Википедија

Фатима бинт Мухамед

Фатима бинт Мухамед ибн Абдулах ибн Абдулмуталиб ибн Хашим (615[3][4][5] - 632;[3][4][5] арап. فاطمة الزهراء),[6] такође позната као Фатима аз-Зехра (арап. فاطمة الزهراء), била је четврта и најмлађа кћи посланика Мухамеда.[7]. Рођена је годину дана пре Мухамедовог посланства када је Мухамед имао 39 година. Фатимина мајка је била Хатиџа,[8][9][10][11] једина супруга посланика Мухамеда са којом је имао потомство. Била је са Мухамедом сво време његовог прогона, као и у време пресељења у Медину. Њен муж је био Алија, задњи од праведних калифа, а њена деца су Хасан и Хусеин, који су били други и трећи шијитски имам, респективно.[8][10][12] Она је предмет љубави и поштовања муслимана, будући да је била дете најближе оцу и да га је подржавала док се суочавао са тешкоћама. Она је била подржавалац и брижни старатељ свог мужа и деце, и била је једино Мухамедово дете које је имало мушку децу, која су живела након детињства, чији су се потомци раширили по исламском свету и познати су као Сеиди.[8]

Фатима бинт Мухамед
Фатима бинт Мухамед
Име по рођењуفاطمة
Друга именаФатимах Аз-Захрā’
Датум рођења615.
Место рођењаМека[1][2]
Датум смрти(632-08-18)18. август 632.

Фатима је једна од најпопуларнијих женскиих имена у муслиманском свету.[13] Фатима је витални карактер у исламској религији.[14] Иако постоји контроверза између различитих секти ислама у погледу њене политичке улоге, она је кћи Мухамеда, и стога је муслимани поштују.[15]

Фатимино рођење уреди

Посланику Мухамеду су сви синови умрли као деца, па су га његови мекански противници погрдно називали „кусавим” или човеком без репа, тј. без порода.

Неки историчари тврде да су Зејнеба, Ум Кулсум и Рукаја заправо кћери Мухамедове супруге Хатиџе из првог или другог брака, те да је Фатима једина Посланикова кћи, узимајући као доказ за то суру Кевсер. Чињеница је да је Мухамед много пута спомињао Фатиму у својим хадисима, а друге три девојке није спомињао. Такав третман своје деце не би му приличио. Осим тога, Хатиџа је већ имала 40 година када се удала за њега, а иза себе је имала два преминула мужа.

Удаја уреди

Мухамед ју је удао за свог амиџића Алију. Када је Алија дошао код Мухамеда да проси Фатиму пожалио се да нема новца за свадбу. На то му је посланик Мухамед рекао да прода оклоп који је добио као плен у бици на Бедру, што је овај и учинио, и продао га Осману за 450 дирхама и направио свадбу. Алија је Фатими дао мехр, венчани дар у износу од 400 мискала. Мухамед је својој најмлађој кћерки обезбедио мираз који се састојао од кревета, прекривача од платна, наруквица, два јастука са платном за њих, мешине за воду, чаше и два глинена ћупа.

У току њиховог брака Алији је било понуђено да се ожени са кћерком Ебу Џехла, који је био један од највећих Мухамедових противника. Мухамед је, након што му је ово рекла, отишао у џамију и рекао присутнима да не одобрава тај брак и да је једини начин да се тај брак оствари да се Алија предходно разведе од Фатиме. Након тога, Алија је одустао до тог брака.

У неколико наврата, Мухамед је називао Фатимине синове и своје унуке Хасана и Хусеина ‘својим синовима’: „Алах је извео потомство сваког Божијег посланика из његових бокова, док је поставио моје потомство у бокове овога (човека)” – показујући на Алија.[16]

Имао је обичај да милује Хасана и Хусејна по коси, уз речи: „Сви синови припадају својим очевима, јер се њихово сродство веже за њиховог оца, осим Фатиминих синова, јер сам ја њихов отац и њихово сродство”[17]

Фатимин живот уреди

Фатима је била Мухамедово најдраже дете. У једном хадису се преноси да је Мухамед рекао да је она једна од четири најбоље жене. Живела је скромно и сиромашно. Сама је радила своје кућне послове. Једном приликом, када више није могла да поднесе тешке послове које је обављала обратила се своме оцу да јој нађе слушкињу која ће јој бити испомоћ, што је он одбио уз објашњење да се сирочићима шехида са битке на Бедру мора посвети већа пажња него њој. Фатиму су страшно погађале ружне ствари које су неверници чинили њеном оцу. Аиша, друга супруга посланика Мухамеда каже да је Фатима по понашању и особинама била најсличнија Мухамеду. Била је скромна и стидљива. Због сиромаштва она и њен супруг Алија често су гладовали. Једном приликом три дана за редом у месецу рамазану је своју храну дала просјацима који су јој дошли на врата и сама остала без оброка. О томе је објављена куранска сура Инсан или Дахр: „...Они су завет испуњавали и плашили се Дана чија ће коб свуда присутна бити, и храну су давали – мада су је и сами желели – сиромаху и сирочету и сужњу. Ми вас само за Алахову љубав хранимо, од вас ни признања ни захвалности не тражимо. Ми се Господара нашег бојимо, онога Дана када ће лица смркнута и намргођена бити. I њих ће Алах страхоте тога Дана сачувати и блаженство и радост им даровати ...” (76:7-11).

