Википедија

Fetalna pH-metrija

Fetalna pH-metrija (akronim FBS od eng. reči fetal blood sampling) je minimalno invazivna dijagnostička metoda metoda u akušerstvu u kojoj se iz uzorka fetalne krvi, uzete transcervikalno tokom porođaja, određuje pH vrednost fetalne krvi.[1] U uzetom uzorku se ne meri samo pH vrednost, nego i koncentracija laktata koja ima sličnu prediktivnu vridnost kao i pH, pa je možda za ovu metodu pravilniji englaski naziv fetal blood sampling.[2][3]

Fetalna pH-metrija
MeSHD017218

Kombinovanom primenom pH-metrije i kardiotokografije u sklopu intrapartalnog fetalnog monitoringa direktno se utiče na smanjenje perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i redukuje učestalost nepotrebnih opstetricijskih operacija.[4][5][6]

Opšte informacije

уреди

PH vrednost, višak baze i pCO 2 (kiselinsko-bazni status) arterijske krvi koja teče kroz pupčanik pruža dragocene objektivne dokaze o metaboličkom stanju novorođenčadi u trenutku rođenja; pojam koji je osigurao ulogu analizatora gasova u krvi u bolničkim jedinicama u slučajevima sumnje na fetalni distres / asfiksiju.[7][8]

Rastući fetus zavisi o kiseoniku i hranjivim sastojcima kojima se snabdevaa majčinoj krvlju. Fetalna i majčina cirkulacija je neposredna u posteljici gde se javlja razmena gasova / hranjivih sastojaka između majčine i fetalne cirkulacije.[9]

Kiseonik i hranjive materije difundiraju kroz placentarnu membranu iz majčine arterijske krvi i prenose se do fetusa jednom velikom pupčanom venom. Nakon ekstrakcije tkiva kiseonikom i hranjivim sastojcima, fetalna krv se vraća u placentu kroz dve male pupčane arterije. Ova sada deoksigenirana krv sadrži otpadne produkte fetalnog metabolizma, uključujući ugljen-dioksid (p CO 2 ), čija se eliminacije iz majčine cirkulacije vrši kroz pluća i bubrege.[10][11]

Dakle, pupčana vrpca sadrži tri krvna suda:

  • jednu veliku venu kojom teče krv obogaćenu kiseonikom do fetusa
  • dve znatno manje arterije koje nose deoksigeniranu krv koja je relativno bogata ugljen-dioksidom i drugim metaboličkim otpadnim produktima iz fetusa.

I dok venska pupčana krv odražava kombinaciju učinaka majčina kiselinsko-baznog statusa i funkcije posteljice, dotle arterijska pupčana krv odražava neonatalni kiselinsko-bazni status.

Stoga je od vitalne važnosti za procenu neonatalnog stanja da se koriste kiselinsko-bazni parametri (pH, bazni višak (BE) i laktat) izvedeni iz arterijske, a ne iz venske pupkovine. Normalna fiziološka razlika između vrednosti gasa iz venske i arterijske krvi iz pupkovine i acido-bazne vrednosti opisane u literatauri uglavnom su izvedeni iz studije[12] kojom je obuhvaćeno 19.600 živorođenih (> 20 nedelja trudnoće) na akušerskoj jedinici tercijarne nege tokom trogodišnjeg perioda;[1] i brojnih manjih studija.[12][7][13][14][15]

Neonatalna hipoksija i rezultujuća acidoza

уреди

Klinička vrednost analize gasova iz iz pupkovine leži u njegovoj sposobnosti da pruži objektivne dokaze o gušenju ploda u trenutku rođenja. Pokazalo se da je ova analiza pouzdaniji u tom pogledu od rutinske kliničke procene pri rođenju pomoću APGAR bodovnog sistava.[16][17]

Asfiksija je smanjeni kiseonik u tkivu (hipoksija) dovoljne težine i trajanja da izazove metaboličku acidozu.[18]

Metabolička acidoza se razvija jer kada se ćelije tkiva jako isprazne kiseonikom, aerobni metabolizam glukoze je ugrožen, a čelije moraju zavisiti o svojoj funkciji i preživljavanju na manje značajnim anaerobnim putevima koji rezultuju smanjenom proizvodnjom ATP (energije) i, što je važno za pH metriju, akumulacijom metaboličkih kiselina (uglavnom mlečne kiseline).[19][20]

