Енрике III од Кастиље
Enrike III od Kastilje (šp. Enrique III el Doliente) познат и као Енрике Болни, био је краљ Кастиље. Био је син Хуана I од Кастиље и Елеонор од Арагона. Оца је наследио 9. октобра 1390. године и владао је све до своје смрти, 1406. године.
Enrike III od Kastilje | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. oktobar 1379. |
Место рођења | Burgos, Kraljevina Kastilja |
Датум смрти | 25. decembar 1406. |
Место смрти | Toledo, Kraljevina Kastilja |
Породица | |
Супружник | Катарина Ланкастерска |
Потомство | Марија од Кастиље, краљица Арагона, Infanta Catherine, Duchess of Villena, Хуан II од Кастиље |
Родитељи | Хуан I од Кастиље Елеонора Арагонска, краљица Кастиље |
Династија | Трастамара |
Претходник | Хуан I од Кастиље |
Наследник | Хуан II од Кастиље |
Младост
уредиРођен је у Бургосу, тадашњој престоници краљевине Кастиље као првенац новопеченог краља Кастиље, Хуана I, и његове супруге, Елеонор од Арагона. Одгајила га је Инес Ласо де ла Вега, супруга Хуана Ниња, а његово образовање било је поверено бискупу од Туја, Дијегу де Анаји Малдонаду, који ће касније постати бискуп Севиље, и Алвару де Исорни, који ће касније постати бискуп Сантјага.
Брак са наследницом португалског престола, Беатриз од Португалије, био је договорен недуго након његовог рођења, као део мировног споразума између Кастиље и Португалије, али до овог брака није на крају дошло јер, се Енрикеов отац Хуан I оженио са Беатриз 1382. када је остао удовац 1382.
Као део споразума у Бајони, 1388. године, оженио се Катарином од Ланкастера, кћерку Џона, војводе од Ланкастера и Констанце од Кастиље, а самим тим и унуке краља Педра Суровог. Овим је браком завршен династички конфликт и успостављен је мир између Кастиље и Енглеске.
Био је први носилац титуле принца од Астурије, титуле која се и дан данас додељује свим престолонаследницима. Пре њега, кастиљански престолонаследници носили су титулу старијих принчева. Године 1390. Хуан је хтео да абдицира у његову корист, али га је у томе спречио Кортес у Гвадалахари. Међутим, исте године у октобру, Хуан је пао с коња и умро, тако да је Енрике био проглашен новим краљем Кастиље. Енрике је тада имао само 11 година. На престо је ступио две године касније, 2. августа 1393. након врло немирног периода и неколико промена на кастиљанском престолу.
Умро је 25. децембра 1406. године. Како је син Енрикеа и Катарине, Хуан, имао тек годину дана када је Енрике умро, Катарина је обављала дужност регента.
Владавина
уредиЕнрике III је ограничио моћ крупног племства и поново успоставио врховну краљевску моћ уз помоћ ситног племства смењујући са важних државних места своје најмоћније рођаке, као нпр. Алфонса Енрикеза и Леонор од Трастамаре. Опозвао је привилегије које су његови претходници доделили Кортесу Кастиље, дао је већи значај управницима у градовима, и санирао је економију краљевства. Ублажио је прогон Јевреја прокламовањем неколико едиката против насиља, које је било ескалирало нарочито 1391. године.
Током његове владавине, кастиљанска флота је однела неколико победа против Енглеза. Године 1400. Енрике је послао једну флоту која је уништила гусарску базу у Тетуану, у Северној Африци. Године 1402. отпочео је с колонизацијом Канарских острва, где је послао француског истраживача Жана Бетенкура. Зауставио је португалску инвазију која је почела 1396. са нападом на Бадахоз, и успоставио коначно мир споразумом који је потписао 15. августа 1402. заједно са Жоаом I од Португалије.
Енрике III је такође подржао авињонског папу Бенедикта XIII и обновио реконкисту против муслиманског краљевства Гранаде, постигавши важну победу у бици код Кољехареса 1406. године. Такође је послао два изасланства монголском владару Тамерлану, прва под вођством Ернана Санчеза де Палазуелоса, а друга под вођством Руја Гонзалеза де Клавиха. Пут другог изасланства остао је забележен у књизи Ла Ембајхада а Таморлáн (Амбасада Тамерлану).
Последњих година живота пренео је део краљевских дужности на свог брата Фернанда од Антекере, који ће бити регент Кастиље све док Енрикеов син, Хуан II од Кастиље није постао пунолетан.
Енрике III од Кастиље је умро у Толеду 25. децембра 1406. године, док је спремао поход на краљевину Гранаду.
