Википедија

Ендолеак

Ендолеак је перзистентан проток у анеуризматску врећу након ендоваскуларна реконструкција анеуризме абдоминалне (трбушне) аорте (ЕВАР), који као компликацију може изазвати повећање саме анеуризме и, потенцијално, њену руптуру.[1]

Ендолеак
Ендолек може настати у току ендоваскуларне реконструкције анеуризме трбушне аорте (приказано на слици)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
МКБ-9-CM39.51, 39.52, 39.7

Основне поставке уреди

Ендоваскуларна реконструкција анеуризме трбужне аорте (ЕВАР) у односу на класичну, отворену реконструкцију представља минимално инвазивну или минимално трауматску хируршку процедуру за пацијента.[2]

Основна карактеристика ендоваскуларна реконструкције је да се ексклузијом анеуризме из циркулације, то јест реконструкцијом анеуризме трбушне аорте (ААА) стент-графтом обустави притисак на анеуризму, заустави њен раст и тако спречи њена могућа руптура (пуцање).

Зато је ендоваскуларна реконструкција ААА постала стандард у реконструкцији анеуризме код високоризичних пацијената (нпр пацијента који су, по АСА класификацији,сврстани у групе III и IV).

I поред свакодневног техничко-технолошког напретка у производњи све савременијих стент-графтова, најважнија специфична компликација процедуре и даље је ендолеак, код 10–20% пацијената у постоперативном току.[3]

Постоје пет типа ендолеака, од којих је ендолеак типа II најучесталији и до 90% у односу на све остале типове. Ендолеак типа II перзистентни је ретроградни проток у анеуризматску врећу из бочних грана саме анеуризме (АМИ, лумбалне артерије), који може изазвати увећање саме анеуризме, као и њену руптуру.

Класификација уреди

Постоји неколико узрока ендолеака који се могу се класификовати у пет типова на следећи начин:[4]

Тип I уреди

тип I: цурење на месту причвршћивања графта

тип Иа: проксимални облик

тип Иб: дистални облик

тип Иц: илијачна оклузија

Тип II уреди

тип II: пуњење врећице анеуризме преко гране (најчешће)

тип ИИа: један крвни суд

Итип Иб: две крвна суда или више

Тип III уреди

тип III: цурење кроз дефект у графту

тип ИИИа: спојно раздвајање модуларних компоненти

тип ИИИб: преломи или рупе које укључују ендографт

Тип IV уреди

Цурење кроз ткиво графта као резултат порозности графта, често интраоперативно и повлачи се престанком узимања антикоагуланса

Тип V уреди

Континуирано ширење врећице анеуризме без видљивог цурења на снимању (ендотензија)

Епидемиологија уреди

Ендолеак се постоперативно јавља код 10–20% оперисаних пацијената.[5] Међутим у проспективној студији, код 83 пацијената, са ендолеаком тип I и тип II током првих 6 месеци праћења, стопа учесталости била је 20% а након 24 месеца она се повећанала на 50%. Стопа спонтане ендолеака у овој студији била је 24,4% након 12 месеци и 12,5% у дугорочном периода праћења.[6]

Примена правилно изабране стратегија при одабиру стент-графта, нпр узимање адекватних мера анеуризме трбушне аорте (ААА) на основу њених морфолошких карактеристика, као и техничко-технолошки напредак у производњи стент-графта (квалитетнији материали графтова и стентова и њихова конструкција) утицали су на то да су ендолеак тип I, тип III и тип IV сведени на минимум.

Међутим и даље је основни проблем, који настаје као компликација након ендоваскуларне реконструкције анеуризме трбушне аорте ендолеак тип II, перзистентни ретроградни проток у анеуризматску врећу из грана саме аорте (лумбалне артерије, доња мезентеричне артерија), који постоперативно може изазвати увећање анеуризме са могућом руптуром.

Типови ендолеака уреди

Постоји пет типова ендолеака. Сваки од типова има другачији узрок. Неки типови ендолеака постају све мање уобичајени, како се технологија стент-графта унапређује. I док је ендолеак типа 2 најчешћи, типови ендолеака 1 и 3 су најопаснији јер имају највећи ризик од руптуре.[7]

Ендолеак типа 1

Ендолеак типа 1 се дешава када стент-графт није правилно причвршћен за зид пацијентове артерије. Крв цури око врха или дна уграђеног стент-графта. Ендолеак типа 1 је озбиљан облик и обично је потребно хитно лечење, јер има већи ризик од руптуре у односу на друге типове ендолеака.[7]

Ендолеак типа 2

Ендолеак типа 2 најчешћи је тип тип перзистентног проток у анеуризматску врећу након ендоваскуларна реконструкција анеуризме абдоминалне (трбушне) аорте аорте (ЕВАР) Они су чешћи након ЕВАР-а него након рекинструјције торакалне ендоваскуларне анеуризме (ТЕВАР). Овај облик цурења се дешава када крв тече у врећу анеуризме из грана аорте или других крвних судова третираних стентом.

