Ерадикација инфективних болести
Ерадикација или истребљивање (од лат. речи радиx — корен, дословно — нестанак, елиминација, истребљење) у медицини је смањење преваленције заразне болести у глобалној популацији домаћина на нулу.[1] Понекад се овај појам меша са елиминацијом заразних болести, која означава смањење учесталости заразне болести у регионалној популацији (одређено географском подручју) на нулу, или смањење преваленцију на глобалном нивоу на занемарљиву количину. Даља нејасноћа произилази и због употребе термина ерадикација да би се означило потпуно уклањање неког патогена код појединца (познат и као чишћење инфекције), посебно у контексту ХИВ-а и неких других вирусних инфекција у којима се захтева таква врста излечења.[1]
Ерадикација је остварила свој циљ за две заразне болести које су биле велики светски медицински проблем вековима, а које су сасвим истребљене на глобалном нивоу — велике богиње (некад веома смртоносна болест људи) и говеђа куга (болест која погађа животиње).
Од инфективних болести које би се могле у 21. веку могле искоренити спадају — полиомијелитис, тропска фрамбезија, дракункулијазамаларија, мале богиње, заушке, рубеола, Лимфатична филаријаза, цистицеркоза, Неонатал тетанус, лепра, онкоцерцијаза, трахом, лимфатична филаријаза.
Велики преокрети у свету као што су рат, глад, политичка средстава и уништавања инфраструктуре могу у потпуности да поремете или елиминишу светске напоре уложене у искорјењивање заразних болести.[2]
Појам и разлике између ерадикације и елиминације
уредиПојам ерадикација се најчешће користи у у медицини и сродним наукама, док је његова примена у свакодневој комуникацији веома мала.[3]
Појам ерадикација који има значење истребљења, односно потпуног уништења, усталио се у медицини да би описао процес потпуног уништење узрочника неке заразне болести која нестаје у организму човека на читавој земљиној кугли или у њеном одређеном подручју, и тиме на најбољи начин спречава потупно јављање неке болести.[1]
Ерадикација болести — је облик искорјењивање болести односи се на свесне напоре који доводи до трајног смањења до нуле светске инциденције инфекције коју узрокује одређени патоген. Након ердикације интервентне мере више нису потребне, патоген, након спроведених мера је уклоњен а болест коју он изазива више није присутна.
Елиминација болести — се односи на све напоре који довод до смањења учесталости инфекције узроковане одређеним патогеном, у одређеном географском подручју, а не на глобалном нивоу. Овим поступком болест се може елиминисати из одређеног региона, али на глобалном ниову он се и даље јавља у појединим подручјима. Код овог облика уклањања болести и даље су потребне накнадне акције за спречавање уношења или поновног појављивања болести, на том подручју и када се та болест потпуно елиминише.[4]
Облици ерадикације
уредиЗависно од територије на којој је примењена ерадикација може бити:
- Глобална ерадикација
- Делимична ерадикација — најчешче се назива елиминација (јер се ерадикација спроводи само у појединим државама или деловима држава) .
Ерадиација се заснива на примени биолошких, хемијских средстава, лекова, вакцина и других средстава којима се уништавају вектори или преносе заразних болест, резервоари болести или сами узрочници болести.
Избор болести за ерадикацију
уредиИзбор заразних болести за искорјењивање се заснива на ригорозним критеријумима, јер и биолошке и техничке карактеристике одређују да ли је патогени организам (барем потенцијално) искорјењив. Циљани организам не сме имати нехумани резервоар (или, у случају болести животиња, резервоар за инфекцију мора бити лако препознатљива врста, као у случају говеђе куге), и/или се појачава у околини. То подразумева да се прикупи довољно информација о животном циклусу и динамици преноса, који су нам на располагању у време када се програмира искорјењивање.
