Гликогенолиза (Гликогенлиза) је конверзија гликогенских полимера у глукозне мономере.[1] Гликоген се катаболише уклањањем глукозних мономера путем одвајања са неорганским фосфатом чиме се формира глукоза-1-фосфат.[2] Овај дериват глукозе се затим конвертује до глукозе-6-фосфата, који је интермедијар у гликолизи.

Гликоген
Глукоза
Глукоза-6-фосфат

Хормони глукагон и епинефрин стимулишу гликогенолизу.

Функција

уреди

Гликогенолиза се одвија у мишићима и јетри, где је гликоген ускладиштен, као хормонски респонс на епинефрин (е.г., адренергичка стимулација) и/или глукагон, панкреасни пептид који подстичу ниске концентрације глукозе у крви.

  • хепатичке ћелије могу да конзумирају глукозу-6-фосфат у гликолизи или да одстране фосфатну групу користећи ензим глукоза-6-фосфатаза, чиме ослобађају слободну глукозу у крвоток, који затим користе друге ћелије.
  • Мишићне ћелије људи не поседују глукоза-6-фосфатазу, и стога не ослобађају глукозу, него користе глукозу-6-фосфат у гликолизи.

Клинички значај

уреди

Парентерална (интравенозна) администрација глукагона је честа медицинска интервенција код дијабетичких хитних случајева кад се шећер не може унети орално. Он се такође може користи интрамаскуларно.

Референце

уреди
  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ „Глyцогенесис”. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди