ФТСЕ 100 је берзни индекс на лондонској берзи вредносних папира ЛСЕ. Осим индекса ФТСЕ 100 постоје још и други ФТСЕ индекси, попут ФТСЕ 250 или ФТСЕ 350. Један је од главних светских индекса за праћење цена вредносних папира и уопште ситуације на берзама, а уведен је 3. јануара 1984. године.[1] Одржава га и креира британска компанија за финанцијске услуге ФТСЕ група, а обједињава 100 највреднијих компанија чијим се деоницама тргује на ЛСЕ.

Историја уреди

 
ФТСЕ 100 Индекс 1984.

Као претходник овог индекса може се сматрати индекс ФТ 30, који је уведен 1935. године, а данас у више не постоји. ФТСЕ 100 индекс уведен је 1984. године, а почетна му је вредност износила 1.000 бодова. Свој врхунац достиже 30. децембра 1999. године, када му се вредност диже на 6960,5 бодова. Током недавне глобалне привредне кризе, у раздобљу до 2007. до 2010. године, знатно је ослабио те се кретао око 3.500 бодова. Вредност крајем септембра 2011. године износила је око 5.000 бодова.

Одржавања индекса уреди

Индекс одржава ФТСЕ Гроуп, британска компанија за финанцијске услуге у власништву медијске куће Financial Times (ФТ) и Лондонске берзе (ЛСЕ), па отуда долази и име; слова Ф и Т спојена су са словима С и Е, док број 100 означава да се ради о деоницама стотине компанија, мада тај број може незнатно одступати. На пример, могуће је да неке компаније издају на котацију по две класе деоница. Компаније које чине индекс одређују се квартално.[2]

Цене се израчунавају путем пондериране аритметичке средине, тако да већа предузећа имају већи утицај на коначну вредност. Подаци о вредности индекса освежавају се сваких 15 секунди. Индекси попут ФТСЕ 250 или ФТСЕ 350 проширени су подаци индекса ФТСЕ 100, а обухватају 250 и 350 највреднијих компанија. Међутим, компаније које се налазе у саставу ФТСЕ 100 индекса обухватају преко 80 посто укупног трговања на берзи.

Референце уреди

  1. ^ „ФТСЕ 100 Индеx Фацтсхеет” (ПДФ). ФТСЕ Гроуп. Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 10. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012. 
  2. ^ „Бабцоцк јоинс ФТСЕ 100 индеx”. Неw Статесман. 15. 6. 2012. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 18. 6. 2012. 

Извори уреди