Википедија

Финансијски ризик

Финансијски ризик (енг. Финанциал риск) је било који од различитих типова ризика повезаних са финансирањем, укључујући финансијске трансакције које подразумевају кредите предузећа са ризиком неиспуњавања обавеза.[1][2] Често се подразумева да укључује само негативан ризик, који значи потенцијал за финансијски губитак и неизвесност његовог обима.[3][4]

Наука се развила око управљања тржишним и финансијским ризиком под општим називом модерне портфолио теорије коју је покренуо др. Хери Марковиц (енг. Харрy Маркоwитз) 1952. године својим чланком, „Селекција портфолиа" (енг. "Портфолио селецтион").[5] У модерној теорији портфолиа, варијанса (или стандардна девијација) портфолиа се користи као дефиниција ризика.

Типови

уреди

Ризик са имовинским покрићем

уреди

Ризик са имовинским покрићем (енг. Ассет-бацкед риск) је ризик код којег ће промене имовине која је узета у обзир као покриће значајно утицати на вредност самог покрића. Ризици укључују каматну стопу, модификацију термина и ризик превремене отплате позајмице.[6]

Хартија од вредности са имовинским покрићем (енг. Ассет-бацкед сецуритy) је осигурана готовином која пристиже са разних страна. Финансијски, хартије од вредности са имовинским покрићем су осигуране студентским дуговима, лизинзима, кредитима за аутомобиле, дуговима за кредитне картице и још много чиме.[7] Типично, имовина која је покриће за хартије од вредности није ликвидна и не може се стварно продати самостално. Међутим, секуритизација (енг. сецуритизатион) је процес удруживања средстава ради стварања гаранције која омогућава власнику имовине да их учини тржишним.[8] Стварање хартија од вредности почиње када зајмодавци продају своје зајмове са колатерализацијом великој финансијској институцији која затим креира и ставља кредите у фонд. Новчани ток затим улази у фонд јер се кредити отплаћују, док се готовином исплаћују инвеститори који су купили хартије од вредности из тог фонда.[9]

Подразумева многе предности и за зајмодавце и за инвеститоре. На пример, дозвољава зајмодавцима да остваре профит повећањем кредитирања и истовремено охрабрује инвеститоре да уложе свој новац у различита средства од којих ће имати користи. Зајмодавци су у могућности да спајају сличне кредите и да њих продају у пакетима, док би то појединачно било доста теже. Хартије од вредности са имовинским покрићем су средства са фиксним приходима чији се ризик и повраћај могу прилагодити потребама различитих инвеститора.[10]

Недостаци хартија од вредности са имовинским покрићем подразумевају да су прецењене у односу на друга тржишта на којима се може трговати хартијама од вредности. Инвеститори морају предузети високе мере предострожности при одабиру поменутих хартија од вредности у које ће улагати. Такође, јако су подложне ризицима превременог исплаћивања позајмица, каматним стопама и модификацији термина. На пример, пад каматних стопа може довести до тога да дужници рефинансирају своје кредите по повољнијим стопама. Још један недостатак је могућност губитка зајма у случају да дужник поднесе захтев за банкрот.

Управљање кредитним ризиком

уреди

Управљање кредитним ризиком (енг. Цредит риск манагемент) је професија која се фокусира на смањење и спречавање губитака кроз разумевање и мерење вероватноће тих губитака. Управљање кредитним ризиком користе банке, кредитни зајмодавци и друге финансијске институције за ублажавање губитака који се првенствено повезују са неисплаћивањем кредита. Кредитни ризик настаје када постоји могућност да дужник банкротира или пропусти рату која је наведена у уговору склопљеном између финансијске институције и дужника.

Прикупљање квалитетних података о клијентима је битан фактор за управљање кредитним ризиком. Прикупљање правих информација и изградња правих односа са одабраном клијентелом је кључно за стратегију пословног ризика. Ради идентификације потенцијалних проблема ризика који могу настати у будућности, критична је анализа финансијских и нефинансијских информација које се односе на клијента. Потребно је анализирати ризике као што су пословни, инвестициони и менаџерски. Управљање кредитним ризиком процењује финансијске извештаје компаније и анализира њено доношење одлука када су у питању финанскијски избори. Осим тога,управљање кредитним ризицима анализира где и како ће се кредит користити и када се очекује његова отплата, као и разлог због којег компанија потражује кредит.

