Фредрик Џејмсон (рођен 14. априла 1934. године.) је амерички књижевни критичар и теоретичар Марксистичке политике. Највише је познат по својој анализи савремених културних тежњи. Постмодернизам је једном описао као упросторавање културе под притиском организованог капитализма. Џејмсонове најпознатије књиге садрже: Постмодернизам, или, Културална логика касног капитализма, Политичка несвестност и Марксизам.

Фредрик Џејмсон
Датум рођења(1934-04-14)14. април 1934.(90 год.)
Место рођењаКливленд

Џејмсон је тренутно Кнут Шмид-Нијелсонов професор компаративне књижевности и студија романтизма (Француског)и директор Центра за критичке теорије на Дјук универзитету.

Детињство и младост уреди

Његови интереси, одвели су Џејмсона на интензивније изучавање марксистичке књижевне теорије. Док је Карл Маркс постајао битна фигура и имао велики утицај у Америчким друштвеним наукама, Делимично је утицало и то што је доста европских интелектуалаца због Другог светског рата избегло у Америку, као што је Теодор Адорно, књижевни и критички рад западног марксизма, још увек је већим делом био непознат америчким академијама, касних '50-их и раних '60-их.[1]

На Џејмсонов преокрет ка Марксизму, такође је имала утицаја његова политичка повезаност са Новом Левицом и Пацифистичким покретима. Такође је утицај имала и Кубанска револуција, коју је Џејмсон узео као знак да је "Марксизам жив и добар као колективни покрет и као културално продуктивна снага".[2] Његова истраживања су се фокусирала на критичку теорију: Мислиоци, и утицај су имали, Франкфуртска школа, као што су Кенет Бурк, Ђорђе Лукас, Ернст Блох, Теодор Адорно, Валтер Беџамин, Херберт Маркузе, Луис Алтузер и Сартре, који је на културолошки критицизам гледао као на интеграл Марксистичке теорије. Ово је представљало раздвајање од класичног Марксизма-Лењинизма, који је имао узак поглед на историјски материјализам. У неким погледима Џејмсон је био забринут, заједно са осталим Марксистичким културалним критичарима као што је Тери Иглтон. Веза марксизма је јако изражена са данашњом филозофијом и књижевним трендовима. 1969. године, Џејмсон је основао Марксистичку књижевну групу, са његовим дипломцима на универзитету у Калифорнији.[3]

Идеологија православног марксизма је држала то да је економија основа за све, западњачки марксисти критички су анализирали културу као историјски и друштвени феномен, заједно са везом између економске продуктивности и политиком. Мислили су да се култура мора изучавати коришћењем Хегегелијског концепта који је иманентна критика: Теорија која одговара опису и критицизму филозофског или културолошког текста и да се тај текст мора одвијати у истим условима које и сам текст користи. Маркс наглашава иманентне критике у својим раним писањима, изведен од Хегеловог развоја диалектичког размишљања у покушају,како Џејмсон коментарише, „Да се силно подигне пред својим корацима.“[4]

