Глутеном изазване болести

Глутеном изазване болести (скраћено ГИБ) су велика група поремећаја везаних за унос глутена исхраном. Од 2015. године све више је извјештаја о повећању броја поремећаја везаних за глутен, као и стања повезаних са ентеропатијом код особа осјетљивих на глутен, у многим земљама света. Повећање се може објаснити популарношћу западне исхране, проширеном употребом медитеранске исхране (која укључује и житарице са глутеном), све већом заменом пиринча пшеницом у многим земљама,[1] развојем у последњим годинама нових врста пшенице са већом количином цитотоксичних глутен пептида,[2] и већи садржај глутена у хлебу и пекарским производима (због смањења времена ферментације теста).[2]

Глутеном изазване болести
Примери извора глутена (у смеру казаљке на сату од врха): пшеница као брашно, пиринач, јечам и раж као ваљане пахуљице
Специјалностиимунологија, дерматологија

Опште информације уреди

Глутен
 
Глутен се често користи у имитацијама меса (као што је ова лажна "патка") која у вегетаријанској исхрани обезбеђује замену за протеин неопходан у исхрани.

Пшенични протеини се сврставају према својој растворљивости на у води растворљиве албумине, у соли растворљиве глобулине, у етанолу растворљиве глијадине, и глутенине растворљиве у уреји, детерџенту и калијумовој бази.[3]

Глутен је главни структурни протеински комплекс садржан у клици пшеничнога зрна, а састоји се од глутенинске и глијадинске фракције. Сматра се да је глутенин одговоран за давање чврстоће и еластичности тесту, док је глијадин чинилац који изазива глутенску преосетљивост.

Слични токсични протеини откривени су у ражи (секалин), јечму (хордеин) и зоби (авенин). Собзиром на врло малу заступљеност штетног дела глутена у зоби, ову житарицу добро подноси и може конзумирати већина оболелих од целијакије. Деривати ових зрна који садрже глутен укључују слад, пшенораж, камут и пир.[4]

Класификација ГИБ уреди

Како се у литератури спомињу различита имена за глутеном изазване болести као што су глутенска сензитивност, глутенска хиперсензитивност или нецелијачна глутенска интолеранција, јавила се потреба да се све болести из ове групе према патофизиолошким механизмима јасно дефинишу и сврстају у одређене категорије. Тако је на глобалном нивоу настало разврставање ових поремећаја у три велике латегорије (групе):[5][6]

 
Шема ГИБ
Категорија болести Врсте
Аутоимунске
Алергијске
  • Алергија на пшеницу
  • Анафилакса узрокована вежбањем зависна о пшеници
  • Пекарска астма
  • Контактни дерматитис.
Неаутоимунске и неалергијске

Прве де категорије обухватају поремећаје настале активацијом имунолошког система. За разлику од аутоимуних болести код којих се стварају аутоантитела, механизам настанка алергијске реакције је унакрсно везивање имуноглобулина Е (ИгЕ) за глутенске пептиде чиме долази до дегранулације мастоцита и отпуштања хистамина и других медијатора.[7]

Трећа група поремећаја је преосјетљивост на глутен, чији механизам настанка није нити аутоимуни, нити алергијски, већ се сматра да главну улогу у његовом настанку има урођени имунолошки систем.

Аутоимуни поремећаји уреди

Аутоимуна стања повезана са глутеном укључују целијакију, херпетиформни дерматитис и глутенску атаксију. Постоје истраживања која показују да код људи са глутенском атаксијом, рана дијагноза и лечење безглутенском дијетом могу побољшати атаксију и спречити њено напредовање.[8] Чини се да популација људи са глутенском атаксијом и другим неуролошким стањима има различиту ХЛА дистрибуцију, посебно више ХЛА-ДК1, у поређењу са већином особа са целијакијом, које имају ХЛА-ДК2 и ХЛА-ДК8 дистрибуцију.[9]

