Википедија

Фетална пХ-метрија

Фетална пХ-метрија (акроним ФБС од енг. речи фетал блоод самплинг) је минимално инвазивна дијагностичка метода метода у акушерству у којој се из узорка феталне крви, узете трансцервикално током порођаја, одређује пХ вредност феталне крви.[1] У узетом узорку се не мери само пХ вредност, него и концентрација лактата која има сличну предиктивну вридност као и пХ, па је можда за ову методу правилнији енгласки назив фетал блоод самплинг.[2][3]

Фетална пХ-метрија
МеСХД017218

Комбинованом применом пХ-метрије и кардиотокографије у склопу интрапарталног феталног мониторинга директно се утиче на смањење перинаталног морбидитета и морталитета и редукује учесталост непотребних опстетрицијских операција.[4][5][6]

Опште информације

уреди

ПХ вредност, вишак базе и пЦО 2 (киселинско-базни статус) артеријске крви која тече кроз пупчаник пружа драгоцене објективне доказе о метаболичком стању новорођенчади у тренутку рођења; појам који је осигурао улогу анализатора гасова у крви у болничким јединицама у случајевима сумње на фетални дистрес / асфиксију.[7][8]

Растући фетус зависи о кисеонику и храњивим састојцима којима се снабдеваа мајчиној крвљу. Фетална и мајчина циркулација је непосредна у постељици где се јавља размена гасова / храњивих састојака између мајчине и феталне циркулације.[9]

Кисеоник и храњиве материје дифундирају кроз плацентарну мембрану из мајчине артеријске крви и преносе се до фетуса једном великом пупчаном веном. Након екстракције ткива кисеоником и храњивим састојцима, фетална крв се враћа у плаценту кроз две мале пупчане артерије. Ова сада деоксигенирана крв садржи отпадне продукте феталног метаболизма, укључујући угљен-диоксид (п ЦО 2 ), чија се елиминације из мајчине циркулације врши кроз плућа и бубреге.[10][11]

Дакле, пупчана врпца садржи три крвна суда:

  • једну велику вену којом тече крв обогаћену кисеоником до фетуса
  • две знатно мање артерије које носе деоксигенирану крв која је релативно богата угљен-диоксидом и другим метаболичким отпадним продуктима из фетуса.

I док венска пупчана крв одражава комбинацију учинака мајчина киселинско-базног статуса и функције постељице, дотле артеријска пупчана крв одражава неонатални киселинско-базни статус.

Стога је од виталне важности за процену неонаталног стања да се користе киселинско-базни параметри (пХ, базни вишак (БЕ) и лактат) изведени из артеријске, а не из венске пупковине. Нормална физиолошка разлика између вредности гаса из венске и артеријске крви из пупковине и ацидо-базне вредности описане у литератаури углавном су изведени из студије[12] којом је обухваћено 19.600 живорођених (> 20 недеља трудноће) на акушерској јединици терцијарне неге током трогодишњег периода;[1] и бројних мањих студија.[12][7][13][14][15]

Неонатална хипоксија и резултујућа ацидоза

уреди

Клиничка вредност анализе гасова из из пупковине лежи у његовој способности да пружи објективне доказе о гушењу плода у тренутку рођења. Показало се да је ова анализа поузданији у том погледу од рутинске клиничке процене при рођењу помоћу АПГАР бодовног систава.[16][17]

Асфиксија је смањени кисеоник у ткиву (хипоксија) довољне тежине и трајања да изазове метаболичку ацидозу.[18]

Метаболичка ацидоза се развија јер када се ћелије ткива јако испразне кисеоником, аеробни метаболизам глукозе је угрожен, а челије морају зависити о својој функцији и преживљавању на мање значајним анаеробним путевима који резултују смањеном производњом АТП (енергије) и, што је важно за пХ метрију, акумулацијом метаболичких киселина (углавном млечне киселине).[19][20]

Значајна метаболичка ацидоза, широко дефинисан као пХ артеријске крви пупчаника < 7,0 и вишак базе < –12,0 ммол / L (дефицит базе> 12,0 ммол / L), јавља се у око 0,5-1% порођаја.[21] Озбиљна интрапартална хипоксија коју одражава овај степен метаболичке ацидозе у мождинама повезана је с повећаним ризиком од хипоксичног оштећења можданих ћелија која је повезане са хипоксично-исхемијском енцефалопатијом (ХИЕ).[21]

Значај

уреди

Од губитка плода током порођаја трагичнија је једино смрт породиље. Управо је зато интрапартални надзор најделикатнији део перинаталне здравствене заштите, јер се само стручном и сталном контролом феталног стања током порођај може правовремено открити прелаз из физиолошког у патолошки ток порођаја и правилном интервенцијом спречити настанак интраутерине смрти односно тешких неонаталних компликација.[22][12][23]

