба, током којих се констатује: безболно избочење коштаног ткива, нормална боја слузокоже изнад промене, безболна тумефакција је безболна на палпацију, може бити чврсте конзистенције када је очувано још коштано ткиво, а уколико додје до истањења истог у узнапредовалом стадијуму цисте долази до појаве феномена пинг-понг лоптице, односно угибања коштаног ткива, када је коштано ткиво потпуно ресорбовано, јавља се феномен флуктуације.
рентгенографија,
патохистолошког налаза,
пункција и клинички преглед цистичног садржаја — који је течан, а може бити бистар, жућкасте боје (сламе) са присуством кристала холестерина или гноја.
цитолошка анализа ћелија и садржаја пунктата
компјуторизирана томографија вилица или костију лица.

У типичним случајевима већ на основу клиничкога прегледа и детаљне анализе рентгенограма може се поставити дијагнозу, која ће постати коначна тек након потврде патолога.

Терапија

Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу цистичног сакуса.^[1] Да ли ће се радити цистектомију или цистостомија - при одлучивању се мора узети у обзир опште стање и старост пацијента. Због тога што све цисте могу бити факултативно предканцерозно стање неопходно је цисту потпуно одстранити и увек послати на хистопатолошки преглед. Када се донесе одлука за цистостомију, а патохистолошки налаз покаже малигнитет, преостали део цистичног сакуса може се одстранити у другом оперативном захвату.

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Миодраг Карапанџић, Ектодермне цисте вилице неодонтогеног порекла Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2012) www.фамона.сезампро.рс
^ ^а ^б Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Тумоурс, Јаw Цyстс анд Аллиед Лесионс, WХО, Генева 1971) и из године 1992. (WХО Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Туморс, Фром Сецонд Едитион, 1992).

Литература

Н. Робертон “Теxтбоок оф неонатологy”, Цхурцхил Ливингдтоне 1989

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1.-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж Миодраг Карапанџић, Ектодермне цисте вилице неодонтогеног порекла Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2012) www.фамона.сезампро.рс

[#1-2] а ^б Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Тумоурс, Јаw Цyстс анд Аллиед Лесионс, WХО, Генева 1971) и из године 1992. (WХО Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Туморс, Фром Сецонд Едитион, 1992).

[1]

[2]