Отворите главни мени

Гази Хусрев-бег (14801541) је био управник Босанског санџака у Османском царству у првој половини 16. века. Био је војни стратег и сматра се најзначајнијим намесником османске Босне.

Гази Хусрев-бег
Турбе Гази Хусрев-бега.јпг
Турбе Гази Хусрев-бега у харему његове џамије
Датум рођења1480.
Место рођењаСерес
 Османско царство
Датум смрти1541.
Место смртиКучи
 Црна Гора

ПореклоУреди

Рођен је у Сересу у Грчкој. Син Ферхат-бега, брата требињског кнеза Радивоја и султаније Селџуке, кћерке султана Бајазита II. Ферхат-бег је погинуо у борби 1486. године.[1] Пошто је и мајка Хусрев-бега рано умрла он је одрастао у двору Османског царства пошто је био султанов унук.[2]

Дипломатска каријераУреди

Хусрев-бег је почео своју каријеру као дипломата, тако што је био у пратњи свог ујака Мехмеда који је 1503. године био постављен за намесника Крима и био изасланик на руском двору, где је упознао и руског кнеза. Када је његов ујак Мехмед умро 1504. године, он је постављен за беглербега у Скадру.[3]

Ратно искуствоУреди

Газија или гази (тј. победник) је (почасна) титула додељивана истакнутим војним вођама у исламским земљама и друштвима (једна од почасних титула Кемала Ататурка је била Гази). Хусрев-бегу је додељена титула гази 1521. године због његових заслуга у освајању Београда. Гази Хусрев-бег је ратовао против Млетачке републике, Мађарске и остатка Босанског краљевства које се бунило против Османског царства. За мање од три године освојио је Книн, Скрадин и Островицу. Након ратних успеха, Гази Хусрев-бег је одлуком царске владе именован за управника Босанског санџака.

Под вођством Гази Хусрев-бега, Османска војска је брзо напредовала у ратовању. Гази Хусрев-бег је такође освојио утврђене градове Гребен, Соко Град, Језеро, Винац, Врбашки Град, Ливач, Карматин, Бочац, Удбину, Врану, Модруч и Пожегу.

Градитељска делаУреди

Осим војних успеха, Гази Хусрев-бег је имао огроман утицај на развој читавог Босанског санџака, нарочито града Сарајева. Обновио је Цареву џамију и изградио чувену Гази Хусрев-бегову џамију, библиотеку, медресу, сахат-кулу, болницу и многе друге познате зграде.

СмртУреди

Гази Хусрев-бег је изгубио живот у бици у Црној Гори 1541. године. Његово тело је пренето у Сарајево и сахрањено у харему његове џамије. Постоји мит о томе да су Дробњаци из Црне Горе добили име по томе што је тамо сахрањен дроб Гази Хусрев-бега.[4] Изнад врата на турбету пише: Нека сваки дан милост Божија и благослов на њег пада.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Биографија Гази Хусрев-бега на интернет сајту његове задужбине”. Архивирано из оригинала на датум 05. апр 2012. Приступљено 16. јул 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)
  2. ^ „Биографија Гази Хусрев-бега на интернет сајту његове задужбине”. Архивирано из оригинала на датум 05. апр 2012. Приступљено 16. јул 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)
  3. ^ „Биографија Гази Хусрев-бега на интернет сајту његове задужбине”. Архивирано из оригинала на датум 05. апр 2012. Приступљено 16. јул 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)
  4. ^ „Навод из књиге коју је написао Сафвет-бег Башагић објављен на интернет сајту Гацко у тексту из књиге Хрватско коло”. Приступљено 16. јул 2010.