Бројне су методе које се с већим или мањим успехом, чешће или ређе користе током порођаја за евалуацију актуалног стања фетуса (кардиотокографија, компјуторизирана кардиотокографија, амниоскопија, пХ-метрија, оксиметрија, ултразвук), док се од неких других, инаће поузданих корисних антепарталних метода, не очекује знајнији допринос у праћењу интрапарталне феталне кондиције (биофизикални профил фетуса, колор доплер).[24]

За пХ метрију се може рећи да је она до данас најтачнија метода за процену феталне оксигенације,[25] и ацидобазног стања током порођаја.[26][27] Како се ради се о инвазивној методи, чија је примена почела 1961.године (Ерицх, Салинг), за њено извођење је неопходан одговарајућа отвореност цервикалног ушћа и прснуће водењака.[28][29]

Одређивањем вредности пХ, пО2, пЦО2 и БЕ добија се тачан увид у ацидобазни статус фетуса,[30] па се, зависно од акушерских услова, и локалном акушерском налазу и контракцијама, порођај може наставити вагиналним путем или се поставља индикација за убрзано оперативно довршење порођаја.[31][32][33][34]

Фетална ацидоза односно пХ врдедности крви < 7,20 захтевају брзо довршење порођаја, јер представљају најчешћи узрок смрти фетуса или могу довести до оштећења феталних виталних органа, нарочито централног нервног система. Уколико пХ вредности крви падну испод 7,00 чешће долази до неповратног оштећења органа (нарочито мозга), што може резултовати феталном или неонаталном смрћу.[35]

Индикације

уреди

Најчешће медицинске индикације за изво|ење пХ-метрије су:[36][37][38][39]

  • Неправилности кардиотокографског записа[40] које указују на феталну патњу (суспектан или патолошки кардиотокографски запис)
  • Слућајеви продуженог порођаја, поготово уз меконијску плодову воду,
  • Продужено друго порођајно доба,
  • Патолошка стања попут хроничне плацентарне инсуфицијенције, прееклампсије са застојем феталног раста, шећерна болест и други гестацијски поремећаји, у којима се може реално очекивати развој хипоксије и/или ацидозе.

Амерички колеџ опстетричара и гинеколога (АЦОГ) фаворизује селективни приступ феталној пХ-метрији, наводећи да би испитивање крви из пупчане врпце требало применити у седећим ситуацијама:[41][1]

  • Царски рез за фетални компромис,
  • Ниска петоминутна оцена Апгара,
  • Тешка рестрикција интраутериног раста,
  • Праћење абнормалних откуцаја фетуса,
  • Болести штитњаче мајки
  • Интрапартумска грозница
  • Мултифеталне гестације

Док Друштво акушера и гинеколога Канаде (СОГЦ), за разлику од става у САД, препоручује да се анализа гасова из пупчане врпце врши у свим порођајима.[42]

Метода

уреди
 
Хелигеов пХ метар

За ову методу потребно је да плодове овојнице нису очуване и да је цервикс дилатиран најмање 3 цм. Прво се амниоскоп, са одговоарајућим хладним осветљењем, помоћу спекулума (зависно о локалном акушерском налазу), приљуби се на главицу фетуса. Затим се теме главице пребриђе сувом стерилном газом па премаже парафинским уљем у танком слоју, да би се створила боља капљица крви кад се теме зареже скалпелом. Прикладним скалпелом прави се рез не већи од 2 мм а крв се аспирира у танку хепаринизирану цевчицу. Тако узети узорак крви одмах се шаље на анализу.[2][43]

Тумачење резултата

уреди

Код пХ налаза између 7,20 — 7,25, пХ-метрију треба поновити у заовисности од ЦТГ-у кроз 30 минута, а ако је пХ испод 7,20, одмах се узима још један узорак и приступа брзом довршавању порођаја.[2][44][45][46]

Интерпретација налаза феталне крви.[2]

Интерпретација налаза пХ Лактат (ммол/L)
Нормалан > 7,25 < 4,2
Осредњи (интермедиате) 7,20 – 7,25 4,2 – 4,8
Абнормалан < 7,20 < 4,8