Очекивани губитак (енг. Еxпецтед Лосс) је концепт који се користи за управљење кредитним ризиком за мерење просечне потенцијалне стопе губитака које предузеће обрачунава у одређеном временском периоду. Очекивани кредитни губитак је формулисан формулом:

Очекивани губитак = Очекивана изложеност X Очекивани банкрот X Очекивана озбиљност

Очекивана изложеност (енг. Еxпецтед Еxпосуре) се односи на очекивану изложеност за време кредитног догађаја. Неки фактори који утичу на очекивану изложеност укључују очекиване будуће догађаје и врсту кредитне трансакције. Очекивани банкрот (енг. Еxпецтед Дефаулт) је ризик израчунат за онолико пута за колико ће дужник банкротирати. Очекивана озбиљност (енг. Еxпецтед Северитy) се односи на укупне трошкове настале у случају да дође до неиспуњавања обавеза. Овај укупни губитак укључује принцип кредита и камате. За разлику од очекиваних губитака, организације морају да располажу капиталом и за неочекиване губитке, који представљају губитке у којима ће организација морати да предвиди просечну стопу губитка. Сматрају се најбитнијим типом губитака, јер представљају нестабилност и непредвидивост истинских губитака који се могу догодити у датом временском оквиру.[11][12][13][14]


Ризик страних улагања

уреди

Ризик страних улагања (енг. Фореигн инвестмент риск) је ризик брзих и екстремних промена вредности због: мањих тржишта; различитих рачуноводствених, извештајних или ревизорских стандарда; национализације, експропријације или конфискаторског опорезивања; економског конфликта; или политичких или дипломатских промена. Такође, питања вредновања, ликвидности и регулаторности могу допринети ризику страних инвестиција.

Девизни ризик

уреди

Главни чланак: Девизни ризик

Девизни ризик, познат и као ризик девизног курса или валутни ризик (енг. Фореигн Еxцханге Риск, ФX Риск, Цурренцy Риск), може настати приликом трансакције са иностраном компанијом када је једна валута јача од друге, без обзира на величину посла. Све док домаћа компанија сарађује са неком иностраном компанијом, у мањој или већој мери се излаже девизном ризику. Постоји неколико фактора који узрокују ризик:[15]

  1. робне цене,
  2. каматне стопе,
  3. инфлација и
  4. девизни курсеви.

Три главна типа девизног ризика

уреди

Према Шапиру (енг. Схапиро), 2014, постоје три типа девизног ризика:[16]

  1. трансакциони ризик,
  2. транслациони ризик и
  3. економски ризик.

Трансакциони ризик (енг. Трансацтион риск) представља ризик новчаног тока, односно очекиване губитке који настају приликом пословања у различитој валути, као што је раније споменуто.

Транслациони ризик (енг. Транслатион риск) није ризик који је проузрокован различитим језицима, већ билансом стања, средствима, акцијским капиталом и обавезама. Транслациона изложеност ризику назива се још и рачуноводствена изложеност ризику.

Економски ризик (енг. Ецономиц риск) је ризик са којим предузеће мора да се суочи. То могу бити различите политике, различите регулативе између земаља или тренутна економска ситуација у свету (нпр. Брегзит).[17]

--- Неки људи би помислили да ће девизни ризик проузроковати само проблем или губитак; међутим, неки заправо могу профитирати.---

Како спречити
уреди

Скоро је немогуће елиминисати ризик; међутим, компанија може минимизирати ризик када послује са иностраном компанијом користећи две опције:[18]

  1. пре-хеџинг (енг. пре-хедгинг) и
  2. динамички хеџинг (енг. дyнамиц хедгинг).

Динамички хеџинг ће спречити ризик девизног курса и омогућиће компанији аутоматско управљање.

