Глукагон је полипептидни хормон кога луче α ћелије ендокриног дела панкреаса. Основно дејство овог хормона је повећање концентрације глукозе у крви (хипергликемисјско дејство). Глукагон је по томе хормон супротног дејства (антагониста) инсулину. Он изизазива још и разградњу масти (липолтички ефекат) и повећање концентрације слободних масних киселина у крви.

Глукагон
PDB приказ базиран на 1d0r​.
Доступне структуре
1d0r​, 1gcn​, 1kx6​, 2g49
Идентификатори
Симболи GCG; GLP1; GLP2; GRPP
Вањски ИД OMIM138030 MGI95674 HomoloGene1553 GeneCards: GCG Gene
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2641 14526
Eнсембл ENSG00000115263 ENSMUSG00000000394
UниПрот P01275 P55095
Реф. Секв. (иРНК) NM_002054 NM_008100
Реф. Секв. (протеин) NP_002045 NP_032126
Локација (УЦСЦ) Chr 2:
162.71 - 162.71 Mb
Chr 2:
62.28 - 62.28 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Грађа

уреди

Глукагон је полипептид, молекулске масе 3285 и изграђен из 29 аминокиселина. Примарна структура глукагона је: енгл. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Синтетише се у α ћелијама ендокриног панкреаса из прохормона проглукагона.

Регулација

уреди

Глукагон се сматра антагоснистичким хормоном инсулину. Повећање лучења глукагона је праћено падом лучења инсулина и обрнуто. Један од најјачих стимулуса за ослобађање глукагона је пад концентрације глукозе у крви (хипогликемија). Кад се концентрације глукозе повећа слаби лучење глукагона, а повећа се инсулина. На тај начин се узајамним дејстом глукагона и инсулина одржава стална концентација глукозе у крви.

Хормони стреса: адреналин, кортизол и хормон раста такође повећавају лучење глукагона. Такође и хормони вазопресин и ендорфини стимулишу ослобађање овог хормона. Поменута супстанца адреналин заједно са норадреналином као део симпатичког система такође мође изазвати повећано лучење кортизола.

Хормони инсулин и соматостатин смањују ослобађање глукагона.

Дејство и механизам дејства

уреди

Основни ефекат глукагона је повећање концентрације глукозе у крви тј. хипергликемијки ефекат. Највећи део дејства глукагон остварује у јетри. Ћелије панкреаса луче гликагон директно у крв, која порталним крвотоком прво доспева у јетру. Јетра садржи велике концентрације разервног шећера, гликогенa, који је у ствари полисахарид. Његовом разградњом ослобађа се глукоза. Глукагон остварује дејство везивањем за рецепторе на ћелијама јетре, хепатоцитима. Активирањем рецептора, преко Г протеина активира се ензим аденил циклаза која из АТП-а ствара ц-АМП (циклични аденозин монофосфат), који делује као други преносилац (енгл. secundar messenger). Ц-АМП даље активира ензим протеин киназу, чиме се покреће ензимска каскада које доводи до фосфорилације разних других ензима. Процесом фосфорилације се у ћелијама јетра активира ензим фосфорилаза, која убрзава процес разградње гликогенa. Истовремено се инхибишу (фосфорилацијом) ензими који учествују у стварању глиокена. Разлагањем гликогена прво настаје гулкозо-1-фосфат, који се затим преводи у глукозо-6-фосфат. Активирањем ензима глукозо-6-фосфатаза (специфичан ензим за ћелије јетре), под чијим дејством настаје обичан молекул глукозе, који може напустити ћелије јетре и отићи у крвоток.

Поред процеса разградње гликогена, глукоза може настати и процесима стварања глукозе из других супстанци-глуконеогенеза. Глуконеогенеза се такође повећава под утицајем хормона глукагона.

Због повећања ц-АМПа у ћелијама масног ткива, повећава се разградња масти и ослобађање слободних масних киселина у циркулацију. Транспорт масних киселина у митохондрије ћелија где се врши сагоревање масти путем β оксидације је такође повећано, као и ниво саме оскидација масних киселина. Такође стимулише се и стварање ацетонских тела из масних киселина преко ацетил коензима А.

Поремећаји функције

уреди

Неконтролисано лучење глукагона среће се код тумора (аденома) ендориног дела панкераса, глукагонома.

Глукагон се као медикамент може користити у случају хипогликемије (снижене вредности глукозе у крви).

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди

Литература

уреди
  • Arthur C. Guyton John E. Hall. Медицинска физиологија. ISBN 978-86-387-0599-3.  савремена администрација Београд 1999
  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија. ISBN 978-86-387-0622-8. , Савремена администрација


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).