Библиографија уреди

  1. Сартре: Тхе Оригинс оф а Стyле. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. 1961.
  2. Марxисм анд Форм: Тwентиетх Центурy Диалецтицал Тхеориес оф Литературе. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. 1971.
  3. Тхе Присон-Хоусе оф Лангуаге: А Цритицал Аццоунт оф Струцтуралисм анд Руссиан Формалисм. Принцетон: Принцетон Университy Пресс. 1972. фор море инфо сее:[1]
  4. Фаблес оф Аггрессион: Wyндхам Леwис, тхе Модернист ас Фасцист. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. 1979. Реиссуед: 2008 (Версо)
  5. Тхе Политицал Унцонсциоус: Нарративе ас а Социаллy Сyмболиц Ацт. Итхаца, Н.Y.: Цорнелл Университy Пресс. 1981.
  6. Тхе Идеологиес оф Тхеорy. Ессаyс 1971–1986. Вол. 1: Ситуатионс оф Тхеорy. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. 1988.
  7. Тхе Идеологиес оф Тхеорy. Ессаyс 1971–1986. Вол. 2: Тхе Сyнтаx оф Хисторy. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. 1988.
  8. Постмодернисм анд Цултурал Тхеориес (Цхинесе: 后现代主义与文化理论; пинyин: Хòуxиàндàизхǔyì yǔ wéнхуà лǐлùн). Тр. Танг Xиаобинг. Xи'ан: Схаанxи Нормал Университy Пресс. 1987.
  9. Натионалисм, Цолониалисм, анд Литературе, Деррy: Фиелд Даy, 1988. А цоллецтион оф тхрее Фиелд Даy Пампхлетс бy Фредриц Јамесон, Террy Еаглетон анд Едwард Саид.
  10. Лате Марxисм: Адорно, ор, Тхе Персистенце оф тхе Диалецтиц. Лондон & Неw Yорк: Версо. 1990.
  11. Сигнатурес оф тхе Висибле. Неw Yорк & Лондон: Роутледге. 1990.
  12. Постмодернисм, ор, тхе Цултурал Логиц оф Лате Цапиталисм. Дурхам, НЦ: Дуке Университy Пресс. 1991.
  13. Тхе Геополитицал Аестхетиц: Цинема анд Спаце ин тхе Wорлд Сyстем. Блоомингтон: Индиана Университy Пресс. 1992.
  14. Тхе Сеедс оф Тиме. Тхе Wеллек Либрарy лецтурес ат тхе Университy оф Цалифорниа, Ирвине. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. 1994.
  15. Брецхт анд Метход. Лондон & Неw Yорк: Версо. 1998. Реиссуед: 2011 (Версо)
  16. Тхе Цултурал Турн: Селецтед Wритингс он тхе Постмодерн, 1983-1998. Лондон & Неw Yорк: Версо. 1998. Реиссуед: 2009 (Версо)
  17. Тхе Јамесон Реадер. Ед. Мицхаел Хардт анд Катхи Wеекс. Оxфорд: Блацкwелл. 2000.
  18. А Сингулар Модернитy: Ессаy он тхе Онтологy оф тхе Пресент. Лондон & Неw Yорк Версо. 2002.
  19. Арцхаеологиес оф тхе Футуре: Тхе Десире Цаллед Утопиа анд Отхер Сциенце Фицтионс. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2005.
  20. Тхе Модернист Паперс. Лондон & Неw Yорк Версо. 2007.
  21. Јамесон он Јамесон: Цонверсатионс он Цултурал Марxисм Ед. Иан Буцханан. Дурхам, НЦ: Дуке Университy Пресс. 2007.
  22. Тхе Идеологиес оф Тхеорy. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2009. (Оне-волуме едитион, wитх аддитионал ессаyс)
  23. Валенцес оф тхе Диалецтиц. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2009.
  24. Тхе Хегел Вариатионс: Он тхе Пхеноменологy оф Спирит. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2010.
  25. Репресентинг 'Цапитал': А Реадинг оф Волуме Оне. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2011.
  26. Тхе Антиномиес оф Реалисм. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2013.
  27. Тхе Анциентс анд тхе Постмодернс: Он тхе Хисторицитy оф Формс. Лондон & Неw Yорк: Версо. 2015.

Референце уреди

  1. ^ Иан Буцханан, Фредриц Јамесон: Ливе Тхеорy, Лондон анд Неw Yорк: Цонтинуум, (2006). стр. 120.
  2. ^ Фредриц Јамесон, "Интервиеw wитх Сринивас Арамудан анд Рањанна Кханна," ин Јамесон он Јамесон: Цонверсатионс он Цултурал Марxисм, ед. Иан Буцханан (Дурхам, НЦ: Дуке Университy Пресс) (2007). стр. 204.
  3. ^ „млг.есервер.орг”. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 19. 5. 2016. 
  4. ^ Фредриц Јамесон, Марxисм анд Форм (Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс) (1971). стр. 307.