Википедија

Електрични конектор

Електрични конектор је електромеханички уређај који се користи за спајање електричних проводника и стварање електричног кола.[1] Већина електричних конектора има пол - тј. мушка компонента, која се назива утикач, повезује се са женском компонентом или утичницом. Веза може бити раскидива (као за преносну опрему), захтевати алат за склапање и уклањање, или служити као трајни електрични спој између две тачке.[2] Адаптер се може користити за спајање различитих конектора.

Ова плоча са задње стране појачавача снаге звука која садржи низ електричних конектора
Конектори на задњој страни рачунара из 2018. године
Шематски симболи за мушке и женске конекторе (погледајте Пол конектора и причвршћивача)

Хиљаде конфигурација конектора је произведено за напајање, пренос података и аудиовизуелне примене.[3] Електрични конектори се могу поделити у четири основне категорије, диференцирано према њиховој функцији:[4]

У рачунарству, електрични конектори се сматрају физичким интерфејсом и чине део физичког слоја у ОСИ моделу умрежавања.

Физичка конструкција уреди

Поред горе поменутих класа, конекторе карактеришу њихов приказ извода, начин повезивања, материјали, величина, отпор контакта, изолација, механичка издржљивост, заштита улаза, век трајања (број циклуса) и једноставност употребе.

Обично је пожељно да конектор буде лако визуелно препознатљив, брз за састављање, јефтин и да захтева само једноставан алат. У неким случајевима произвођач опреме може специфично одабрати конектор, јер није компатибилан са оним из других извора, што омогућава контролу онога што може бити повезано. Ниједан појединачни конектор нема сва идеална својства за сваку примену; ширење типова резултат је разноликих, али специфичних захтева произвођача.[7]‍:6

Материјали уреди

Електрични конектори се у основи састоје од две класе материјала: проводника и изолатора. Особине важне за проводничке материјале су контактни отпор, проводљивост, механичка чврстоћа, способност обликовања и резилијентност.[8] Изолатори морају имати високу електричну отпорност, издржати високе температуре и бити једноставни за производњу за прецизно уклапање.

Електроде у конекторима су обично направљене од легура бакра, због њихове добре проводљивости и савитљивости.[7]‍:15 Алтернативе укључују месинг, фосфорну бронзу и берилијум бакар. Основни електродни материјал је често пресвучен другим инертним металом, попут злата, никла или калаја.[8] Употреба материјала за облагање са добром проводљивошћу, механичком робусношћу и отпорношћу на корозију помаже да се смањи утицај пасивизирајућих оксидних слојева и површинских адсорбата, који ограничавају контактне мрље од метала до метала и доприносе отпорности на контакт. На пример, легуре бакра имају повољна механичка својства за електроде, али их је тешко залемити и склоне су корозији. Стога су бакарне игле обично пресвучене златом како би се ублажили ови проблеми, посебно за аналогне сигнале и апликације с високом поузданошћу.[9][10]

Носачи контаката који заједно држе делове конектора обично су израђени од пластике, због њених изолационих својстава. Кућишта или носеће шкољке могу бити израђене од ливене пластике или метала.[7]‍:15

Режими квара уреди

Већина кварова конектора доводи до повремених веза или отворених контаката:[11][12]

Режим грешке Релативна вероватноћа
Отворено коло 61%
Лош контакт 23%
Кратки спој 16%

Конектори су чисто пасивне компоненте – то јест, не побољшавају функцију кола – тако да конектори треба да утичу на функцију кола што је мање могуће. Небезбедна монтажа конектора (првенствено монтираних на шасију) може значајно да допринесе ризику од квара, посебно када су изложени екстремним ударима или вибрацијама.[11] Други узроци квара су конектори неадекватно оцењени за примењену струју и напон, конектори са неадекватном заштитом од уласка и навојне шкољке које су истрошене или оштећене.

Високе температуре такође могу изазвати квар на конекторима, што резултира „лавином“ кварова – температура околине се повећава, што доводи до смањења отпора изолације и повећања отпора проводника; ово повећање ствара више топлоте и циклус се понавља.[11]

Узрујавање (тзв. динамичка корозија) је уобичајен начин квара у електричним конекторима који нису посебно дизајнирани да га спрече, посебно у онима који се често спајају и дематирају.[13] Површинска корозија представља ризик за многе металне делове у конекторима и може проузроковати да контакти формирају танак површински слој који повећава отпорност, доприносећи нагомилавању топлоте и испрекиданим везама.[14] Међутим, поновно постављање или поновно ресетовање конектора може ублажити проблем површинске корозије, пошто сваки циклус струже микроскопски слој са површине контакта(а), откривајући свежу, неоксидовану површину.