Потомство уреди

Фатима је родила петоро деце,две девојчице и три дечака. Имена синова су Хасан, Хусејн и Мухсин. Имена кћери: Уму Кушум и Зејнеб. Преко Фатиминог потомства се наставила Мухамедова лоза. Заједно са Мухамедом, Алијом, Хасаном и Хусејном, она сачињава тзв. ехли-бејт, свету породицу чији је задатак очување исламске традиције.

Смрт уреди

Посланик Мухамед је рекао да ће Фатима бити прва од његове родбине која ће га срести у џенету. Фатима је заиста умрла прва од Мухамедове родбине, шест месеци после његове смрти, трећег дана месеца Рамазана. Пошто је још за живота изразила жељу да се поред прописаног начина покривања мртваца њено тело додатно покрије платном које је била припремила, то је и учињено. Такође, у складу са њеном жељом, сахрањена је ноћу, јер није желела да непознати људи виде њено тело.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Схариф ал-Qарасхи, Бāqир. Тхе Лифе оф Фатима аз-Захра (са). Транс. Јāсим ал-Расхеед. Qум, Иран: Ансариyан Публицатионс, н.д. Принт. Пгс. 37–41
  2. ^ Ал-Истее'аб, вол.2 Пг. 752
  3. ^ а б „Фатима (са), тхе Даугхтер оф Мухаммад (С), а Бриеф Биограпхy”. Ал-Ислам.орг (на језику: енглески). Приступљено 14. 9. 2018. 
  4. ^ а б „مؤسسة الإمام الخوئي الخيرية – مركز الإمام الخوئي في نيويورك / السيدة فاطمة الزهراء عليها السلام”. www.ал-кхоеи.ус. Приступљено 14. 9. 2018. 
  5. ^ а б „"الإجابة على الأسئلة العقائدية "مركز الأبحاث العقائدية”. www.аqаед.цом (на језику: арапски). Приступљено 14. 9. 2018. 
  6. ^ арапски изговор: [ˈfɑːtˤɪma, ˈfɑːtˤimæ, fɑːˈtˤemæ, ˈfɑːt̪ˠɪmɐ]; especially colloquially: арапски изговор: [ˈfɑːtˤma, ˈfɑtˤmɑ, ˈfɑːt̪ˠmɐ, ˈfɑːtˤme]
  7. ^ „Посланикова породица и потомство”. илтизам.орг. Архивирано из оригинала 31. 05. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  8. ^ а б в "Фатимах", Енцyцлопаедиа оф Ислам. Брилл Онлине.
  9. ^ Ордони 1990, стр. 42–45
  10. ^ а б „Фатимах бинт Мухаммад”. Муслим Студентс' Ассоциатион (Wест) Цомпендиум оф Муслим Теxтс. Архивирано из оригинала 28. 5. 2009. г. 
  11. ^ ал-Јибоури, Yасин Т. (са), тхе Даугхтер оф Мухаммад (С), а Бриеф Биограпхy. „Фатима”. Ал-Ислам (на језику: енглески). Приступљено 19. 8. 2017. 
  12. ^ Цхиттицк 1981, стр. 136
  13. ^ Тхе Хеирс оф тхе Пропхет Мухаммад: Анд Тхе Роотс Оф Тхе Сунни-Схиа Сцхисм Бy Барнабy Рогерсон [1]
  14. ^ „Цомпанионс оф тхе Пропхет”. Умрам. 15. 6. 1982 — преко Гоогле Боокс. 
  15. ^ Оур Лиегеладy Фатимах, тхе Респлендент Бy Хабиб Мухаммад бин Абд ар Рахман Ас саqqаф ал Хусаyни
  16. ^ ‘Даха’иру-л-укба фи менакиб дави-л-курба,’ стр. 69.
  17. ^ Ахмед ибн Ханбел, ‘Ел-Менакиб’; Таберани, ‘Ел-Му‘џем ел-Кебир,’ I, 24; Муттаки Ел-Хинди, ‘Кензу-л-‘Уммал,’ VI, 220.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Фатима бинт Мухамед на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fatima_bint_Muhamed&oldid=27675418”