У склопу ових резултатата, интрапартална асфиксија дефинише се као метаболичка ацидоза са вредностима пХ феталне крви ≤ 7,00 и дефицита база (БЕ) ≥ –12 ммол/L.[47][48]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б в „Умбилицал-цорд блоод гас аналyсис”. ацутецаретестинг.орг. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г Виссер, Г. Х.; Аyрес-Де-Цампос, D. (2015). „ФИГО цонсенсус гуиделинес он интрапартум фетал мониторинг:Адјунцтиве тецхнологиес”. Инт Ј Гyнецол Обстет [Интернет]. 131 (1): 25—9. 
  3. ^ Де Бернардо, Гиусеппе; Де Сантис, Рита; Гиордано, Мауризио; Сордино, Десирее; Буоноцоре, Гиусеппе; Перроне, Серафина (2020). „Предицт респираторy дистресс сyндроме бy умбилицал цорд блоод гас аналyсис ин неwборнс wитх реассуринг Апгар сцоре”. Италиан Јоурнал оф Педиатрицс. 46 (1): 20. ПМЦ 7017611  . ПМИД 32050997. дои:10.1186/с13052-020-0786-8  . 
  4. ^ Натионал Институте фор Хеалтх анд Царе Еxцелленце (НИЦЕ). Интрапартум царе: Царе оф хеалтхy wомен анд тхеир бабиес дуринг цхилдбиртх. (Цлиницал гуиделине 55) 2007
  5. ^ МцДоналд С, Миддлетон П, Доwселл Т ет ал. Еффецт оф тиминг оф умбилицал цорд цлампинг оф терм инфантс он матернал анд неонатал оутцомес. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс 2013, Иссуе 7.
  6. ^ Андерссон О, Хеллстром-Wестас L, Андерссон D; et al. (2012). „Effects of delayed compared with early umbilical cord clamping on postpartum hemorrhage and cord blood gas sampling: a randomized trial”. Acta Obstet Gynecol Scand. 92: 567—74. 
  7. ^ а б Riley, R.; Johnson, J. (1993). „Collecting and analyzing cord blood gases”. Br J of Obstetrics and Gynaecology. 36: 13—23. 
  8. ^ Thornberg, E.; Thringer, K.; Odeback, A.; et al. (1995). „Биртх аспхyxиа: инциденце цлиницал цоурсе анд оутцоме ин а Сwедисх популатион”. Ацта Паедиатр. 72: 231—37. 
  9. ^ Кумар С, Патерсон-Броwн С (2010). „Обстетриц аспецтс оф хyпоxиц исцхемиц енцепхалопатхy”. Еарлy Хуман Девелопмент. 86: 336—44. 
  10. ^ Тхорп, Ј.; Диллy, Г.; Yеоманс, Е.; et al. (1996). „Umbilical cord blood gas analysis at deliveryŽjournal=American Journal of Obstetrics & Gynecology”. 175: 517—22. 
  11. ^ Di Tommasso M, Seravalli V, Martini I (2014). „Blood gas values in clamped and unclamped umbilical cord at birth”. Early Human Development. 90: 523—25. 
  12. ^ а б в Westgate, J.; Garibaldi, J.; Greene, K. (1994). „Umbilical cord blood gas analysis at delivery: a time for quality data”. Br J of Obstetrics and Gynaecology. 101: 1054—63. 
  13. ^ Kurinczuk J, White-Koning M, Badawi N (2010). „Epidemiology of neonatal encephalopathy and hypoxic-ischemic encephalopathy”. Early Human Development. 86: 329—38. 
  14. ^ NCCLS. Procedures for the Collection of Arterial Blood Specimens; Approved Standard – Fourth Edition. NCCLS document H11-A4. Wayne, PA: National Committee for Clinical Laboratory Standards 2004.
  15. ^ Armstrong, L.; Stenson, B. (2007). „Use of umbilical cord blood gas analysis in the assessment of the newborn”. Arch Dis Child Fetal Neonatal. 92: 430—34. 
  16. ^ Sykes, G.; Johnson, P.; Ashworth, F.; et al. (1982). „До апгар сцорес индицате аспхyxиа”. Ланцет. 319: 494—96. 
  17. ^ Манор, M.; Блицкстеин, I.; Хазан, Y.; et al. (1998). „Постпартум детерминатион оф умбилицал артерy блоод гасес: еффецт оф тиме анд температуре”. Цлиницал Цхемистрy. 44: 681—83. 