Značajna metabolička acidoza, široko definisan kao pH arterijske krvi pupčanika < 7,0 i višak baze < –12,0 mmol / L (deficit baze> 12,0 mmol / L), javlja se u oko 0,5-1% porođaja.[21] Ozbiljna intrapartalna hipoksija koju odražava ovaj stepen metaboličke acidoze u moždinama povezana je s povećanim rizikom od hipoksičnog oštećenja moždanih ćelija koja je povezane sa hipoksično-ishemijskom encefalopatijom (HIE).[21]

Značaj

уреди

Od gubitka ploda tokom porođaja tragičnija je jedino smrt porodilje. Upravo je zato intrapartalni nadzor najdelikatniji deo perinatalne zdravstvene zaštite, jer se samo stručnom i stalnom kontrolom fetalnog stanja tokom porođaj može pravovremeno otkriti prelaz iz fiziološkog u patološki tok porođaja i pravilnom intervencijom sprečiti nastanak intrauterine smrti odnosno teških neonatalnih komplikacija.[22][12][23]

Brojne su metode koje se s većim ili manjim uspehom, češće ili ređe koriste tokom porođaja za evaluaciju aktualnog stanja fetusa (kardiotokografija, kompjutorizirana kardiotokografija, amnioskopija, pH-metrija, oksimetrija, ultrazvuk), dok se od nekih drugih, inaće pouzdanih korisnih antepartalnih metoda, ne očekuje znajniji doprinos u praćenju intrapartalne fetalne kondicije (biofizikalni profil fetusa, kolor dopler).[24]

Za pH metriju se može reći da je ona do danas najtačnija metoda za procenu fetalne oksigenacije,[25] i acidobaznog stanja tokom porođaja.[26][27] Kako se radi se o invazivnoj metodi, čija je primena počela 1961.godine (Erich, Saling), za njeno izvođenje je neophodan odgovarajuća otvorenost cervikalnog ušća i prsnuće vodenjaka.[28][29]

Određivanjem vrednosti pH, pO2, pCO2 i BE dobija se tačan uvid u acidobazni status fetusa,[30] pa se, zavisno od akušerskih uslova, i lokalnom akušerskom nalazu i kontrakcijama, porođaj može nastaviti vaginalnim putem ili se postavlja indikacija za ubrzano operativno dovršenje porođaja.[31][32][33][34]

Fetalna acidoza odnosno pH vrdednosti krvi < 7,20 zahtevaju brzo dovršenje porođaja, jer predstavljaju najčešći uzrok smrti fetusa ili mogu dovesti do oštećenja fetalnih vitalnih organa, naročito centralnog nervnog sistema. Ukoliko pH vrednosti krvi padnu ispod 7,00 češće dolazi do nepovratnog oštećenja organa (naročito mozga), što može rezultovati fetalnom ili neonatalnom smrću.[35]

Indikacije

уреди

Najčešće medicinske indikacije za izvo|enje pH-metrije su:[36][37][38][39]

  • Nepravilnosti kardiotokografskog zapisa[40] koje ukazuju na fetalnu patnju (suspektan ili patološki kardiotokografski zapis)
  • Slućajevi produženog porođaja, pogotovo uz mekonijsku plodovu vodu,
  • Produženo drugo porođajno doba,
  • Patološka stanja poput hronične placentarne insuficijencije, preeklampsije sa zastojem fetalnog rasta, šećerna bolest i drugi gestacijski poremećaji, u kojima se može realno očekivati razvoj hipoksije i/ili acidoze.

Američki koledž opstetričara i ginekologa (ACOG) favorizuje selektivni pristup fetalnoj pH-metriji, navodeći da bi ispitivanje krvi iz pupčane vrpce trebalo primeniti u sedećim situacijama:[41][1]

  • Carski rez za fetalni kompromis,
  • Niska petominutna ocena Apgara,
  • Teška restrikcija intrauterinog rasta,
  • Praćenje abnormalnih otkucaja fetusa,
  • Bolesti štitnjače majki
  • Intrapartumska groznica
  • Multifetalne gestacije

Dok Društvo akušera i ginekologa Kanade (SOGC), za razliku od stava u SAD, preporučuje da se analiza gasova iz pupčane vrpce vrši u svim porođajima.[42]

