Гликофорин
Гликофорин је сиало-гликопротеин мембране еритроцита. То је протеин мембранске површине, који носи молекуле шећера и јако је гликозован (60%). Гликофорини су богати сијалинском киселином, што еритроцитима даје врло хидрофилни омотач. То им омогућава да циркулирају без придржавања за друге ћелије или зидове крвних судова.[1][2]
| Глyцопхорин А | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Гликофорин А - димерни транс-мембрански домен људског гликофорин А, структура НМР, 20 | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Глyцопхорин_А | ||||||||
| Пфам | ПФ01102 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР001195 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00281 | ||||||||
| СЦОП | 1афо | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1афо | ||||||||
| ОПМ суперфамилија | 25 | ||||||||
| ОПМ протеин | 1афо | ||||||||
| |||||||||
Идентификација уреди
Након одвајања мембране еритроцита путем СДС-полиакриламиднског гела електрофореза и бојења Сцхифф-ом (ПАС), идентификована су четири гликофорина: гликофорин А, Б, C, D. Имена су дата по присутној количини у мембрани, при чему је гликофорин А најзаступљенији. Пети – гликофорин Е је идентификован унутар људског генома, али се не може лако детектовати при рутинском бојењу гела. Укупно, гликофорини представљају ~ 2% укупне протеинске масе у мембрани црвених крвних зрнаца. Ови протеини су познати под различитим номенклатурама, али су најпознатији као гликофорини.
Гликофорин D је сада познат и као варијанта гликофорина C.
Референце уреди
- ^ Лаwренце Е. (1999): Хендерсон'с Дицтионарy оф биологицал термс. Лонгман Гроуп Лтд., Лондон, ISBN 0-582-22708-9.
- ^ Албертс Б. ет ал. (1983): Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Публисхинг, Инц., Неw Yорк & Лондон, ISBN 0-8240-7283-9.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- Глyцопхорин на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- Иллустратион ат рцн.цом
- UMich orijentacija proteina u membranama protein/pdbid-1afo