Ектодермне цисте одонтогеног порекла
Ектодермне цисте одонтогеног порекла су јасно огранишене развојне шупљине са унутрашње стране обложене епителом у коштаним фисурама и меким ткивима, испуњене течним садржајем. Настају као последица увртања ектодерма између ембрионалних процесуса који учествују у формирању лица и вилица.[1] Сваку цисту треба, како год је то могуће, у целости одстранити, јер она својим даљим растом доводи до ресорпције коштаног ткива, представља латентно жариште инфекције, а постоји могућност малигне алтерације.
| Ектодермне цисте одонтогеног порекла | |
|---|---|
.jpg) Цста одонтогеног порекле у доњој вилици (означено стрелицама) | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | максилофацијална хирургија, патологија |
| ICD-10 | К04.8, К09.1 |
Општа разматрања уреди
Цисте вилица су су шупљине јасно ограничене у меком ткиву или органу, испуњене течним садржајем, а са унутрашње стране обложене епителом. Цисте у вилицама се релативно често јављају а према пореклу се деле на ектодермне цисте одонтогеног и ектодермне цисте неодонтогеног порекла.[2]
- Ектодермне цисте одонтогеног порекла
У ектодермне цисте одонтогеног (развојног) порекла спадају:
- гингивална циста деце (Епстеинове перле)
- одонтогена кератоциста (примордијалне цисте)
- фоликуларна циста,
- еруптивна циста,
- латерална периодонтална циста,
- гингивална циста одраслих,
- гландуралне одонтогене цисте
- радикуларна циста.[3]
У ектодермне цисте неодонтогеног порекла спадају:
- медијалне — алвеоларне и палатиналне
- глобуломаксиларне
- назоалвеоларне
- назопалатиналне — цисте папиле палатине,
- цисте инцизивног канала.
Сваку цисту треба схватити као факултативно предканцерозно стање. Због тога је неопходно цисту потпуно одстранити и увек послати на хистопатолошки преглед. Према томе и кад се донесе одлука за цистостомију, преостали део цистичног сакуса може се одстранити у другом оперативном захвату.
Врсте ектодермних цисти одонтогеног порекла уреди
| Назив | Клиничке карактеристике | Слика |
|---|---|---|
| Фоликуларна циста |
Настају као последица поремећаја у развитку зуба, или зубног фоликула. Претежно се јављају коду млађих особа. Недостатак некога од зуба који је већ требало да никну као ии избочења која при томе настају указују на фоликуларну цисту.[1] |
 |
| Радикуларна циста |
Назив су добиле по томе јер настају од процеса који се формира у пределу апсцеса зуба или на бази гранулома. Могу настати на било којем зубу, али су изузетно ретке на млечним зубима. Чешће се јављају у горњој, него у доњој вилици. Најућесталија појава радикуларне цисте је у трећој и четвртој деценији живота, чешћее код мушкараца. Клиничка слика радикуларне цисте, осим од локализације, односно од којега зуба потиче, доста зависи и од тога да ли постоје знаци акутног запаљења или не. Циста која не показује знаке акутног запаљења, у дијагностици не представља велики проблем. Док су још мале, клинички симптоми недостају, тако да се могу открити тек при рутинском рендгенолошком испитивању. Расте споро и безболно, потискујући околна ткива. Сматра се да се увећава 0.5 цм у пречнику за годину дана. Када доспе испод периоста, даје једно избоћење коштаног ткива које може на палпацију показивати различите феномене. Слузокожа изнад цисте је непромењена, а избоћење коштаног ткива је глатке површине. Како и фоликуларне цисте, могу својим растом да доведу до дислокације и оштећења суседних зуба, и/или оштећења коштаног ткива. Тада их треба што пре одстранити.[1] |
 |
| Гингивална циста одраслих | Ретка је одонтогена циста која се јавна у облику плакасто-провидне чврсте квржице (задебљање), локализоване на алвеоларном гребену у пределу корена доњих очњака и/ или премолара.[4]