Такође, могуће је израчунати потенцијални губитак или коликом ризику је компанија изложена гледајући рачуне. Довољно је погледати у евиденцију и узети попис одатле. Пре свега, потребно је обратити пажњу на сваку потрошњу новца за инострану активност. То може бити било који издатак, као што је исплата особе која ради у иностранству или било која инвестиција у светским обвезницама, фондовима или акцијама.[19]


Ризик ликвидности

уреди

Главни чланак: Ризик ликвидности (енг. Лиqуидитy риск)
Такође погледати: Ликвидност

Ово је ризик где се дата хартија од вредности или средства не могу довољно брзо разменити на тржишту како би се избегли губици (или створио потребан профит). Постоје два типа ризика ликвидности:

  • Ликвидност средстава – Средство се не може продати услед недостатка ликвидности на тржишту – суштински, то је подскуп тржишног ризика. Може се обрачунати као:
    • повећање марже (енг. Бид-оффер спреад),
    • стварања експлицитних ликвидних резерви и
    • продужење периода поседовања средстава зарад израчунавања вредности изложене ризику (енг. ВаР – Валуе ат Риск).
  • Ликвидност финансирања – Ризик где обавезе:
    • не могу бити исплаћене пре него што пристигну,
    • могу само бити исплаћене по неекономичним ценама и
    • могу бити специфично именоване или систематичне.

Тржишни ризик

уреди
Главни чланак: Тржишни ризик

Четири стандардна фактора тржишног ризика су ризик акцијског капитала, ризик каматне стопе, валутни ризик и робни ризик.

Ризик акцијског капитала (енг. Еqуитy риск) је ризик да ће се цене акција уопштено (које нису везане за одређену компанију или државу) или очекивана променљивост изменити. Приликом дугорочног инвестирања, акцијски капитал доноси повраћај који премашује стопу повраћаја без ризика.[20] Разлика између повраћаја и стопе без ризика је позната као премија акцијског капитала. Инвестирање у акцијски капитал подразумева да већи ризик доноси већи повраћај. Хипотетички, инвеститор ће бити награђен за већу склоност ка ризику и тако ће имати већи подстицај да инвестира у ризичније акције. Значајан удео ризичнијих/профитабилнијих повратних инвестиција долази са тржишта у развоју која су препознатљива као променљива.

Ризик каматне стопе (енг. Интерест рате риск) је ризик да ће се камате или очекивана променљивост изменити. Промене на тржишту каматних стопа и њених утицаја на могућности банака доводе до ризика каматне стопе. Ризик каматне стопе може деловати на финансијску позицију банке и довести до непожељних финансијских резултата.[21] Могућност промене каматне стопе у било ком тренутку може имати и позитивне и негативне ефекте на банке и кориснике. Уколико банка изда хипотеку на 30 година са каматом од 4% и камата порасте на 6%, банке су на губитку, а корисници су на добитку. Ово је опортунитетни трошак за банку и разлог зашто банке могу бити под финансијским утицајем.

Валутни ризик (енг. Цурренцy риск) је ризик да ће се девизни курс одређене валуте или очекивана променљивост изменити, што има утицаја, на пример, на вредност средстава у тој валути. Флуктуација валуте на тржишту може драстично утицати на интернационалну вредност компаније зато што цена утиче на домаће и стране производе, као и зато што је вредност стране валуте изражена преко средства и обавеза.[22] Када се повећа или смањи вредност валуте, предузеће може имати ризик зависно од тога где и у којој валути послује. Флуктуације на девизном тржишту могу имати ефекта и на извоз и на увоз мултинационалне компаније. На пример, уколико евро ослаби у односу на долар, амерички извозници су на губитку, док су увозници на добитку. Разлог томе је што је потребно мање долара како би се купио један евро, па Сједињене Америчке Државе желе да купе производе, док државе Европске уније желе да их продају. Тада је неисплативо за државе из Европске уније да увозе из САД.

Робни ризик (енг. Цоммодитy риск) је ризик да ће се цене робе (нпр. кукуруза, бакра, сирове нафте) или очекивана променљивост изменити. Постоји пуно варијација у величини ризика код произвођача и потрошача у циљу заштите.[23]

Оперативни ризик

уреди
Главни чланак: Оперативни ризик

Оперативни ризик представља ризик са којим компанија или појединац мора да се суочи због сопствених делатности и донетих одлука везаних за инвестиције.