Референце уреди

  1. ^ „Елецтрицал Цоннецторс Информатион”. Енгинееринг360. ИЕЕЕ ГлобалСпец. Приступљено 30. 6. 2019. 
  2. ^ Мроцзкоwски, Роберт С. (1998). „Цх 1”. Елецтрицал Цоннецтор Хандбоок: Тхеорy анд Апплицатионс. МцГраw Хилл. ИСБН 0-07-041401-7. 
  3. ^ Еллиотт, Бриан С. (2007). „Цхаптер 9: Цоннецторс”. Елецтромецханицал Девицес & Цомпонентс (2нд изд.). МцГраw-Хилл Профессионал. ИСБН 978-0-07-147752-9. 
  4. ^ СФУптоwнМакер. „Цоннецтор Басицс”. СпаркФун. Приступљено 30. 6. 2019. 
  5. ^ Давид, Ларрy (17. 3. 2012). „Енгинееринг Дефинитионс – 'Цом' то 'Цон'”. Елецтрониц Енгинееринг Дицтионарy Термс. Цоннецтор. Приступљено 30. 6. 2019. 
  6. ^ Хороwитз, Паул; Хилл, Wинфиелд (1989). Тхе Арт оф Елецтроницс (2нд изд.). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-37095-7. 
  7. ^ а б в Цоннецторс – Тецхнологиес анд Трендс (ПДФ). ЗВЕИ – Герман Елецтрицал анд Елецтрониц Мануфацтурерс’ Ассоциатион. август 2016. 
  8. ^ а б „Молеx Цоннецторс Еxплаинед, ас усед ин Пинбалл”. Марвин'с Марвелоус Мецханицал Мусеум. 4. 3. 2005. Приступљено 1. 7. 2019. 
  9. ^ Ендрес, Херберт. „Голд ор Тин версус Голд анд Тин?”. Молеx. Приступљено 1. 7. 2019. 
  10. ^ АМП Инцорпоратед (29. 7. 1996). „Голден Рулес: Гуиделинес Фор Тхе Усе Оф Голд Он Цоннецтор Цонтацтс” (ПДФ). Тyцо Елецтрониц Цорпоратион. Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 3. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2019. „Голд ис генераллy специфиед ас а цонтацт цоатинг фор лоw левел сигнал волтаге анд цуррент апплицатионс, анд wхере хигх релиабилитy ис а мајор цонсидератион” 
  11. ^ а б в „Цоннецторс: Фаилуре Мецханисмс анд Аномалиес” (ПДФ). Навал Сеа Сyстемс Цомманд. Приступљено 1. 7. 2019. 
  12. ^ Нормализед фаилуре моде дистрибутионс wере оригиналлy цомпилед фром а цомбинатион оф: МИЛ-ХДБК-978, “НАСА Партс Апплицатион Хандбоок”, 1991; МИЛ-ХДБК-338, “Елецтрониц Релиабилитy Десигн Хандбоок”, 1994; “Релиабилитy Тоолкит: Цоммерциал Працтицес Едитион", Релиабилитy Аналyсис Центер (РАЦ), 1998; анд “Фаилуре Моде, Еффецтс, анд Цритицалитy Аналyсис (ФМЕЦА)”, РАЦ, 1993.
  13. ^ „Риббон Цабле Интерцоннецт Солутионс” (ПДФ). ТЕ Цоннецтивитy. април 2012. стр. 30. Приступљено 1. 7. 2019. „Бy итс десигн тхе традитионал фаилуре моде ин тин платед цоннецтионс, фреттинг цорросион, ис превентед” .
  14. ^ Мроцзкоwски, Др. Роберт С. (15. 10. 2004). „А Перспецтиве он Цоннецтор Релиабилитy” (ПДФ). ИЕЕЕ. цоннНтеxт. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 10. 2021. г. Приступљено 1. 7. 2019. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Електрични конектор на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Električni_konektor&oldid=27677220”