Ендолеак типа 2 се често дијагностикује у року од 30 дана од ендоваскуларне реконструкције. Али могу се појавити и као касни ендолеак. Око 40% ендолека типа 2 дијагностикује се након 30 дана. А 8% се дијагностикује више од годину дана након процедуре.[7]

Ендолеак типа 2 је често безопасан. Обично нестају без лечења у року од шест месеци. Ако не нестане и врећа анеуризме остане стабилна, лекар повремено може да врши повремено надгледање анеуризме. Повремено, током времена, ендолеак типа 2 може изазвати промене у врећици анеуризме. Ово може довести до ендолеака типа 1 или типа 3. Ови облици су много озбиљнији и захтевају лечење. У овим случајевима можда ће требати лечење ако величина анеуризме порасте за преко 5 милиметара. Ако се ови типови ендолеака не лече може доћи до руптуре анеуризме.[7]

Ендолеак типа 3

Ендолеак типа 3 се дешава када се преклапајући делови стент-графта раздвоје. Као и ендолеак типа 1, руптура је забрињавајућа. Дакле, благовремено лечење је важно. Због напретка у дизајну уређаја, ендолеак типа 3 данас је мање уобичајена појава.[7]

Ендолеак типа 4

Ендолеак типа 4 се дешава када крв тече кроз поре уграђеног стент-графта. Ово је један од ретких узрока компликација графта.[7]

Ендолеак типа 5

Ендолеак типа 5 назива се „ендотензија”. Ово се дешава када је врећа анеуризме проширена иако тестови снимања не показују знаке ендолеака.[7]

Клиничка слика уреди

Код ендолека који доводи до руптуре анеуризме могу бити присутни следеће симптоме руптуре анеуризме:[7]

  • лепљива, знојна кожа.
  • вртоглавица.
  • несвестица.
  • убрзан рад срца.
  • мучнина и повраћање.
  • кратак дах.
  • изненадни, јаки бол у стомаку, доњем делу леђа или ногама.
  • изненадни оштар и тргајући бол у грудима или леђима.

Обично, перзистентан проток у анеуризматску врећу након ендоваскуларна реконструкција анеуризме не изазива никакве симптоме који се могу уочити. Како се због отсуства симптома ендолека може открити само тестовима снимања на дан процедуре и/или на накнадним прегледима, неоходно је рутинско праћење анеуризме.

Дијагноза уреди

Ендолеак се дијагностикује путем сликовних тестова. Ови тестови се обављају током и након процедуре рекнструкције ендоваскуларне анеуризме. Обично се дијагностикују истог дана када је обављена процедуре или у року од 30 дана. Али могу се појавити и у року од 12 месеци или чак касније.

Тестови који се користе за дијагнозу ендолеак током и након процедуре укључују:

Ови тестови показују да ли је процедура била успешна и да ли је стент-графт на месту. Такође показују цурење око стента.

Наведене тестове снимања требало би понављати месецима и годинама након процедуре, а на основу препоруке здравствених радника, јер су они од суштинског значаја за правовремено откривање било каквог секундарног ендолеака, и правовремени третман ако је он потребан.[7]


Извори уреди

  1. ^ Цхутер ТАМ, Реиллy ЛМ, Фаруqи РМ, ет ал. Ендовасцулар анеурyсм репаир ин хигх-риск патиентс. Ј Васц Сург. 2000;31:122-33.
  2. ^ Веитх ФЈ, Баум РА, Охки Т, Амор M, Адисесхиах M, Бланкенстеијн ЈД, ет ал. Натуре анд сигнифицанце оф ендолеакс анд ендотенсион: суммарy оф опинионс еxпрессед ат ан интернатионал цонференце. Ј Васц Сург. 2002;35:1029-35.
  3. ^ Цуyперс П, Бутх Ј, Харрис ПЛ, ет ал. Реалистиц еxпецтатионс форпатиентс wитх стент-графт треатмент оф абдоминал аортиц анеурyсмс:ресултс оф а Еуропеан мултицентре регистрy. Еур Ј Васц Ендовасц Сург.1999;17:507-16,
  4. ^ D'Соуза, Донна. „Ендолеак | Радиологy Референце Артицле | Радиопаедиа.орг”. Радиопаедиа (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-12. 
  5. ^ Баум РА, Царпентер ЈП, Туите CM, Велазqуез ОЦ, Соулен MC, Баркер ЦФ, ет ал. Диагносис анд треатмент оф инфериор месентериц артериал ендолеакс афтер ендовасцулар репаир оф абдоминал аортиц анеурyсмс. Радиологy 2000;215:409-13.
  6. ^ Парент ФН, Меиер ГХ, Годзиацхвили V, ет ал. Тхе инциденце анд натурал хисторy оф тyпе I анд II ендолеак: а 5-yеар фоллоw-уп ассессмент wитх цолор дуплеx ултрасоунд сцан. Ј Васц Сург 2002 Мар; 35(3) :474-81.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з „Ендолеак: Тyпес & Треатмент”. Цлевеланд Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-12. 

Литература уреди

  • Валенти, Давид; Голзариан, Јафар (2006). „Ендолеак: Дефинитион, Диагносис, анд Манагемент”. Васцулар Емболотхерапy. Медицал Радиологy. стр. 235—251. ИСБН 3-540-21361-9. дои:10.1007/3-540-33256-1_19. 

Спољашње везе уреди

  • Ендолеак - Ласт ревисед бy Yуранга Wеераккодy он 12 Јун 2023] (језик: енглески)
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Endoleak&oldid=27447958”