Metoda

уреди
 
Heligeov pH metar

Za ovu metodu potrebno je da plodove ovojnice nisu očuvane i da je cerviks dilatiran najmanje 3 cm. Prvo se amnioskop, sa odgovoarajućim hladnim osvetljenjem, pomoću spekuluma (zavisno o lokalnom akušerskom nalazu), priljubi se na glavicu fetusa. Zatim se teme glavice prebriđe suvom sterilnom gazom pa premaže parafinskim uljem u tankom sloju, da bi se stvorila bolja kapljica krvi kad se teme zareže skalpelom. Prikladnim skalpelom pravi se rez ne veći od 2 mm a krv se aspirira u tanku hepariniziranu cevčicu. Tako uzeti uzorak krvi odmah se šalje na analizu.[2][43]

Tumačenje rezultata

уреди

Kod pH nalaza između 7,20 — 7,25, pH-metriju treba ponoviti u zaovisnosti od CTG-u kroz 30 minuta, a ako je pH ispod 7,20, odmah se uzima još jedan uzorak i pristupa brzom dovršavanju porođaja.[2][44][45][46]

Interpretacija nalaza fetalne krvi.[2]

Interpretacija nalaza pH Laktat (mmol/L)
Normalan > 7,25 < 4,2
Osrednji (intermediate) 7,20 – 7,25 4,2 – 4,8
Abnormalan < 7,20 < 4,8

U sklopu ovih rezultatata, intrapartalna asfiksija definiše se kao metabolička acidoza sa vrednostima pH fetalne krvi ≤ 7,00 i deficita baza (BE) ≥ –12 mmol/L.[47][48]