Имају танку овојницу кроз коју просијава светла течност. Промер им није већи од 3 до 5 мм, а нешто су веће од гингивалних циста у деце. Не остављају никакав траг на коштаној подлози на којој расту Узрок настанка су највероватније ембрионални остаци епитела који формира зубну глеђ. Гингивалне цисте могу бити и друге локализације од наведене.[4] |
|
| Гингивална циста деце |
Оне су мале цистичне формације које представљају остатке епителног ткива. Настају приликом спајања максиларних наставака од остатака денталне ламине у облику беличасте кугласте избочине величине 1–3 мм. Локализоване су уздуж средње линије тврдог непца и јављују се у 80% новорођенчади. Могу бити солитарне или мултипле. Не изазивају никакве симптоме. Спонтано нестају с временом када дете почиње јести конзистентнију храну и не остављају никакав траг на коштаноме ткиву чељусти. Називају се и Епштајнове перле и/ или Бохнови чворићи. |
|
| Гландуларна одонтогена циста | Ретка је одонтогена циста, која може бити различите величине.[5] |
Клиничка слика уреди
Симптоми фоликуларних и радикуларних циста су скоро исти. Имају безболни развитак иало расту експанзивно истањујући коштано ткиво, тако да долази много ћешче до појаве тумефакције са вестибуларне него са палатиналне или језичне (лингвалне) стране у доњој вилици, јер је претежни развитак цисте према вестибулуму - букално и лабијално, који је условљен мањим отпором коштаног ткива.
Док су мале откривају се рендгенски и не причињавају субјективне тегобе. Сматра се да се за 0.5 цм увећавају у пречнику за годину дана. Болесници се најчешче јављају лекару због појаве тумефакције (испупчења) или инфекције цисте када болест иде под симптоматологијом инфектзивног апсцеса.[1]
Дијагноза уреди
Дијагноза одонтогених и других коштаних циста поставља се на основу прегледа пацијента, који укључује:
- узимање анамнезе,
- клинички преглед — инспекција, палпација подручја вилица и перкусију зуба, током којих се констатује: безболно избочење коштаног ткива, нормална боја слузокоже изнад промене, безболна тумефакција је безболна на палпацију, може бити чврсте конзистенције када је очувано још коштано ткиво, а уколико додје до истањења истог у узнапредовалом стадијуму цисте долази до појаве феномена пинг-понг лоптице, односно угибања коштаног ткива, када је коштано ткиво потпуно ресорбовано, јавља се феномен флуктуације.
- рентгенографију,
- патохистолошки налаз,
- пункцију и клинички преглед цистичног садржаја — који је течан, а може бити бистар, жућкасте боје (сламе) са присуством кристала холестерина или гноја.
- цитолошку анализу ћелија и садржаја пунктата
- компјуторизирану томографију вилица или костију лица.
У типичним случајевима већ на основу клиничкога прегледа и детаљне анализе рентгенограма може се поставити дијагноза, која ће постати коначна тек након потврде патолога.
Терапија уреди
Лечења ових циста заснива се на делимичном или потпуном одстрањењу цистичног сакуса.[1][6]
Извори уреди
- ^ а б в г д Миодраг Карапанџић, Ектодермне цисте вилице неодонтогеног порекла Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2012) www.famona.sezampro.rs
- ^ M. Harris, P. Toller: The pathogenesis of dental cysts. In: British medical bulletin. Band 31, Nummer 2, Mai 1975, pp. 159–163,
- ^ Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Тумоурс, Јаw Цyстс анд Аллиед Лесионс, WХО, Генева 1971) и из године 1992. (WХО Хистологицал Тyпинг оф Одонтогениц Туморс, Фром Сецонд Едитион, 1992).
- ^ а б Wалтер Хоффманн-Аxтхелм: Леxикон дер Захнмедизин, Qуинтессенз-Верлаг, Берлин
- ^ Кахн, Мицхаел А. Басиц Орал анд Маxиллофациал Патхологy. Волуме 1. 2001.
- ^ Joachim Gabka/Herbert Harnisch: Operationskurs für Zahnmediziner, Georg Thieme Verlag, Stuttgart
Литература уреди
- N. Roberton “Textbook of neonatology”, Churchil Livingdtone 1989
Спољашње везе уреди
- Развој одонтогене цисте — Свеучилиште у Загребу (језик: хрватски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