Целијакија уреди

 
Парцијална или субтотална атрофија вилуса са хиперплазијом крипти у цревима

Целијакија или целијачна болест је болест за коју се данас зна да је аутоимунске природе са продукцијом аутоантитела (антитела на ткивну трансглутаминазу-ТТГ, ендомизијална антитела-ЕМА и антитела на деаминирани глијадински пептид-ДГП) као и карактеристичним хистолошким променама слузокоже црева (парцијална или субтотална атрофија вилуса са хиперплазијом крипти).[10][11]

Херпетиформни дерматитис уреди

 
Херпетиформни дерматитис

Херпетиформни дерматитис (Дерматитис херпетиформис (ДХ)) је хронична рекурентна болест из групе поремећаја изазваних уносом и преосетљивошћу на глутен. Њена главна клиничка манифестација је појава папуловезикуларне оспе са пратећим сврабом.[12] Златни стандард за дијагнозу болести је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Примарни начин лечења је безглутенска дијета.

Глутенска атаксија уреди

Мушкарац са глутенском атаксијом: пре и након 3 месеца безглутенске дијете

Глутенска атаксија је спорадична аутоимуна болест, која се карактерише церебеларним губитком могућности да се контролишу сви или неки вољни мишићни покрети. Узрокована је циркулишућим антиглијадинским антителима, у одсуству друге етиологије атаксије.

Атаксија изазвана глутеном данас чини 40% атаксија непознатог порекла и 15% свих атаксија.[13][14] Мање од 10% људи са глутенском атаксијом има било који гастроинтестинални симптом, а међу њима око 40% има и цревна оштећења.[14]

Алергије болести уреди

Алергијске реакције на пшеницу уреди

 
Осип на кожи је чест клинички знак код алергије на пшеницу

Људи такође могу да доживе нежељене ефекте пшенице, који настају као резултат алергије на пшеницу. Гастроинтестинални симптоми алергије на пшеницу слични су симптомима целијакије и осјетљивости на глутен, са различитим интервалима између излагања пшеници и појаве симптома. Алергија на пшеницу најчешче има брз почетак (од неколико минута до неколико сати) након конзумирања хране која садржи пшеницу и може бити и у форми анафилаксе.[15][16]

Алергијске реакције на пшеницу одликују се позитивним кожним тестовима на пшеницу и присуством серумског специфичног ИгЕ-а на глутен.

Терапија алергије изазване пшеницу састоји се од потпуног повлачења из исхране било које хране која садржи пшеницу и других житарице које садрже глутен.[16][17] Ипак, неки пацијенти могу толерисати јечам, раж или зоб.[18]

Анафилакса узрокована вежбањем зависна о пшеници уреди

Пекарска астма уреди

 
Пекарска астма је класична алергија позната још из доба старе римске империје, и спада у групу професионалних болести пекарских радника
 
Контактни дерматитис

Пекарска астма је класична алергија позната још из доба старе римске империје, и спада у групу професионалних болести пекарских радника.

У једној пољској студији саопштено је запажање да је након само годину дана код свих пекарских приправника инциденца оболијевања од алергије на глутен била 4,4%, и да је она расла на 6% након годину дана боравка у пекарским просторијама. Слична је ситуација са ринитисом, гдје је инциденца расла са 8,4% на 12,5%.[19]

За појаву пекарске астме глијадини и глутенини, као компоненте глутена, одговорни су за овакву реакцију, али велику улогу има и алфа-амилаза инхиби­тор. За дијагнозу алергије користи се кожна проба (енг. скин флицк тест). Позитивна предиктивна вредност оваквих тестова ипак је мања од 75%.

