Epitheca bimaculata

Епитхеца бимацулата
	Мужјак и женка.
	Фотографисано у Литванији.
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Инфраред:	Анисоптера
Породица:	Цордулиидае
Род:	Епитхеца
Врста:	Е. бимацулата
Биномно име
	Епитхеца бимацулата; (Цхарпентиер, 1825)
Синоними
	Либеллула бимацулата Цхарпентиер, 1825;

Епитхеца бимацулата (Цхарпентиер, 1825) је врста вилинског коњица која припада породици Цордулиидае. Српски назив врсте је Двопеги пролећни коњић.

Опис врсте уреди

Ова врста је великих димензија и добар летач, најчешће се може видети како крстари изнад отворене воде и ретко седи на гранчицама. Епитхеца бимацулата, једина Европска врста овог рода (много чешћа у Јапану и Северној Америци) је плашљива, браонкаста кордулида са израженим ознакама на крилима и без зелене металик боје по телу. Дужина абдомена је од 37 до 47 мм, задњег крила од 36 до 44 мм а дужина тела од 55 до 65мм.

Већа је од било које друге врсте фамилија Цордулиидае и Либелллулидае. За разлику од других врста ове фамилије, тело јој је браон, црно и жуто, без металик одсјаја и када се потпуно развију очи су им сивкасто плаво-зелене пре него јарко зелене као код осталих Цордулиидае. Лице је жуто са црним лабрумом и фронсом. Торакс је браон-жут са јаким црним шарама. Крила су бледо жућкасто браон обојена са великим тамно браон деловима у бази задњих крила. Абдомен је у облику шила код мужјака, широк у бази али терминално веома витак, црно обојен са жућкастом базом, сегменти од 3. до 8. (С9 и понекад С10 код женки) црни са жутим до наранџасто-браон латералним тачкама.

Трбух мужјака је црн са низом окер тачака са бочне стране. Код женки су окер тачке крупније и трбух нешто масивнији. Трбух младих јединки је окер са црном линијом дуж целог тела. Птеростигма је издужена и тамна. Ову врсту углавном срећемо како лети или лебди ниско изнад воде и често далеко од обале^[2].

Нерватура крила је слична врстама рода Цордулиа и Соматоцхлора. Ноге су им много дуже него код врста рода Либеллула, задњи пар ногу у опруженом положају досеже до шестог сегмента абдомена. Иако има типичне карактеристике за фамилију Цордулиидае, изгледом веома подсећа на Либеллула qуадримацулата и L.фулва (непруинозна) али обе ове врсте су изразито мање и остају ближе ивици воде, лете ниско и често седе на гранчицама.

Због својих већих димензија и непрекидног лета изнад воде даље од копна, Е. бимацулата се најбоље може посматрати двогледом. ^[3]

Станиште уреди

Е. бимацулата насељава мала и дубока мозотрофична или еутрофична језера, са више потопљене и плутајуће вегетације, рибом, делимично или потпуно окружена дрвећем и жбуњем, као што су шумска језера, рибњаци, шљункаре и речне окуке. ^[3]

Биологија врсте уреди

Територијални мужјаци лете изнад отворене воде стално и упорно, брзо и праволинијски, ретко ближе од 3 м до обале, 30-50 цм изнад воде. Цордулиидае које се јављају уз ову врсту имају дуготрајне патроле међутим лете доста ближе воденој површини и уз обалу. Док је у потрази за одговарајућим местом за полегање јаја, женка их чува испод закривљеног абдомена. Јаја у виду желатинозне нити избацује у лету на флотантну вегетацију. Сезона лета врсте Е. бимацулата је од средине маја до краја јуна, а у севернијим деловима ареала од средине јуна до августа. ^[3]

Животни циклус уреди

Парење ове врсте се одвија у ваздуху. Након парења женке полажу јаја у воду. Ларвено развиће има више ступњева. Када ссе заврше сви ступњеви ларве излазе из воде и еклодирају. Своју егзувију остављају на приобалним биљкама.

Галерија уреди

Стара женка

Референце уреди

^ ^а ^б де Цхарпентиер, Тоуссаинт (1825), „Либеллула бимацулата”, Хорае Ентомологицае: Адјецтис табулис новем цолоратис, Wратиславиа: А. Госохорскy, стр. 43—44
^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
^ ^а ^б ^в Дијкстра, Клаас-Доуwе (2006). Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. УК: Бритисх Wилдлифе Публисхинг.

Спољашње везе уреди

[Charpentier,_1825-1] а ^б де Цхарпентиер, Тоуссаинт (1825), „Либеллула бимацулата”, Хорае Ентомологицае: Адјецтис табулис новем цолоратис, Wратиславиа: А. Госохорскy, стр. 43—44

[2] Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.

[automatski_generisano1-3] а ^б ^в Дијкстра, Клаас-Доуwе (2006). Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. УК: Бритисх Wилдлифе Публисхинг.

[1]

[2]

[3]