Vidi još

уреди

Izvori

уреди
  1. ^ а б в „Umbilical-cord blood gas analysis”. acutecaretesting.org. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г Visser, G. H.; Ayres-De-Campos, D. (2015). „FIGO consensus guidelines on intrapartum fetal monitoring:Adjunctive technologies”. Int J Gynecol Obstet [Internet]. 131 (1): 25—9. 
  3. ^ De Bernardo, Giuseppe; De Santis, Rita; Giordano, Maurizio; Sordino, Desiree; Buonocore, Giuseppe; Perrone, Serafina (2020). „Predict respiratory distress syndrome by umbilical cord blood gas analysis in newborns with reassuring Apgar score”. Italian Journal of Pediatrics. 46 (1): 20. PMC 7017611  . PMID 32050997. doi:10.1186/s13052-020-0786-8  . 
  4. ^ National Institute for Health and Care Excellence (NICE). Intrapartum care: Care of healthy women and their babies during childbirth. (Clinical guideline 55) 2007
  5. ^ McDonald S, Middleton P, Dowsell T et al. Effect of timing of umbilical cord clamping of term infants on maternal and neonatal outcomes. Cochrane Database of Systematic Reviews 2013, Issue 7.
  6. ^ Andersson O, Hellstrom-Westas L, Andersson D; et al. (2012). „Effects of delayed compared with early umbilical cord clamping on postpartum hemorrhage and cord blood gas sampling: a randomized trial”. Acta Obstet Gynecol Scand. 92: 567—74. 
  7. ^ а б Riley, R.; Johnson, J. (1993). „Collecting and analyzing cord blood gases”. Br J of Obstetrics and Gynaecology. 36: 13—23. 
  8. ^ Thornberg, E.; Thringer, K.; Odeback, A.; et al. (1995). „Birth asphyxia: incidence clinical course and outcome in a Swedish population”. Acta Paediatr. 72: 231—37. 
  9. ^ Kumar S, Paterson-Brown S (2010). „Obstetric aspects of hypoxic ischemic encephalopathy”. Early Human Development. 86: 336—44. 
  10. ^ Thorp, J.; Dilly, G.; Yeomans, E.; et al. (1996). „Umbilical cord blood gas analysis at deliveryŽjournal=American Journal of Obstetrics & Gynecology”. 175: 517—22. 
  11. ^ Di Tommasso M, Seravalli V, Martini I (2014). „Blood gas values in clamped and unclamped umbilical cord at birth”. Early Human Development. 90: 523—25. 
  12. ^ а б в Westgate, J.; Garibaldi, J.; Greene, K. (1994). „Umbilical cord blood gas analysis at delivery: a time for quality data”. Br J of Obstetrics and Gynaecology. 101: 1054—63. 
  13. ^ Kurinczuk J, White-Koning M, Badawi N (2010). „Epidemiology of neonatal encephalopathy and hypoxic-ischemic encephalopathy”. Early Human Development. 86: 329—38. 
  14. ^ NCCLS. Procedures for the Collection of Arterial Blood Specimens; Approved Standard – Fourth Edition. NCCLS document H11-A4. Wayne, PA: National Committee for Clinical Laboratory Standards 2004.
  15. ^ Armstrong, L.; Stenson, B. (2007). „Use of umbilical cord blood gas analysis in the assessment of the newborn”. Arch Dis Child Fetal Neonatal. 92: 430—34. 
  16. ^ Sykes, G.; Johnson, P.; Ashworth, F.; et al. (1982). „Do apgar scores indicate asphyxia”. Lancet. 319: 494—96. 
  17. ^ Manor, M.; Blickstein, I.; Hazan, Y.; et al. (1998). „Postpartum determination of umbilical artery blood gases: effect of time and temperature”. Clinical Chemistry. 44: 681—83. 
  18. ^ Low, J. (1997). „Intrapartum fetal asphyxia: definition, diagnosis and classification”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 176: 957—59. 
  19. ^ Omo-Aghoja L (2014). „Maternal and fetal acid-base chemistry: A major determinant of outcome”. Annals of Medical and Health Sciences Research. 4: 8—17. 
  20. ^ Armstrong, L.; Stenson, B. (2006). „Effect of delayed sampling on umbilical cord arterial and venous lactate and blood gases in clamped and unclamped vessels”. Arch Dis Child Fetal Neonatal Ed. 91: 342—45. 
  21. ^ а б White, C.; Doherty, D.; Henderson, J.; et al. (2010). „Benefits of introducing universal cord blood gas and lactate analysis into an obstetric unit.”. Australia and New Zealand J of Obstetrics and Gynaecology. 50: 318—28. 
  22. ^ Cnattingius, Sven; Johansson, Stefan; Razaz, Neda (2020). „Associations between metabolic acidosis at birth and reduced Apgar scores within the normal range (7-10): A Swedish cohort study of term non-malformed infants”. Paediatric and Perinatal Epidemiology. 34 (5): 572—580. PMID 32133682. doi:10.1111/ppe.12663. 
  23. ^ Valero J, Desantes D, Perales-Pulchat A (2012). „Effect of delayed umbilical cord clamping on blood gas analysis”. Eur J Obstet Reprod Biol. 162: 21—23. 
  24. ^ Oleg Petrović, Nebojša Sindik, Marinko Marić, Vesna Mahulja-Stamenković, Kardiotokografija i pH metrija u prognozi perinatalnog ishoda, Gynaecol Perinatol 19  (2):; 73–128 Zagreb, April–June 2010.
  25. ^ Wiberg, N.; Källén, K.; Herbst, A.; Olofsson, P. (2010). „Relation between umbilical cord blood pH, base deficit, lactate, 5-minute Apgar score and development of hypoxic ischemic encephalopathy”. Acta Ostetrica et Gynecolgica. 89 (10): 1263—69. PMID 20846059. doi:10.3109/00016349.2010.513426. 