Остали ризици

уреди

Ризик модела

уреди
Главни чланак: Ризик модела

Диверсификација

уреди
Главни чланак: Диверсификација

Финансијски ризик, маркентиншки ризик, па чак и инфлациони ризик могу се бар делимично ублажити облицима диверсификације.

Мала је вероватноћа да ће приноси од различитих средстава ( енг. Ассет ) бити у перфектној корелацији, а могуће је да корелација буде и негативна. На пример, повећање цене нафте често ће ићи у корист компаније која је производи,[24] али ће имати негативан утицај на посао фирме као што је авио компанија, чији је варијабилни трошак углавном гориво.[25] Међутим, цене акција зависе од многих фактора, као на пример, од опште стабилности економије која ће повећати корелацију и смањити допринос диверсификације. Ако се направи портфолио који садржи разне врсте капитала, показиваће се исти ризик и карактеристике приноса као тржишта у целини, што многи инвеститори виде као атрактивну шансу, тако да су развијени фонд показатељи (енг. Индеx фундс) који улажу у капитал у сразмерној тежини коју имају у неком добро познатом показатељу, као што је ФТСЕ.

Међутим, историја показује да чак и током дугих временских периода постоји широк спектар приноса који фонд показатеља мозе имати; он сам по себи није „потпуно диверсификован“. Већа диверсификација се може постићи диверсификацијом кроз врсте средстава; на пример, портфолио многих обвезница и акција (деоница) може се изградити како би се сузила дисперзија могућих исхода портфолиа.

Кључни проблем у диверсификацији је корелација (енг. Цоррелатион) између средстава, односно повећавање користи са нижом корелацијом. Међутим, ово није видљива количина, с обзиром да се будући принос на било које средство никада не може знати са потпуном сигурношћу. Ово је био озбиљан проблем током рецесија касних 2000-их када су средства која су раније имала мале или чак негативне корелације[26] изненада почела да се крећу у истом правцу, изазивајући велики финансијски стрес за учеснике на тржишту који су веровали да ће их њихова диверсификација заштитити од било ког могућег тржишног стања, укључујући и новчана средства која су експлицитно постављена како би се избегло да буду погођена на овај начин.[27]

Диверсификација може бити ризична. Корелације се морају идентификовати и разумети, и будући да нису константне, може бити потребно ребалансирати портфолио који сноси трошкове трансакција због куповине и продаје средстава. Постоји и ризик да док инвеститор или менаџер фонда врше диверсификацију, њихова способност да прате и разумеју средства може да опадне, што доводи до могућности губитака услед лоших одлука или непредвиђених корелација.

Хеџинг

уреди
Главни чланак: хеџ (финансија)

Хеџинг је метод за смањење ризика где се бира комбинација средстава како би се надокнадила међусобна кретања. На пример, када инвестирате у акцију, могуће је купити опцију за продају те акције по дефинисаној цени у неком тренутку у будућности. Сада је много мања вероватноћа да ће се комбиновани портфолио залиха и опција кретати испод дате вредности. Као и код диверсификације, постоји ризик, овај пут у куповини опције за коју постоји премија. Деривати се користе у великој мери за ублажавање многих врста ризика.[28]

Према чланку са Инвестопедије, „хеџ“ (енг. Хедге) је инвестиција осмишљена да смањи ризик супротних кретања цена средстава. Типично, „хеџ“ се састоји од заузимања контра позиције у повезаној сигурности, као што је будући уговор.[29]

Према ефинанцеманагемент.цом, у зависности од ових области, постоје три врсте ХЕЏИНГА: термински (енг. Форwард), будући (енг. Футуре) и на тржишту новца (енг. Монеy маркет).[30]

Термински Уговор:

Термински уговор је нестандардни уговор за куповину или продају основног средства између две независне стране по договореној цени и датуму. Укључује различите уговоре као што су девизни термински уговори за валуте, робу итд.

Будући Уговор:

Будући уговор је стандардизовани уговор за куповину или продају основног средстава између две независне стране по договореној цени, количини и датуму. Укључује различите уговоре, као што су термински уговори о замени, итд.