Контактни дерматитис уреди

Контактни дерматитис је облик запаљењског реаговања коже који настаје као одговор на контакт са алергеном, сензибилизацијом касног типа преосетљивости, у овом слућају на алергене из брашна и житарица.[20][21][22]

Неаутоимунске и неалергијске болести уреди

Нецелијачна сензитивност на глутен уреди

Нецелијачна сензитивност на глутен се дефинише као неалергијско и неаутоимунско стање у којем конзумирање глутена доводи до појаве симптома сличних целијакији.[23] Ово стање настаје након ингестија хране, која садржи глутен, које доводи до имунолошких, морфолошких и симптоматских манифестација код особа код којих је искључено постојање целијакије и алергије на глутен.[24]

Болест се манифестује гастроинте­стиналним и екстраинтестиналним симптомима, који се брзо повлаче након увођења безглутенске дијете.[25]

Први болесниици са симптомима НЦГС описани су још 1978. године од стране Еллиса и Линакера, али им се до недавно није придавала пажња.[24] Овај синдром у дечјем узрасту је још мање истражен, а први случај описан је тек 2012. године.[6] Свега неколико студија се бавило проучавањем овог стања код деце.[26][27]

Клиничка слика уреди

Клиничку слику глутеном изазване болести карактерише више од 250 знакова и симптома осетљивости на глутен, укључујући:[28]

  • надутост трбуха, праћену нелагодношћу у стомаку или болом,
  • Затвор (констипацију) и дијареју.

Осетљивост може бити присутна и са екстраинтестиналним симптомима, укључујући:[29][30][31]

  • главобољом и/или „сумаглицом”,
  • пецкање и / или обамрлост у рукама и стопалима,
  • умор,
  • мишићни поремећаје
  • болови у костима или зглобовима;
  • церебралне манифестације (нпр код идиопатске неуропатије осјетљиве на глутен).[32]

Дијагноза уреди

Сензитивност на глутен нема специфичног серолошког маркера. Типизацијом ХЛАДQ2ДQ8 глутеном изазване болести потврђени су у свега 50% случајева, тако да се дијагноза поставља елиминацијом, односно искључењем аутоимуног и алергијског механизма реактивности на глутен.

Уколико је код пацијента позитивна целијачна серологија (анти тТГ ИгА,ИгГ, антиендомизијална и анти-ДПГ) даља дијагнос­тика иде у правцу утврђивања или искључења целијакије. Уколико се њено присуство не докаже, прелази се на тестирање сензитивности на глутен, односно даља клиничка испитивања.

Диференцијална дијагноза уреди

Како је за правилно постављање дијагнозе глутеном изазваних патолошких стања, неопходно је добро познавање основних карактеристике стања, како је то и приказано у доњој табели:[33]

Дијагностички критеријуми за нецелијачну сензитивност на глутен (НЦГС), целијакију и алрегију на пшеницу
НЦГС Целијакија Алрегија на пшеницу
Време испољавања симптома након уноса глутена Сати — дани Дани — недеље Минути — сати
Патогенеза Урођена имуност Аутоимуност/стечена имуност Алергијски имунски одговор
ХЛА —ДQ2/ДQ8 генотип 50% Да Не
Аутоантитела 50% АГА ИгГ ДЕА (ТТГ. ЕМА, ДГП) Не
Ентеропатија Минимална Да Минимална
Симптоми Интестинални и екстраинтестинални Интестинални и екстраинтестинални Интестинални и екстраинтестинални

