Факуле (лат. facula – мала бакља) једна су од манифестација Сунчеве активности на фотосфери. Јављају се око Сунчевих пега и гушће су, топлије и сјајније од саме фотосфере.

Светле факуле се виде наранџастом бојом.

Факуле су топлије области од просечне топлоте фотосфере, а чак и када су ослабљене хладнијим Сунчевим пегама, факуле изазивају укупно повећање Сунчевог зрачења од око 0.1%. Стога, Сунце производи мање топлоте и светла када нема пега, што може изазвати појаве попут малих ледених доба.[1] Поред факула, као слични видови Сунчеве активности јављају се и Сунчеве плаже.

Факуле су светле области у фотосфери. Везане су са слабим магнетним пољима и сјајније су од околне фотосфере у просеку за 20%. Визуелно их можемо посматрати само близу рубова диска, захваљујући томе што ће се рубови затамнити и то ће довести до појачања контраста. Иако су оне области у којима је изражено магнетно поље, али је оно другачијег облика него у Сунчевим пегама и распоређено је на мањим површинама. За разлику од Сунчевих пега које утичу да Сунце на поједним местима изгледа тамније, факуле доприносе супротном ефекту јер због њих Сунце изгледа светлије. У току циклуса Сунчевих пега, факуле се пробијају изнад пега и тај тренутак се назива максимум циклуса у коме је Сунце за око 0,1% светлије од просечног.[2]

Факуле су тесно повезане са пегама. Све пеге се јављају у факуларним пољима, мада постоје факуле без пега. Животни век факула траје око два месеца, а факуле са пегама могу трајати и више месеци.[3]

Откриће уреди

Још пре четрдесетак година знало се да су факуле тесно повезане са јаким магнетним пољем. Њихово објашњење које се касније постало веродостојно дао је Спруит, објавивши га у радовима 1976. и 1977. године.

За ову врсту Сунчеве активности открило се да укупна количина Сунчевог зрачења увећава у периодима његове веће активности, што је било у супротности за очекивањима зато што је висока Сунчева активност подразумевала тренутке када има више тамних Сунчевих пега. Овај феномен је објашњен присуством светлих Сунчевих факула чији је број директно пропорционално повезан са бројем Сунчевих пега. Иако присуство Сунчевих пега утиче да се укупно зрачење смањи, факуле које окружују пеге повећавају зрачење, тако да је укупан резултат њиховог присуства у максимуму њиховог броја повећање Сунчевог зрачења за 0,1%. Сунчеве пеге и факуле су важне за изучавање климатских промена на Сунцу, пошто они дају потпуну информацију о укупној израчунатој енергији Сунца у сваком тренутку.[4]

Посматрања и модел уреди

Ако се Сунце посматра мањим оптичким телескопом, на њему се могу уочити две структуре: тамне Сунчеве пеге и факуле.

Посматрања помоћу ССТ телескопа близу ивице по први пут су показала да Сунчева површина није глатка, већ да има тродимензионалне структуре попут удубљења и узвишења. Утицај рељефне површине приписане су Сунчевим гранулама. Због осветљености се претпоставља да су на тим местима могући локализовани топлотни извори, међутим, право објашњење је да је густина гаса у овим областима врло смањена услед присуства јаког магнетног поља. Мања густина гаса чини те области транспарентним, тако да се могу видети дубљи слојеви гранула на ивицама на којима је повишена концентрација магнетног поља. У тим дубљим слојевима гас је топлији и има већи степен радијације што објашњава осветљење. Између гранула се налазе изразито осветљеније површине које се приписују факулама. Њих се мора посматрати високом просторном резолуцијом.

Посматрања факула су преко нумеричких симулација употпуњена детаљним теоретским објашњењима. Геометрију факула је објаснио Келер 2004. године, на основу претпоставки које је објавио Спруид. Направљене су симулације које демонстрирају да је оваква конфигурација валидна, ако се окружење непрекидно мења, у врло динамичној конвективној Сунчевој атмосфери.[4]

Факуле на различитим небеским телима уреди

Извори уреди

  1. ^ Шта се дешава са Сунцем? Архивирано на сајту Wayback Machine (30. децембар 2014), Астрономски магазин, 2009; приступљено: 6. јануар 2014.
  2. ^ Особине фотосфере, Факуле Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2016), Национална аеронаутика и свемирска администрација; приступљено: 6. јануар 2015.
  3. ^ Структура Сунца, Факуле Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2011), Marina Radujkov; pristupljeno: 6. januar 2015.
  4. ^ а б Objašnjenje Sunčevih fakula, Institut za solarnu fiziku; pristupljeno: 6. januar 2015.