Тржиште Новца:

Тренутно је једна од главних компоненти финансијског тржишта на којој се спроводи краткорочно задуживање, позајмљивање, куповина и продаја са роком од годину дана или мање. Тржиште новца укључује различите уговоре, као што су покривени капитал, новчани и каматни на тржишту новца, итд.

По речима Тхе Баланце-а злато представља хеџ ако желите да се заштитите од ефекта инфлације. То је зато што злато задржава своју вредност када долар опадне. Другим речима, ако порасте цена већине ствари које се купују, исто ће се догодити са ценом злата. Злато је привлачно као хеџ како би савладало „пад долара“ (енг. Доллар цоллапсе). Разлог томе је чињеница да је долар светска валута и не постоји друго добро које би могло да му буде алтернатива. Ако се догоди „пад долара“, злато можда постане нова јединица светског новца. Међутим, мали су изгледи да се то догоди, јер постоје ограничене количине злата. Вредност долара је пре заснована на кредитима, него на самом новцу. Ипак, до недавно у свету је владао златни стандард (енг. Голд стандард). Што доводи до закључка да је већина главних валута била заснована на њиховим вредностима у злату.[31]

Скраћенице везане за финансијски/кредитни ризик

уреди

АЦПМ (енг. Ацтиве цредит портфолио манагемент) - Менаџмент активног кредитног портфолиа

ЕАД (енг. Еxпосуре ат дефаулт) - Изложеност ризику од неиспуњавања новчаних обавеза

ЕЛ (енг. Еxпецтед лосс) - Очекивани губитак

ЛГД (енг. Лосс гивен дефаулт) - Губици услед неиспуњавања новчаних обавеза

ПД (енг. Пробабилитy оф дефаулт) - Вероватноћа неиспуњавања новчаих обавеза

КМВ (енг. qуантитативе цредит аналyсис солутион девелопед бy цредит ратинг агенцy Моодy'с) - Квантитативна анализа решења за кредите коју је развила кредитна агенција Муди

ВаР (енг. Валуе ат Риск) - Вредност изложена ризику, уобичајена методологија процене ризика услед промена на тржишту

