Глукуронидација
Глукуронидација се често јавља при метаболизму лекова. Њој су подложни загађивачи, билирубин, андрогени, естрогени, минералокортикоиди, глукокортикоиди, деривати масних киселина, ретиноиди, и жучне киселине. При глукуронидацији се формирају гликозидна везе.[1]
Механизам уреди
Глукуронидација се састоји од трансфера глукуронско киселинске компоненте уридин-дифосфат глукуронске киселине на супстрат путем једне од неколико типова УДП-глукуронозилтрансфераза.
УДП-глукуронска киселина (глукуронска киселина везана путем гликозидне везе за уридин дифосфат) је интермедијер у процесу и она се формра у јетри. Један од примера је N-глукуронидација ароматичног амина, 4-аминобифенила, посредством УГТ1А4 или УГТ1А9 у јетри људи, пацова, или мишева.[2]
Супстанце које настају глукуронидацијом су познате као глукурониди (или глукуронозиди) и типично су знатно растворније води од почетних материјала. Људско тело користи глукуронидацију за прављење великог мноштва супстанци које су растворљивије у води, и на тај начин се омогућава њихова накнадна елиминација из тела путем урина или фекалија (преко жучи из јетре). Хормони су глукуронидовани до би се омогучио лакши транспорт по телу. Фармаколози везују лекове за глукуронску киселину да би омогућили ефективну испоруку широког опсега потентијалних лекова. Понекад су токсичне супстанце мање токсичне након глукуронидације.
Конјугација ксенобиотских молекула са хидрофилним молекулским врстама као што је глукуронска киселина је позната као фаза II metabolizma.
Reference уреди
- ^ King C, Rios G, Green M, Tephly T (2000). „UDP-glucuronosyltransferases”. Curr. Drug Metab. 1 (2): 143—61. PMID 11465080. doi:10.2174/1389200003339171.
- ^ Al-Zoughool M., Talaska, G. (2006). „4-Aminobiphenyl N-glucuronidation by liver microsomes: optimization of the reaction conditions and characterization of the UDP-glucoronosyltransferase isoforms”. J. Appl. Toxicology. 26 (6): 524—532. PMID 17080401. doi:10.1002/jat.1172.