Извори уреди

  1. ^ Товоли, Ф.; Маси, C.; Гуидетти, Е.; Негрини, Г.; Патерини, П.; Болонди, L. (2015). „Цлиницал анд диагностиц аспецтс оф глутен релатед дисордерс”. Wорлд Ј Цлин Цасес. 3 (3): 275—84. ПМЦ 4360499 . ПМИД 25789300. дои:10.12998/wјцц.в3.и3.275 . .
  2. ^ а б Волта, Умберто; Цаио, Гиацомо; Товоли, Францесцо; Де Гиоргио, Роберто (2013-08-10). „Нон-целиац глутен сенситивитy: qуестионс стилл то бе ансwеред деспите инцреасинг аwаренесс”. Целлулар & Молецулар Иммунологy. 10 (5): 383—392. ИССН 1672-7681. дои:10.1038/цми.2013.28. 
  3. ^ Танабе, Соицхи (2008). „Аналyсис оф Фоод Аллерген Струцтурес анд Девелопмент оф Фоодс фор Аллергиц Патиентс”. Биосциенце, Биотецхнологy, анд Биоцхемистрy. 72 (3): 649—59. ПМИД 18323652. С2ЦИД 18348204. дои:10.1271/ббб.70708. 
  4. ^ Биесиекиерски, Јессица Р.; Муир, Јане Г.; Гибсон, Петер Р. (2013). „Ис Глутен а Цаусе оф Гастроинтестинал Сyмптомс ин Пеопле Wитхоут Целиац Дисеасе?”. Цуррент Аллергy анд Астхма Репортс. 13 (6): 631—8. ПМИД 24026574. С2ЦИД 41014087. дои:10.1007/с11882-013-0386-4. .
  5. ^ Сапоне, Анна; Баи, Јулио C.; Циацци, Царолина; Долинсек, Јернеј; Греен, Петер ХР; Хадјивассилиоу, Мариос; Каукинен, Катри; Ростами, Камран; Сандерс, Давид С.; Сцхуманн, Мицхаел; Уллрицх, Реинер; Виллалта, Данило; Волта, Умберто; Цатасси, Царло; Фасано, Алессио (2012). „Спецтрум оф глутен-релатед дисордерс: Цонсенсус он неw номенцлатуре анд цлассифицатион”. БМЦ Медицине. 10: 13. ПМЦ 3292448 . ПМИД 22313950. дои:10.1186/1741-7015-10-13 . 
  6. ^ а б Цзаја-Булса, Граżyна (2015). „Нон цоелиац глутен сенситивитy – А неw дисеасе wитх глутен интолеранце”. Цлиницал Нутритион. 34 (2): 189—94. ПМИД 25245857. дои:10.1016/ј.цлну.2014.08.012. 
  7. ^ Сапоне А ет ал. (2012) Спецтрум оф глутен-релатед дисордерс: цонсенсус он неw номенцлатуре анд цлассифицатион. Биомед Централ:10:13.
  8. ^ Хадјивассилиоу, Мариос; Сандерс, Давид С.; Wоодроофе, Ницола; Wиллиамсон, Цлаире; Грüнеwалд, Рицхард А. (2008). „Глутен атаxиа”. Тхе Церебеллум. 7 (3): 494—498. ИССН 1473-4222. дои:10.1007/с12311-008-0052-x. 
  9. ^ Тронцоне, Р.; Јабри, Б. (2011-05-23). „Цоелиац дисеасе анд глутен сенситивитy”. Јоурнал оф Интернал Медицине. 269 (6): 582—590. ИССН 0954-6820. дои:10.1111/ј.1365-2796.2011.02385.x. 
  10. ^ Биесиекиерски Р ет ал. (2011) Глутен Цаусес Гастроинтестинал Сyмптомс ин Субјецтс Wитхоут Целиац Дисеасе: А Доубле-Блинд Рандомизед Плацебо-Цонтроллед Триал. Тхе Америцан Јоурнал оф Гастроентерологy 106, 508-514.
  11. ^ Цоопер БТ ет ал. (1980) Глутен-сенситиве диаррхеа wитхоут евиденце оф целиац дисеасе.Гастроентерологy;79:801-6.
  12. ^ „Фоод Лабелинг ; Глутен-Фрее Лабелинг оф Фоодс” (ПДФ). Фоод анд Друг Администратион. 2007-01-26. Архивирано из оригинала 26. 01. 2007. г. Приступљено 2023-04-03. 