  18. ^ Лоw, Ј. (1997). „Интрапартум фетал аспхyxиа: дефинитион, диагносис анд цлассифицатион”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy. 176: 957—59. 
  19. ^ Омо-Агхоја L (2014). „Матернал анд фетал ацид-басе цхемистрy: А мајор детерминант оф оутцоме”. Анналс оф Медицал анд Хеалтх Сциенцес Ресеарцх. 4: 8—17. 
  20. ^ Армстронг, L.; Стенсон, Б. (2006). „Еффецт оф делаyед самплинг он умбилицал цорд артериал анд веноус лацтате анд блоод гасес ин цлампед анд унцлампед весселс”. Арцх Дис Цхилд Фетал Неонатал Ед. 91: 342—45. 
  21. ^ а б Wхите, C.; Дохертy, D.; Хендерсон, Ј.; et al. (2010). „Benefits of introducing universal cord blood gas and lactate analysis into an obstetric unit.”. Australia and New Zealand J of Obstetrics and Gynaecology. 50: 318—28. 
  22. ^ Cnattingius, Sven; Johansson, Stefan; Razaz, Neda (2020). „Associations between metabolic acidosis at birth and reduced Apgar scores within the normal range (7-10): A Swedish cohort study of term non-malformed infants”. Paediatric and Perinatal Epidemiology. 34 (5): 572—580. PMID 32133682. doi:10.1111/ppe.12663. 
  23. ^ Valero J, Desantes D, Perales-Pulchat A (2012). „Effect of delayed umbilical cord clamping on blood gas analysis”. Eur J Obstet Reprod Biol. 162: 21—23. 
  24. ^ Oleg Petrović, Nebojša Sindik, Marinko Marić, Vesna Mahulja-Stamenković, Kardiotokografija i pH metrija u prognozi perinatalnog ishoda, Gynaecol Perinatol 19  (2):; 73–128 Zagreb, April–June 2010.
  25. ^ Wiberg, N.; Källén, K.; Herbst, A.; Olofsson, P. (2010). „Relation between umbilical cord blood pH, base deficit, lactate, 5-minute Apgar score and development of hypoxic ischemic encephalopathy”. Acta Ostetrica et Gynecolgica. 89 (10): 1263—69. PMID 20846059. doi:10.3109/00016349.2010.513426. 
  26. ^ Gjerris A, Staer-Jensen J, Jorgenson J (2008). „Umbilical cord blood lactate: a valuable tool in the assessment of fetal metabolic acidosis”. Eur J Obstet Gynecol Repro Biol. 139: 16—20. 
  27. ^ Westgren, M.; Divon, M.; Horal, M.; et al. (1995). „Роутине меасурементс оф умбилицал артерy лацтате левелс ин предицтион оф перинатал оутцоме”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy. 173: 1416—22. 
  28. ^ Милошевић Б, Рајхвајн Б, Берић Б. У: Породиљство. Медицинска књига, Београд – Загреб. 80–2.
  29. ^ Дуербецк, Н.; Цхаффин, D.; Сеедс, Ј. (1992). „А працтицал аппроацх то умбилицал артерy пХ анд блоод гас детерминатионс”. Обстет Гyнецол. 79: 959—62. 
  30. ^ Косхноw, Q.; Монгелли, M. (2010). „Цорд блоод лацтате анд пХ валуес ат терм анд перинатал оутцоме: а ретроспецтиве цохорт студy”. WбмедЦентрал. Обстет & Гyнецол. 1 (9). WМЦ00694
  31. ^ Роемер, V. M.; Махлинг, Б. (2002). „Цан субпартал фетал ацидосис беавоидед? Инвестигатионс он тхе цомплеx цаусес оф интраутерине аспхyxиа.”. З Гебуртсхилфе Неонатол. 206: 172—81. 
  32. ^ Мокорами, П.; Миберг, Н.; Олофссон, П. (2012). „Ан оверлоокед аспецт он метаболиц ацидосис ат биртх: блоод гас аналyзерс цалцулате басе дефицит дифферентлy”. Ацта Обстрица Гyнецол Сцанд. 91: 574—79. 
  33. ^ Нордстом, L. (2001). „Лацтате меасуремент ин сцалп анд цорд артериал блоод”. Цурр Опин Обстет Гyнецол. 13: 141—45. 
  34. ^ Хакен, Н.; Царлссон, А. (2010). „Редуцед преваленце оф метаболиц ацидосис ат биртх: ан аналyсис оф естаблисхед СТАН усаге ин тхе тотал популатион оф деливериес ин а Сwедисх дистрицт хоспитал”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy. 202: 546. е1-7