Ефикасна и практична интервенција у ередикација (као што је вакцина или антибиотик) мора бити доступна за прекид преноса инфективног агенса. На основу истраживања нпр. код ередикације богиња, спроведана у периоду пре вакцинације довеле су до концепта критичне величине заједнице, величине популације испод које патоген престаје да циркулише. Употреба програма вакцинације прије увођења кампање искорјењивања може смањити осјетљивост популације.[5]
Болест коју треба искоријенити треба да буде јасно препознатљива и да постоји тачно дијагностичко средство. Економска разматрања, као и друштвена и политичка подршка и посвећеност, су други су кључни фактори који одређују успешност, економичност и изводљивости искорјењивања.[6][7]
Искорењене болести, и оне у програму за ерадикацију
уреди| Година | Процена | Број случајева |
|---|---|---|
| 1975 | — | 49.293 |
| 1980 | 400.000 | 52.552 |
| 1985 | — | 38.637 |
| 1988 | 350.000 | 35.251 |
| 1990 | — | 23.484 |
| 1993 | 100.000 | 10.487 |
| 1995 | — | 7.035 |
| 2000 | — | 2.971 [14] |
| 2005 | — | 1.998 |
| 2010 | — | 1.352 |
| 2011 | — | 650 |
| 2012 | — | 222 |
| 2013 | — | 385 |
| 2014 | — | 359 |
| 2015 | — | 74 |
| 2016 | — | 37 |
| 2017 | — | 22 |
Данас су у свету следеће две заразне болести успешно искоријењене: велике богиње и говеђа куга.[15]
Четири болести које се данас налазе у текућем програму за ередикације налазе се:
У групу заразних болести које су идентификовано од априла 2008. године за елиминацију, као потенцијално искорјењиве са тренутном технологијом од стране Картеровог центра (Цартер Центер Интернатионал Таск Форце фор Дисеасе Ерадицатион) наведене су:[16]
а од Светеске здравствене организације за елиминацију предложене су следеће заразне болести:[18]
| Болест | Занемарена тропска болест | Циљ — елиминације (али не и искорјењивања) | Инфецира само животиње |
|---|---|---|---|
| Карионова болест,[20] | |||
| Беснило посредовано псима | |||
| Дракункулијаза | |||
| Анкилостомоза | |||
| Лимфатична филаријаза[17] | |||
| Мале богиње | |||
| Куга малих преживара | |||
| Полиомијелитис | |||
| Цистацеркоза | |||
| Онкоцерцијаза | |||
| Рубеола | |||
| Сифилис | |||
| Тропска фрамбезија |
Кључни фактори услови и околности за ерадикацију
уреди.jpg)
Нучна изводљивост и политичка подршка су два главна фактора који одређују да ли се болест може искоренити. Поред тога на ередикацију заразних болести утичу и: епдемиолошка рањивост и непознате околности.[21]
Услови за ерадикацију
уредиГлавни услови који чине неку болест научно изводљивим за ерадикацију укључују:[21]
- Епидемиолошка рањивост
Болест се може сматрати рањивом ако:[21]
- се не шири лако;
- постоји природан цикличан пад преваленције;
- постоји природно изазван имунитет;
- лако се дијагностикује; и
- трајање било којег потенцијала повратка је кратко.
- Доступност ефикасне и практичне интервенције за ерадикацију
Такве интервенције могу укључивати:[21]
- вакцину или другу примарну превентивну меру,
- куративно лечење или средства елиминације вектора.
Идеално би било да интервенција буде ефикасна, сигурна, јефтина, дуготрајна и лако распоредива.
- Доказана изводљивост елиминације
Болест која је документована да је елиминисана са острва или друге географске јединице могла би бити кандидат за искорјењивање.
Непознате околности
уредиЧак и ако је научно изводљиво искоријенити неку болест, могу се појавити и непознате околности које се морају узети у обзир пре доношења одлуке о ерадикацији, као што су:[21]
- Опажено оптерећење болешћу
- Очекивани трошкови ерадикације
- Синергија напора за ерадикацију са другим интервенцијама
- Неопходности за ерадикацијуе, а не контролу.
Извори
уреди- ^ а б в Доwдле WР (1998). "Тхе принциплес оф дисеасе елиминатион анд ерадицатион". Буллетин оф тхе Wорлд Хеалтх Организатион. 76 Суппл 2 (С2): 22–5.
- ^ Хотез П (април 2017). „Wхy ис ит со хард то ерадицате инфецтиоус дисеасес?”. Граy Маттерс.
- ^ „Ерадикација”. www.великирецник.цом. 21. 11. 2016. Приступљено 31. 12. 2018.
- ^ W. Р. Доwдле Булл Тхе принциплес оф дисеасе елиминатион анд ерадицатион. Wорлд Хеалтх Орган. 1998; 76 (Суппл 2): 22–25
- ^ Бартлетт МС (1957). "Меаслес периодицитy анд цоммунитy сизе". Ј. Р. Стат. Соц. Сер. А (120): 48–70.