  13. ^ Хадјивассилиоу M, Грüнеwалд Р, Схаррацк Б, Сандерс D, Лобо А, Wиллиамсон C, Wоодроофе Н, Wоод Н, Давиес-Јонес А (Марцх 2003). Глутен атаxиа ин перспецтиве: епидемиологy, генетиц сусцептибилитy анд цлиницал цхарацтеристицс. Браин. 126 (Пт 3): 685–91.
  14. ^ а б Хадјивассилиоу, Мариос; Сандерс, Давид D.; Аесцхлиманн, Даниел П. (2015). „Глутен-Релатед Дисордерс: Глутен Атаxиа”. Дигестиве Дисеасес. 33 (2): 264—268. ИССН 0257-2753. дои:10.1159/000369509. 
  15. ^ Фасано, А.; Цатасси, C. (20. 12. 2012). „Цлиницал працтице. Целиац дисеасе”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 367 (25): 2419—26. ПМИД 23252527. дои:10.1056/НЕЈМцп1113994. .
  16. ^ а б Сцхерф КА, Броцкоw К, Биедерманн Т, Коехлер П, Wиесер Х (). Wхеат-Депендент Еxерцисе-Индуцед Анапхyлаxис. [Епуб ахеад оф принт]. Сцхерф, К. А.; Броцкоw, К.; Биедерманн, Т.; Коехлер, П.; Wиесер, Х. (18. 9. 2015). „Wхеат-депендент еxерцисе-индуцед анапхyлаxис”. Цлин Еxп Аллергy. 46 (1): 10—20. ПМИД 26381478. С2ЦИД 25066563. дои:10.1111/цеа.12640. 
  17. ^ Хисцхенхубер, C.; Цревел, Р.; Јаррy, Б.; Мäки, M.; Монерет-Ваутрин, D. А.; Романо, А.; Тронцоне, Р.; Wард, Р. (2006). „Ревиеw артицле: сафе амоунтс оф глутен фор патиентс wитх wхеат аллергy ор цоелиац дисеасе”. Алимент Пхармацол Тхер. 23 (5): 559—75. ПМИД 16480395. С2ЦИД 9970042. дои:10.1111/ј.1365-2036.2006.02768.x. .
  18. ^ Пиетзак M (Јан 2012). Целиац дисеасе, wхеат аллергy, анд глутен сенситивитy: wхен глутен фрее ис нот а фад. ЈПЕН Ј Парентер Ентерал Нутр. 36 (1 Суппл): 68С–75С
  19. ^ Веселинка Лола Ђуришић, Глутеном изазване болести
  20. ^ Хабиф ТП. Цонтацт дерматитис анд патцх тестинг. Ин: Хабиф ТП, ед. Цлиницал Дерматологy. 6тх ед. Ст Лоуис, МО: Елсевиер; 2016:цхап 4.
  21. ^ Ниxон РЛ, Диепген Т. Цонтацт дерматитис. Ин: Адкинсон НФ, Боцхнер БС, Буркс АW, ет ал, едс. Миддлетон'с Аллергy: Принциплес анд Працтице. 8тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 35.
  22. ^ Усатине, Р. П.; Риојас, M. (2010). „Диагносис анд манагемент оф цонтацт дерматитис”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 82 (3): 249—255. ПМИД 20672788. 
  23. ^ Цаио, Гиацомо; Риеглер, Габриеле; Паттурелли, Марта; Фаццхиано, Ангела; Де Магистрис, Лаура; Сапоне, Анна (2017). „Патхопхyсиологy оф нон-целиац глутен сенситивитy: Wхере аре wе ноw?”. Минерва Гастроентерологy. 63 (1): 16—21. ПМИД 27808487. дои:10.23736/С1121-421X.16.02346-1. 
  24. ^ а б Нијебоер П, Бонткес ХЈ, Мулдер ЦЈ, ет ал. Нон-целиац глутен сенситивитy. Ис ит ин тхе глутен ор тхе граин?. Нијебоер, П.; Бонткес, Х. Ј.; Мулдер, C. Ј.; Боума, Г. (2013). „Нон-целиац глутен сенситивитy. Ис ит ин тхе глутен ор тхе граин?”. Ј Гастроинтестин Ливер Дис. 22 (4): 435—40. ПМИД 24369326. 