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Финанциал Риск: Дефинитион”. Инвестопедиа. 22. 3. 2018. Приступљено 1. 10. 2011. 
  2. ^ „Ин Wалл Стреет Wордс”. Цредо Референце. 2003. Приступљено 1. 10. 2011. 
  3. ^ МцНеил, Алеxандер Ј.; Фреy, Рüдигер; Ембрецхтс, Паул (2005). Qуантитативе риск манагемент: цонцептс, тецхниqуес анд тоолс. Принцетон Университy Пресс. стр. 2-3. ИСБН 978-0-691-12255-7. 
  4. ^ Хорцхер, Карен А. (2005). Ессентиалс оф финанциал риск манагемент. Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 1-3. ИСБН 978-0-471-70616-8. 
  5. ^ Маркоwитз, Х.M. (март 1952). „Портфолио Селецтион”. Тхе Јоурнал оф Финанце. 7 (1): 77—91. ЈСТОР 2975974. дои:10.2307/2975974. 
  6. ^ „Финансијски ризик”. www.денетим.цом (на језику: бошњачки). Приступљено 20. 1. 2022. 
  7. ^ „Wхат Аре Ассет-Бацкед Сецуритиес?”. Пројецт Инвестед (на језику: енглески). 22. 6. 2018. Приступљено 15. 12. 2018. 
  8. ^ Цхен, Јамес. „Ассет-Бацкед Сецуритy - АБС”. Инвестопедиа. Приступљено 15. 12. 2018. 
  9. ^ „Ассет-Бацкед Сецуритиес (АБС)”. www.монеy-зине.цом. Приступљено 15. 12. 2018. 
  10. ^ Озyасар, Хункар. „Тхе Адвантагес оф Ассет-Бацкед Сецуритиес”. будгетинг.тхенест.цом. Приступљено 15. 12. 2018. 
  11. ^ „цредит-риск-манагемент-бест-працтицес-тецхниqуес”. 
  12. ^ „Тхе Фед - Супервисорy Полицy анд Гуиданце Топицс - Цредит Риск Манагемент”. www.федералресерве.гов. Приступљено 13. 12. 2018. 
  13. ^ „Цредит риск манагемент: Wхат ит ис анд wхy ит маттерс”. www.сас.цом (на језику: енглески). Приступљено 13. 12. 2018. 
  14. ^ „Цредит риск”. 
  15. ^ „Фацторс Цонтрибутинг то Еxцханге Рате Рискс”. финанце.зацкс.цом (на језику: енглески). Приступљено 7. 12. 2018. 
  16. ^ Лам, Јамес (2014). Ентерприсе Риск Манагемент Фром Инцентивес то Цонтролс. Wилеy; 2 едитион. ИСБН 978-1118413616. 
  17. ^  фор ецономиц риск „Ецономиц Риск” Проверите вредност параметра |урл= (помоћ). Маркет Бусинесс Неwс. 
  18. ^ „Дyнамиц Хедгинг”. Кантоx (на језику: енглески). Приступљено 7. 12. 2018. 
  19. ^ „Хоw то Манаге Цурренцy анд Еxцханге Рате Риск (Фор Смалл Бусинесс)”. Бусинесс Енвато Тутс+. Приступљено 7. 12. 2018. 
  20. ^ Саломонс, Роелоф; Гроотвелд, Хенк (1. 6. 2003). „Тхе еqуитy риск премиум: емергинг вс. девелопед маркетс”. Емергинг Маркетс Ревиеw (на језику: енглески). 4 (2): 121—144. ИССН 1566-0141. дои:10.1016/С1566-0141(03)00024-4. 
  21. ^ „Интерест рате риск манагемент анд тхе миx оф фиxед анд флоатинг рате дебт”. логин.либ-проxy.фуллертон.еду. Приступљено 7. 12. 2018. 
  22. ^ Схин, Хyун-Хан; Соенен, Луц (1. 3. 1999). „Еxпосуре то цурренцy риск бy УС мултинатионал цорпоратионс”. Јоурнал оф Мултинатионал Финанциал Манагемент (на језику: енглески). 9 (2): 195—207. ИССН 1042-444X. дои:10.1016/С1042-444X(98)00051-6. 
  23. ^ Поитрас, Геоффреy (2013). Цоммодитy Риск Манагемент Тхеорy анд Апплицатион. Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0-415-87929-3. 
  24. ^ „Анотхер рецорд профит фор Еxxон”. ББЦ Неwс. 31. 7. 2008. 
  25. ^ Цраwлеy, Јохн (16. 5. 2011). „У.С. аирлине схарес уп ас оил прице слидес”. Реутерс. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  26. ^ Хсиу-Јунг Тсаи; Минг-Цхи Цхен (2010). „Тхе Импацтс оф Еxтреме Евентс оф Дyнамиц Интерацтионс он Интерест Рате, Реал Хоусе Прице анд Стоцк Маркетс” (ПДФ). Интернатионал Ресеарцх Јоурнал оф Финанце & Ецономицс (35): 187. Архивирано из оригинала (ПДФ) 30. 9. 2011. г. 
  27. ^ Кхандани, Амир Е. W. Ло; Андреw (2007). „Wхат Хаппенед То Тхе Qуантс Ин Аугуст 2007?∗” (ПДФ). 
  28. ^ „Ундерстандинг Деривативес: Маркетс анд Инфраструцтуре - Федерал Ресерве Банк оф Цхицаго”. www.цхицагофед.орг. Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  29. ^ Стафф, Инвестопедиа. „Хедге”. Инвестопедиа. Приступљено 10. 12. 2018. 
  30. ^ „Хедгинг| Хедгинг Еxампле, Хедгинг Тyпес, Хедгинг стратегиес”. еФинанцеМанагемент.цом (на језику: енглески). 3. 7. 2017. Приступљено 13. 12. 2018. 
  31. ^ Амадео, Кимберлy. „Протецт Yоурселф Фром Финанциал Црисес”. Тхе Баланце (на језику: енглески). Приступљено 10. 12. 2018. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Finansijski_rizik&oldid=26742646”