  35. ^ Лиеваарт M, де Јонг П (1984). „Ацид-басе еqуилибриум ин умбилицал цорд блоод анд тиме оф цорд цлампинг”. Обстет Гyнецол. 63: 44—47. 
  36. ^ Енваин, Ф.; Друмез, Е.; Цаппе, M.; Субтил, D.; Гарабедиан, C. (2020). „Импацт оф а цханге оф а пХ аналyзер мацхине он тхе детерминатион оф умбилицал цорд пХ ат биртх”. Јоурнал оф Гyнецологy Обстетрицс анд Хуман Репродуцтион. 49 (7). ПМИД 32450306. дои:10.1016/ј.јогох.2020.101819. 
  37. ^ Иванишевић, Марина (1999). „Кардиотокографија и пХ-метрија код феталне хипоксије и ацидозе”. Гyнаецологиа ет перинатологиа (на језику: енглески). 8 (1): 81. 
  38. ^ Перлман, Ј. (1997). „Интрапартум хyпоxиц-исцхемиц церебрал ињурy анд субсеqуент церебрал палсy”. Педиатрицс. 99: 851—59. 
  39. ^ Мокарами, П.; Wиберг, Н.; Олофссон, П. (2013). „Хидден ацидосис: Ан еxпланатион оф ацид-басе анд лацтате цхангес оццурринг ин умбилицал цорд блоод афтер делаyед самплинг”. Бр Ј оф Обстетрицс анд Гyнаецологy. 120 (8): 996—1002. ПМИД 23574003. дои:10.1111/1471-0528.12234. 
  40. ^ „Цардиотоцограпхy - ан овервиеw | СциенцеДирецт Топицс”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2024-05-11. 
  41. ^ Америцан Цоллеге оф Обстетрицианс анд Гyнецологистс Цоммиттее он Обстетриц Працтице (2006). „Умбилицал цорд блоод гас анд ацид-басе аналyсис”. Обстет Гyнецол. 108: 1319—22. 
  42. ^ Листон Р, Саwцхуцк D, Yоунг D ет ал. Интрапартум Фетал Сурвеилланце (Цхаптер 2) ин: СОГЦ Цлиницал Працтице Гуиделине Но 197. Ј Обстет Гyнецол Цанада 2007; 29 (Суппл 4): С25-С44
  43. ^ Yех, П; Емарy, К; Импеy, L (2012-05-10). „Тхе релатионсхип бетwеен умбилицал цорд артериал пХ анд сериоус адверсе неонатал оутцоме: аналyсис оф 51 519 цонсецутиве валидатед самплес”. БЈОГ: Ан Интернатионал Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнаецологy. 119 (7): 824—831. ИССН 1470-0328. дои:10.1111/ј.1471-0528.2012.03335.x. 
  44. ^ Wиберг-Итзел, Е.; Липпонер, C.; Норман, M.; Хербст, А.; Пребенсен, D.; Ханссон, А.; Брyнгелссон, А. L.; Цхристофферссон, M.; Сеннстрöм, M.; Wеннерхолм, У. Б.; Нордстрöм, L. (2008). „Детерминатион оф пХ ор лацтате ин фетал сцалп блоод ин манагемент оф интрапартум фетал дистресс: Рандомисед цонтроллед мултицентре триал”. БМЈ. 336 (7656): 1284—7. ПМЦ 2413392  . ПМИД 18503103. дои:10.1136/бмј.39553.406991.25. 
  45. ^ Цуннингхам ГФ, Левени КЈ, Блоом СЛ, Спонг ЦY, Дасхе ЈС, Хоффман БЛ, и остали. Wиллиамс ОБСТЕТРИЦС. 24. изд. Св. 53, Тхе МцГрраw-Хилл Цомпаниес, Инц. 2013.
  46. ^ Пелиоwски-Давидовицх А (2012). „Хyпотхермиа фор неwборнс wитх хyпоxиц исцхемиц енцепхалопатхy”. Паедиатриц Цхилд Хеалтх. 17: 41—43. 
  47. ^ „Детерминатион оф ПХ ор Лацтате ин Фетал Сцалп Блоод ин Манагемент оф Интрапартум Фетал Дистресс: Рандомисед Цонтрол”. БМЈ. 336 (7656): 1284—7. 2008. ПМИД 18503103. дои:10.1136/бмј.39553.406991.25. .
  48. ^ Вицторy Р, Пенава D, Да Силва О, Натале Р, Рицхардсон Б (2004). „Умбилицал цорд пХ анд басе еxцесс валуес ин релатион то адверсе оутцоме евентс фор инфантс деливеринг ат терм.”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс & Гyнецологy. 191 (6): 2021—8. 

Литература

уреди
  • Зупан Симунек V (2008). „Дефинитион оф интрапартум аспхyxиа анд еффецтс он оутцоме”. Ј Гyнецол Обстет Биол Репрод. 37 (Суппл): 7—15. .
  • Дражанчић, А. (2006). „Кардиотокографија – њезини досези и претсказљивост”. Гyнаецол Перинатол. 15 (2): 71—81. .

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fetalna_pH-metrija&oldid=28520418”