  25. ^ Волта, Умберто; Цаио, Гиацомо; Де Гиоргио, Роберто; Хенриксен, Цхристине; Скодје, Грy; Лундин, Кнут Е. (2015). „Нон-целиац глутен сенситивитy: А wорк-ин-прогресс ентитy ин тхе спецтрум оф wхеат-релатед дисордерс”. Бест Працтице & Ресеарцх Цлиницал Гастроентерологy. 29 (3): 477—491. ПМИД 26060112. дои:10.1016/ј.бпг.2015.04.006. 
  26. ^ Елли, Луца; Бранцхи, Федерица; Томба, Царолина; Виллалта, Данило; Норса, Лорензо; Ферретти, Францесца; Ронцорони, Леда; Барделла, Мариа Тереса (2015). „Диагносис оф глутен релатед дисордерс: Целиац дисеасе, wхеат аллергy анд нон-целиац глутен сенситивитy”. Wорлд Јоурнал оф Гастроентерологy. 21 (23): 7110—9. ПМЦ 4476872 . ПМИД 26109797. дои:10.3748/wјг.в21.и23.7110 . 
  27. ^ Францавилла, Руггиеро; Цристофори, Фернанда; Цастелланета, Стефаниа; Поллони, Царло; Албано, Вероница; Деллатте, Стефаниа; Индрио, Флавиа; Цавалло, Луциано; Цатасси, Царло (2014). „Цлиницал, Серологиц, анд Хистологиц Феатурес оф Глутен Сенситивитy ин Цхилдрен”. Тхе Јоурнал оф Педиатрицс. 164 (3): 463—7. ПМИД 24252792. дои:10.1016/ј.јпедс.2013.10.007. 
  28. ^ Корн, Данна (2006). Ливинг глутен-фрее фор думмиес. Хобокен, Њ: Wилеy Пуб. стр. 14, 27–31. ИСБН 9780471773832. 
  29. ^ Сапоне А, Ламмерс КМ, Маззарелла Г, et al. (2010). „Дифферентиал муцосал ИЛ-17 еxпрессион ин тwо глиадин-индуцед дисордерс: глутен сенситивитy анд тхе аутоиммуне ентеропатхy целиац дисеасе”. Инт. Арцх. Аллергy Иммунол. (Ресеарцх Суппорт, Н.I.Х., Еxтрамурал). 152 (1): 75—80. ПМЦ 2956008 . ПМИД 19940509. дои:10.1159/000260087. 
  30. ^ Хадјивассилиоу M, Цхаттопадхyаy АК, Грüнеwалд РА, et al. (април 2007). „Myopathy associated with gluten sensitivity”. Muscle Nerve (Research Support, Non-U.S. Gov't). 35 (4): 443—50. PMID 17143894. S2CID 29048674. doi:10.1002/mus.20709. 
  31. ^ Nijeboer P, Bontkes HJ, Mulder CJ, Bouma G (decembar 2013). „Non-celiac gluten sensitivity. Is it in the gluten or the grain?”. Journal of Gastrointestinal and Liver Diseases (Review). 22 (4): 435—40. PMID 24369326. 
  32. ^ Genuis S, Lobo RA (2014). "Gluten Sensitivity Presenting as a Neuropsychiatric Disorder". Gastroenterology Research and Practice (Review). (2014), стр. 1–6.
  33. ^ Kabbani, Toufic A.; Vanga, Rohini R.; Leffler, Daniel A.; Villafuerte-Galvez, Javier; Pallav, Kumar; Hansen, Joshua; Mukherjee, Rupa; Dennis, Melinda; Kelly, Ciaran P. (2014). „Celiac Disease or Non-Celiac Gluten Sensitivity? An Approach to Clinical Differential Diagnosis”. American Journal of Gastroenterology. 109 (5): 741—746. PMID 24619056. S2CID 1806412. doi:10.1038/ajg.2014.41. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).