  26. ^ Gjerris A, Staer-Jensen J, Jorgenson J (2008). „Umbilical cord blood lactate: a valuable tool in the assessment of fetal metabolic acidosis”. Eur J Obstet Gynecol Repro Biol. 139: 16—20. 
  27. ^ Westgren, M.; Divon, M.; Horal, M.; et al. (1995). „Routine measurements of umbilical artery lactate levels in prediction of perinatal outcome”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 173: 1416—22. 
  28. ^ Milošević B, Rajhvajn B, Berić B. U: Porodiljstvo. Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb. 80–2.
  29. ^ Duerbeck, N.; Chaffin, D.; Seeds, J. (1992). „A practical approach to umbilical artery pH and blood gas determinations”. Obstet Gynecol. 79: 959—62. 
  30. ^ Koshnow, Q.; Mongelli, M. (2010). „Cord blood lactate and pH values at term and perinatal outcome: a retrospective cohort study”. WbmedCentral. Obstet & Gynecol. 1 (9). WMC00694
  31. ^ Roemer, V. M.; Mahling, B. (2002). „Can subpartal fetal acidosis beavoided? Investigations on the complex causes of intrauterine asphyxia.”. Z Geburtshilfe Neonatol. 206: 172—81. 
  32. ^ Mokorami, P.; Miberg, N.; Olofsson, P. (2012). „An overlooked aspect on metabolic acidosis at birth: blood gas analyzers calculate base deficit differently”. Acta Obstrica Gynecol Scand. 91: 574—79. 
  33. ^ Nordstom, L. (2001). „Lactate measurement in scalp and cord arterial blood”. Curr Opin Obstet Gynecol. 13: 141—45. 
  34. ^ Haken, N.; Carlsson, A. (2010). „Reduced prevalence of metabolic acidosis at birth: an analysis of established STAN usage in the total population of deliveries in a Swedish district hospital”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 202: 546. e1-7
  35. ^ Lievaart M, de Jong P (1984). „Acid-base equilibrium in umbilical cord blood and time of cord clamping”. Obstet Gynecol. 63: 44—47. 
  36. ^ Envain, F.; Drumez, E.; Cappe, M.; Subtil, D.; Garabedian, C. (2020). „Impact of a change of a pH analyzer machine on the determination of umbilical cord pH at birth”. Journal of Gynecology Obstetrics and Human Reproduction. 49 (7). PMID 32450306. doi:10.1016/j.jogoh.2020.101819. 
  37. ^ Ivanišević, Marina (1999). „Kardiotokografija i pH-metrija kod fetalne hipoksije i acidoze”. Gynaecologia et perinatologia (на језику: енглески). 8 (1): 81. 
  38. ^ Perlman, J. (1997). „Intrapartum hypoxic-ischemic cerebral injury and subsequent cerebral palsy”. Pediatrics. 99: 851—59. 
  39. ^ Mokarami, P.; Wiberg, N.; Olofsson, P. (2013). „Hidden acidosis: An explanation of acid-base and lactate changes occurring in umbilical cord blood after delayed sampling”. Br J of Obstetrics and Gynaecology. 120 (8): 996—1002. PMID 23574003. doi:10.1111/1471-0528.12234. 
  40. ^ „Cardiotocography - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2024-05-11. 
  41. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists Committee on Obstetric Practice (2006). „Umbilical cord blood gas and acid-base analysis”. Obstet Gynecol. 108: 1319—22. 
  42. ^ Liston R, Sawchuck D, Young D et al. Intrapartum Fetal Surveillance (Chapter 2) in: SOGC Clinical Practice Guideline No 197. J Obstet Gynecol Canada 2007; 29 (Suppl 4): S25-S44
  43. ^ Yeh, P; Emary, K; Impey, L (2012-05-10). „The relationship between umbilical cord arterial pH and serious adverse neonatal outcome: analysis of 51 519 consecutive validated samples”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 119 (7): 824—831. ISSN 1470-0328. doi:10.1111/j.1471-0528.2012.03335.x. 
  44. ^ Wiberg-Itzel, E.; Lipponer, C.; Norman, M.; Herbst, A.; Prebensen, D.; Hansson, A.; Bryngelsson, A. L.; Christoffersson, M.; Sennström, M.; Wennerholm, U. B.; Nordström, L. (2008). „Determination of pH or lactate in fetal scalp blood in management of intrapartum fetal distress: Randomised controlled multicentre trial”. BMJ. 336 (7656): 1284—7. PMC 2413392  . PMID 18503103. doi:10.1136/bmj.39553.406991.25. 
  45. ^ Cunningham GF, Leveni KJ, Bloom SL, Spong CY, Dashe JS, Hoffman BL, i ostali. Williams OBSTETRICS. 24. izd. Sv. 53, The McGrraw-Hill Companies, Inc. 2013.
  46. ^ Peliowski-Davidovich A (2012). „Hypothermia for newborns with hypoxic ischemic encephalopathy”. Paediatric Child Health. 17: 41—43. 
  47. ^ „Determination of PH or Lactate in Fetal Scalp Blood in Management of Intrapartum Fetal Distress: Randomised Control”. BMJ. 336 (7656): 1284—7. 2008. PMID 18503103. doi:10.1136/bmj.39553.406991.25. .
  48. ^ Victory R, Penava D, Da Silva O, Natale R, Richardson B (2004). „Umbilical cord pH and base excess values in relation to adverse outcome events for infants delivering at term.”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 191 (6): 2021—8. 

Literatura

уреди
  • Zupan Simunek V (2008). „Definition of intrapartum asphyxia and effects on outcome”. J Gynecol Obstet Biol Reprod. 37 (Suppl): 7—15. .
  • Dražančić, A. (2006). „Kardiotokografija – njezini dosezi i pretskazljivost”. Gynaecol Perinatol. 15 (2): 71—81. .

Spoljašnje veze

уреди
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fetalna_pH-metrija&oldid=28520418”