Литература
уреди- Давила, Гил Гонзалез (1638). Хисториа де ла вида y хецхос дел Реy Дон Хенриqуе Терцеро де Цастилла. пор Францисцо Мартинез.
- Аyала, Педро Лóпез де (1780). Цроницас де лос Реyес де Цастилла Дон Педро, Дон Енриqуе II, Дон Јуан I, Дон Енриqуе III: qуе цонтиене лас де Дон Енриqуе II, D. Јуан I y D. Енриqуе III. ен ла импрента де Дон Антонио де Санцха.
- Суáрез Билбао, Фернандо: Енриqуе III. Дипутациóн Провинциал де Паленциа. 1994. ISBN 978-84-8173-013-5.
- Веас Артесерос, Францисцо де Асíс: Итинерарио де Енриqуе III. Ед: Едиционес де ла Универсидад де Мурциа. 2003. ISBN 978-84-8371-400-3.
- Митре Фернáндез, Емилио: Уна муерте пара ун реy : Енриqуе III де Цастилла (Навидад де 1406). Áмбито Едиционес, С.А. 2001. ISBN 978-84-8183-091-0.
- Митре Фернáндез, Емилио: Лос јудíос де Цастилла ен тиемпо де Енриqуе III : ел погром де 1391. Универсидад де Валладолид. Сецретариадо де Публицационес е Интерцамбио Едиториал. 1994. ISBN 978-84-7762-449-3.
- Митре Фернáндез, Емилио: Еxтенсиóн дел рéгимен де цоррегидорес ен ел реинадо де Енриqуе III де Цастилла. Универсидад де Валладолид. Сецретариадо де Публицационес е Интерцамбио Едиториал. 1969. ISBN 978-84-600-0218-5.
- Монтојо Јимéнез, Царлос: Ла дипломациа цастеллана бајо Енриqуе III : естудио еспециал де ла ембајада де Руy Гонзáлез де Цлавијо а ла цорте де Тамерлáн. Министерио де Асунтос Еxтериорес. Центро де Публицационес. 2004. ISBN 978-84-95265-38-8.
- Дел Арцо y Гараy, Рицардо (1954). Институто Јерóнимо Зурита. Цонсејо Супериор де Инвестигационес Циентíфицас.. ед. Сепулцрос де ла Цаса Реал де Цастилла (1ª едициóн). Мадрид.
- Елорза, Јуан C.; Лоурдес Ваqуеро, Белéн Цастилло, Марта Негро . Јунта де Цастилла y Леóн. Цонсејерíа де Цултура y Биенестар Социал. ед. Ел Пантеóн Реал де лас Хуелгас де Бургос. Лос ентеррамиентос де лос реyес де Леóн y де Цастилла (2ª едициóн). Едиториал Евергрáфицас С.А. 1990. ISBN 978-84-241-9999-9.
Vidi još
уредиПородично стабло
уреди16. Фернандо IV од Кастиље | ||||||||||||||||
8. Алфонсо XI од Кастиље | ||||||||||||||||
17. Констанца од Португала | ||||||||||||||||
4. Енрике II од Кастиље | ||||||||||||||||
18. Pedro Núñez de Guzmán | ||||||||||||||||
9. Eleanor of Guzman | ||||||||||||||||
19. Beatriz Ponce de León | ||||||||||||||||
2. Хуан I од Кастиље | ||||||||||||||||
20. Мануел од Кастиље | ||||||||||||||||
10. Хуан Мануел, принц од Вилене | ||||||||||||||||
21. Беатриче Савојска | ||||||||||||||||
5. Хуана Мануел | ||||||||||||||||
22. Ferdinand de la Cerda | ||||||||||||||||
11. Blanca de La Cerda y Lara | ||||||||||||||||
23. Juana Núñez de Lara | ||||||||||||||||
1. Enrike III od Kastilje | ||||||||||||||||
24. Ђауме II од Арагона | ||||||||||||||||
12. Алфонсо IV од Арагона | ||||||||||||||||
25. Бланш Анжујска | ||||||||||||||||
6. Peter IV of Aragon | ||||||||||||||||
26. Gombald d'Entença | ||||||||||||||||
13. Тереза да Ентенса | ||||||||||||||||
27. Constance of Antilon | ||||||||||||||||
3. Елеонора Арагонска, краљица Кастиље | ||||||||||||||||
28. Фридрих III Сицилијански | ||||||||||||||||
14. Петар II Сицилијански | ||||||||||||||||
29. Елеонора Анжујска | ||||||||||||||||
7. Елеонора од Сицилије | ||||||||||||||||
30. Отон III Карантанијски | ||||||||||||||||
15. Елизабета од Корушке | ||||||||||||||||
31. Euphemia of Legnica | ||||||||||||||||
Спољашње везе
уреди