Епизиотомија
Епизиотомија је хируршки захват у акушерству који омогућава лакши пролаз новорођенчета кроз порођајне путеве. У 21. веку она се у западним земљама не ради рутински, јер нема потребе за њом. Научно је доказано да епизиотомија наноси више штете него користи, од евентуалног спонтаног пуцања вагине ако до ње мора доћи.[1][2]
(акушерска процедура) | |
|---|---|
 Медио-латерална епизиотомија | |
| Специјалност | обстетрицс |
Примена технике пластичних хирурга 'експанзије кожног ткива', постепеног, и што је најважније, безболног, растезања отвора вагине, са четири прста обе руке, 7 узастопних дана, или од стране порођајних тренера Aniball или Epi-no Delphine Plus, постизањем отвора пречника 10 цм за бебу, пре почетка порођаја, епизиотомију чини застарелом.[тражи се извор]
Поступак и значај уреди
Епизиотомија се изводи тако што акушер или бабица маказицама или малим скалпелом врше засецање меког ткива вагиналног зида, најчешће бочно, са леве или десне стране у односу на средишњу линију, при чему се порођај лакше и безболније одвија.
Епизиотомија, по својој суштини превентивни је захват којим се жели спречити неконтролисано цепање вагине и меких порођајних путева, иако је рез који се изводи обично дужи и дубљи него спонтана лацерација.
Епизиотомија је у начелу одбачена на западу у последњих пар декада, осим у хитним случајевима кад је угрожен живот бебе, али је још увек, и то у великој мери, присутна у мање развијеним земљама света и Латинској Америци.[3]
Истраживања показују како је ипак сигурније родити природним путем јер је опоравак знатно бржи, док се епизиотомијом губи много више крви током порода. Полни односи су често веома болни након што рана зарасте, ризик од инфекција је много већи и уколико је први првом породу учињена епизиотомија, знатно се повећавају шансе да ће при сљедећем породу доћи до пуцања управо на мјесту где је био рез од епизиотомије. У најтежим случајевима приликом извођења епизиотомије када на самом резу приликом порода кожа наставља пуцати, може доћи до пуцања ткива све до ректума што касније може изазвати отежано контролирање столице и ветрова.[4]
Супротстављени ставови о епизиотомији уреди
Мишљења око извођења епизиотомије су подељена. Иако је у протеклим деценијама у неким болницама била извођена током готово сваког рутинског порођаја са већим или мањим потешкоћама, све је више противника епизиотомије у данашње време. Присталице епизиотомије као најчешћи разлог за њено извођење наводе спречавање природног пуцања ткива током порођаја, иако је кроз праксу доказано да се труднице ипак много брже и лакше опорављају од природног пуцања вагиналног зида него од самог епизиотомијалног реза.[4]
- Лоше стране епизиотомије
- епизиотомијом се губи много више крви током порода,
- полни односи су често веома болни и након што рана зарасте,
- ризик од инфекција је много већи и уколико је први првом породу учињена епизиотомија,
- знатно се повећавају шансе да ће при следећем породу доћи до пуцања вагиналног зида управо на месту гдје је био рез од епизиотомије.
У најтежим случајевима приликом извођења епизиотомије када на самом резу приликом порођаја кожа наставља да пуца може доћи до цепања ткива све до завршног црева. То касније може имати за последицу отежану контролу столице и флатуса.[4]
Извори уреди
- ^ Хартманн, К.; Висwанатхан, M.; Палмиери, Р.; Гартлехнер, Г.; Тхорп Јр, Ј.; Лохр, К. Н. (2005). „Оутцомес оф роутине еписиотомy: А сyстематиц ревиеw”. ЈАМА. 293 (17): 2141—2148. ПМИД 15870418. дои:10.1001/јама.293.17.2141.
- ^ Сигнорелло, L. Б.; Харлоw, Б. L.; Цхекос, А. К.; Репке, Ј. Т. (2000). „Мидлине еписиотомy анд анал инцонтиненце: Ретроспецтиве цохорт студy”. БМЈ (Цлиницал Ресеарцх Ед.). 320 (7227): 86—90. ПМЦ 27253
. ПМИД 10625261. дои:10.1136/бмј.320.7227.86.
- ^ Wебер, А. M.; Меyн, L. (2002). „Еписиотомy усе ин тхе Унитед Статес, 1979-1997”. Обстетрицс анд Гyнецологy. 100 (6): 1177—1182. ПМИД 12468160. С2ЦИД 28134959. дои:10.1016/с0029-7844(02)02449-3.
- ^ а б в Episiotomy. ACOG Practice Bulletin No.71. American College of Obstericians and Gynecologists. Obstet Gynecol 2006;107:957-62.
Литература уреди
- C. Dannecker, C. Anthuber, H. Hepp: Die Episiotomie. Grenzen, Indikationen und Nutzen. In: Der Gynäkologe, 12/2000.
- G. Nitsche: Einfluss der restriktiven Indikationsstellung zur Episiotomie bei drohender Dammruptur auf Harnkontinenz, Dyspareunie und auf urodynamische Parameter bei Primiparae 6-12 Monate postpartal. Eine prospektive und randomisierte Studie. Dissertation 2005. http://d-nb.info/974305553/34
Спољашње везе уреди
- Епизиотомија — за и против? Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2016)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
