Глиоксилатни циклус
Глиоксилатни циклус, варијација циклуса трикарбоксилне киселине, је анаболички пут који се јавља код биљки, бактерија, протиста, и гљива. Глиоксилатни циклус је центриран на конверзији ацетил-КоА у сукцинат ради синтезе угљених хидрата.[1] Код микроорганизама, глиоксилатни циклус омогућава ћелијама да користе једноставна угљенична једињења као извор угљеника кад комплексни извори, као што је глукоза нису доступни.[2] Генерално се сматрало да је овај циклус одсутан код животиња, изузев нематода у раним ступњевима ембриогенезе. Задњих година, међутим, детекција малатне синтазе (МС) и изоцитратне лијазе (ICL), кључних ензима глиоксилатног циклуса, у појединим животињским ткивима је подстакла питања везана за еволуциони однос ензима код бактерија и животиња, и претпоставља се да животиње кодирају алтернативне ензиме циклуса са различитом функцијом од познатих МС и ICL код неметазоанских врста.[1][3]
Сличности са ТЦА циклусом
уредиГлиоксилатни циклус користи пет од осам ензима асоцираних са циклусом трикарбоксилне киселине: цитратна синтаза, аконитаза, сукцинатна дехидрогеназа, фумараза, и малатна дехидрогеназа. Ова два циклуса се разликују по томе што се у глиоксилатном циклусу, изоцитрат конвертује у глиоксилат и сукцинат посредством ICL уместо у α-кетоглутарат.[1] Овим се заобилази декарбоксилациони корак који је присутан у ТЦА циклусу, што омогућава да се једноставна угљенична једињења користе у каснијим синтезама макромолекула, укључујући глукозу.[2] Глиоксилат се накнадно комбинује са ацетил-КоА и формира се малат, посредством МС.[1] Малат се исто тако формира паралелно из сукцината посредством сукцинатне дехидрогеназе и фумаразе.
Структура интермедијера у Фишеровим пројекцијама и полигоналним моделима
уредиИнтермедијери глиоксилатног циклуса приказан у Фишеровим пројекцијама приказују хемијске промене корак по корак. Такав приказ се може поредити са репрезентацијом полигоналних модела.[4]
Референце
уреди- ^ а б в г Кондрасхов, Фyодор А; Коонин, Еугене V.; Моргунов, I. Г.; Финогенова, Т. V.; Кондрасхова, M. Н.; et al. (23. 10. 2006). „Еволутион оф глyоxyлате цyцле ензyмес ин Метазоа: евиденце оф мултипле хоризонтал трансфер евентс анд псеудогене форматион”. Биологy Дирецт. 1: 31. ПМЦ 1630690 . ПМИД 17059607. дои:10.1186/1745-6150-1-31.
- ^ а б Лоренз, Мицхаел; Финк, Гералд (октобар 2002). „Лифе анд Деатх ин а Мацропхаге: Роле оф тхе Глyоxyлате Цyцле ин Вируленце”. Еукарyотиц Целл. 1 (5): 657—662. ПМЦ 126751 . ПМИД 12455685. дои:10.1128/ЕЦ.1.5.657-662.2002.
- ^ Попов, ЕА; Москалев, ЕА; et al. (novembar 2005). „Comparative analysis of glyoxylate cycle key enzyme isocitrate lyase from organisms of different systematic groups”. Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology. 41 (6): 631—639. doi:10.1007/s10893-006-0004-3.
- ^ Bonafe, CFS; de Jesus MB; JAC, Bispo (2018), „The Polygonal Model: A Simple Representation of Biomolecules as a Tool for Teaching Metabolism”, Biochemistry and Molecular Biology Education, 46 (1): 66—75, doi:10.1002/bmb.21093