- ^ Доwдле, Wалтер; Цоцхи, Степхен L (едиторс) (2011). Дисеасе Ерадицатион ин тхе 21ст Центурy. Имплицатионс фор Глобал Хеалтх. Тхе МИТ Пресс, Цамбридге, МА
- ^ Риналди, Андреа (2009). „Фрее, ат ласт!”. ЕМБО Репортс. 10 (3): 215—221. ПМЦ 2658554
. ПМИД 19255577. дои:10.1038/ембор.2009.19.
- ^ Мастнy, Лиса (25. 1. 1999). „Ерадицатинг Полио: А Модел фор Интернатионал Цооператион”. Wорлдwатцх Институте. Архивирано из оригинала 03. 12. 2006. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „ПолиоПлус Милестонес”. Ротарy Интернатионал. Архивирано из оригинала 3. 3. 2007. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Wилд Полиовирус Wееклy Упдате”. Глобал Полио Ерадицатион Инитиативе. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „WХО Ваццине Превентабле Дисеасес: Мониторинг сyстем” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. 2006. Архивирано из оригинала (ПДФ) 11. 2. 2007. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Лее, Јонг Wоок (1995). „Ендинг полио - ноw ор невер?”. Тхе Прогресс оф Натионс. Уницеф. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Wилд Полиовирус 2008 - 2013” (ПДФ). Глобал Полио Ерадицатион Инитиативе. Архивирано из оригинала (ПДФ) 18. 5. 2013. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ Аyлwард, Бруце, Јеннифер Линкинс. „Полио Ерадицатион:мобилизинг анд манагинг тхе хуман ресоурцес” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Дисеасес цонсидеред ас цандидатес фор глобал ерадицатион бy тхе Интернатионал Таск Форце фор Дисеасе Ерадицатион” (ПДФ). Цартерцентер.орг. Приступљено 31. 12. 2018.
- ^ „Интернатионал Таск Форце фор Дисеасе Ерадицатион”. Цартер Центер Интернатионал Таск Форце фор Дисеасе Ерадицатион, 2020. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б Осцар, Роланд; Лемоине, Јеан Франтз; Диренy, Абдел Нассер; Десир, Луццене; Беау Де Роцхарс, Валерy Е. Мадсен; Поириер, Матхиеу Ј. П.; Варгхесе, Анн; Обидегwу, Ијеома; Ламмие, Патрицк Ј.; Стреит, Тхомас Г.; Милорд, Марие Денисе (2014). „Хаити Натионал Програм фор тхе Елиминатион оф Лyмпхатиц Филариасис—А Модел оф Суццесс ин тхе Фаце оф Адверситy”. ПЛОС Неглецтед Тропицал Дисеасес. 8 (7): е2915. ПМЦ 4102456 . ПМИД 25032697. дои:10.1371/јоурнал.пнтд.0002915 ..
- ^ Ерадицатион анд Елиминатион Програмс Цуррентлy Санцтионед бy Тхе Wорлд Хеалтх Организатион Приступљено: 31.12.2018.
- ^ Др Доналд Р. Хопкинс А Пројецт фор Хаити: Тхе Ерадицатион оф Тwо Дисеасес Публисхед бy тхе Неw Yорк Тимес
- ^ Гомес, Цлáудиа; Понс, Мариа Ј.; Дел Валле Мендоза, Јуана; Руиз, Јоаqуим (2016). „Царрион'с дисеасе: Ан ерадицабле иллнесс?”. Инфецтиоус Дисеасес оф Повертy. 5 (1): 105. ПМЦ 5131403 . ПМИД 27903286. дои:10.1186/с40249-016-0197-7 .
- ^ а б в г д Хопкинс, Доналд Р. (2013). „Дисеасе Ерадицатион”. Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 368 (1): 54—63. ПМИД 23281976. дои:10.1056/НЕЈМра1200391..
Литература
уреди- ЦОЦКБУРН ТА (април 1961). „Ерадицатион оф инфецтиоус дисеасес.”. Сциенце. 133 (3458): 1050—1058.
- СОПЕР ФЛ (мај 1962). „Проблемс то бе солвед иф тхе ерадицатион оф туберцулосис ис то бе реализед.”. Ам Ј Публиц Хеалтх Натионс Хеалтх. 52: 734—748.
Спољашње везе
уреди- Цартер Центер Интернатионал Таск Форце фор Дисеасе Ерадицатион (језик: енглески)
- Полио ерадицатион паге (језик: енглески)
- WХО хоме паге (језик: енглески)
- Ерадицатион оф Дисеасес (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
