Елефсинске мистерије

Eleusinske misterije (грч. Ἐλευσίνια Μυστήρια) су биле јесење иницијацијске церемоније које су се сваке године одржавале међу поклоницама култа грчких богиња Деметре и Персефоне у Елеусини. Представљају најпознатији и најважнији од свих мистеријских култова у антици. Верује се да су се Елеусинске, као и друге мистерије, у Грчкој појавиле за време микенског периода (цца. 1800—1200. п. н. е.)[1] односно да су се усталиле око 1500. п. н. е.[2] Неки научници, пак, тврде да је култ представљао наставак поштовања древнијих, минојских богиња.[3]

Тај је мистеријски култ трајао две хиљаде година. Представљао је важан фестивал хеленске ере, а касније је прихваћен и у Риму, где су римљани Деметру поистоветили са својом богињом вегетације Церером.[4] Назив града Елеусина представља варијанту именице έλευσις, éлеусис, долазак. Мистерије су биле строго затворена религија родова, али су касније, када је Елеусина потпала под атинску управу у 7. веку п.н.е. постале атински државни култ.[5] Култ се временом све више ширио и попримио је панхеленски значај. Мистерије су извршиле јак утицај на развитак хеленског духа и хеленске мисли, па је самим тим имала утицај и на све хеленске филозофе и песнике и њихов рад.

Обреди, церемоније као и сама веровања култа су тајно одржавана, а за иницијацију се веровало како поклоника спаја с боговима, доноси му божанске моћи и награде у загробном животу.[6] Постоје многе слике и грнчарија на којима су приказани неки детаљи мистерија. С обзиром да су они укључивали визије и замишљања загробног свијета, неки проучаваоци верују да су Елеусинске мистерије укључивале конзумацију психоделичних супстанци.[7]

Извори уреди

  1. ^ Неwтон, Јосепх Форт, Тхе Буилдерс, 1915. Цф. пп. 24. "Тхе Грециан ор Елеусиниан Мyстериес, естаблисхед 1800 БЦ, репресентед Деметер анд Персепхоне, анд депицтед тхе деатх оф Дионyсус wитх стателy ритуал wхицх лед тхе неопхyте фром деатх инто лифе анд имморталитy"
  2. ^ Цф. Мyлонас, 1961, пп. 24. "Агаин, фром легендс wе леарн оф тхе арривал оф тхе Цулт оф Деметер ат Елеусис ин тхе фифтеентх центурy [БЦ] --- ан евент тхат муст оф цоурсе хаве хад а профоунд инфлуенце он тхе лифе анд ацтивитиес оф тхе сите
  3. ^ Карл Керенyи.Дионyсос:Арцхетyпал имаге оф индеструцтибле Лифе. парт I иии Тхе Цретан цоре оф Дионyсос мyтх.Принцетон Университy Пресс 1976.п 89,90. Тврди се како је Персефона испочетка била неименована Господарица лавиринта (потниа) која се наводи у линеарним Б, (микенски грчки) плочицама из 1450—1400. п. н. е. пронађеним у Кнососу на Криту.
  4. ^ Оуварофф, M. (алтернативелy гивен ас Сергеи Семеновицх Уваров, ор Сергеy Уваров, 1786-1855) (Транслатед фром тхе Френцх бy Ј. D. Прице) Ессаy он тхе Мyстериес оф Елеусис, Лондон : Родwелл анд Мартин, 1817 (Репринт: УСА: Кессингер Публисхинг, 2004). Оуварофф доес wрите тхат фиxинг тхе еарлиест фоундатион дате то тхе Елеусиниан Мyстериес ис фраугхт wитх проблемс.
  5. ^ „Елеусинске мистерије”. 
  6. ^ Триполитис, Антониа. Религионс оф тхе Хелленистиц-Роман Аге. Wм. Б. Еердманс Публисхинг Цомпанy, Новембер (2001). пп. 16-21.
  7. ^ Wассон, Р. Гордон, Руцк, Царл, Хофманн, А., Тхе Роад то Елеусис: Унвеилинг тхе Сецрет оф тхе Мyстериес. Харцоурт, Браце, Јовановицх, 1978.

Спољашње везе уреди

Модерна пракса уреди

Овде су наведене паганске, нео-паганске и реконструкционистичке верске групе које настоје да одржавају модерне верзије Елеусинских мистерија за своје чланове. Оне укључују: