Гњурци

Гњурци (лат. Podicipediformes, Podicipedidae) су ред и породица птица. Познате су двадесет две врсте, од којих су две сигурно, а трећа веројатно изумрле. У Европи је свакако најпознатија врста овог реда и породице ћубасти гњурац.

Гњурци Временски распон: Олигоцен-холоцен,
Црноврати гњурац (Podiceps nigricollis nigricollis)
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Кладус:	Аеqуорлиторнитхес
Кладус:	Мирандорнитхес
Ред:	Подиципедиформес Fürbringer, 1888
Породица:	Подиципедидае Bonaparte, 1831
Родови
†Miobaptus †Miodytes †Pliolymbus †Thiornis Aechmophorus Podicephorus Podiceps Podilymbus Poliocephalus Rollandia Tachybaptus

Особине

Патуљасти гњурац (Tachybaptus ruficollis)

Гњурци су породица птица које роне и потпуно су везани уз воду. Лаици их понекад сматрају паткама, али они заправо нису међусобно слични. Осим разлика у вањском изгледу, гњурци „леже” дубље у води, јер њихов костур има мањи пнеуматизујући ефект. Кости гњураца нису у једнакој мери шупље и испуњене ваздухом као код многих других птица. Снажне ноге су смештене далеко према задњем крају тела. Оне служе као снажан погон при пливању и роњењу, али и као кормило. Прсти им нису, као код других водених птица, повезани пливаћом кожицом, него имају расцепљене ресасте кожне плочице. Три прста су окренута према напред, а један према назад (анисодактилија). Врат им је средње дугачак а глава умерено велика. Крила су им кратка, уска и шиљаста, а перје чврсто приљубљено. Кљун им је различитог облика, код неких врста попут дебелог шила или код других као оштрица ножа, јер је спљоштен, али увек врло тврд и оштрих рубова.

Код зарањања, птице се снажно избаце према напред тако да им при томе понекад цело тело изађе из воде пре него што уроне прво главом и вратом. Овим „скоком” птице улазе у воду под врло косим углом и зарањају у веће дубине. За време роњења, крила им остају приљубљена уз тело, а не користе их, као на пример пингвини, за кретање под водом. Један урон најчешће траје између 10 и 40 секунди, при чему мање врсте роне краће од већих. Типично за гњурце је, да могу да остану под водом и до једног минута, али је измерено и најдуже време од три минута. Зарањају углавном на дубину од једног до 4 метра, мада су нађени и гњурци који су се уловили у рибарске мреже на дубини од 30 метара. Крећући се под водом водоравно, могу преронити и велике удаљености.

Ноге усађене далеко страга у тело су изврсно прилађавање животу у води, али су врло неспретне за кретање по тлу. По правилу, воду напуштају само ради одмора и због гнезда. Гњурци имају проблема и код узлетања. Ради подизања релативно тешког тела у ваздух, гњурац дуго трчи по води машући крилима пре него што узлети. Због тога гњурци, кад су у опасности, радије зароне и тако побегну, него да покушају да одлете. Кад једном узлете, могу превалити велике удаљености, па су неке врсте селице, а три врсте гњураца су изгубиле способност летења. Све три врсте (Rollandia microptera, Podilymbus gigas и Podiceps taczabowskii) од којих је једна изумрла (Podiceps taczanowskii) живе, односно живеле су, на језерима јужне Америке. Те три врсте нису међусобно блиско сродне и имају за летење способне сестринске врсте.

Риђогрли гњурац

Меко, густо перје им одбија воду, а сви гњурци имају више од 20.000 пера. Током године, долази до упадљиве промене перја. Венчано рухо обележавају сјајне боје на врату и глави, а поред тога обликују се и чуперци на глави. Обично рухо је најчешће сиво и смеђе. Не постоји изражени полни диморфизам. Мужјаци имају понекад нешто сјајније боје, а у просеку су мало крупнији од женки.

Дужина тела им се креће између 23 и 74 центиметра, а тежина од 120 до 1500 грама. Постоје два основна типа: дуговрати гњурци имају дуже, шиљасте кљунове и хране се пре свега рибом, док врсте које се хране инсектима имају краће вратове и кљунове.

Оглашавање

Дозивање гњураца се од врсте до врсте јако разликује. Неке врсте се оглашају са до дванаест различитих гласова и врло су гласне, док се друге готово уопште не чују. Различите врсте оглашавања се користе пре свега у време парења, при опасности или за изражавање агресивности.

За многе врсте је специфично оглашање у време парења, кад желе да на себе привуку пажњу другог пола. Врста Aechmophorus occidentalis је чак развила индивидуалне разлике, свака јединка има своју, различиту дозивну мелодију.

Распрострањеност и станиште

Гњурци живе на свим континентима осим Антарктика, али само једна врста, ушати гњурац, живи северно од северног поларног круга. Гњурци, за разлику од неких других врста, нису освојили та подручја. Они су распрострањени и на удаљеним острвима, као што су Мадагаскар и Нови Зеланд.

Све врсте у време дизања подмлатка живе на унутрашњим водама, пре свега на плитким језерима с пешчаним дном и онима где нема струјања воде, а врло ретко и на споро текућим рекама. Две врсте се понекад гнезде и у мирним морским увалама, али и то је врло ретко. У јужној Америци су се неке врсте специјализовале за високогорска језера у Андима, и легу се на висини до 4000 метара. Једина врста која је донекле хемерофилна, је ћубасти гњурац.

Гњурци који живе у тропима и суптропима су углавном станарице које само одлазе на суседна језера. Врсте које настањују умерена подручја су делимичне или праве селице. Изван времена парења и подизања подмлатка, често се могу срести у врло великим групама, од око 20.000 ћубастих на Ејселмеру (Холандија) па до око 750.000 јединки црновратих гњураца на језеру Моно у Калифорнији.

Начин живота

Гњурци су углавном активни по дану, изузеци могу бити ноћи с врло снажном месечином. Већина врста су самотњаци, који само у време парења и заједничког подизања подмлатка творе чврсте моногамне парове, али неке врсте су у зимовалиштима дружељубиве.

Ћубасти гњурац с двоје младунаца на леђима

Како су на тлу врло тешко покретни и неспретни, гнезде се у непосредној близини воде, а јаја с око 3 до 6% тежине одрасле птице спадају у мања. У једној сезони могу мање врсте имати три, а веће једно до два легла. Младунци се легу након 20 до 30 дана, а у лежању на јајима као и каснијој бризи о младунцима учествују оба родитеља. Младунци од првог тренутка могу самостално да пливају и роне, али због мале телесне масе брзо губе топлоту, па их зато један од родитеља готово непрекидно носи на леђима, док други рони и доноси им храну. Тај родитељ на чијим су леђима младунци, за то време обично не рони.

Младунци, зависно од врсте, остају између 44 и 79 дана на родитељској нези. Међу младунцима од првог дана влада конкурентска борба за храну, у коју се родитељи не мешају. Последица је често угинуће слабијих младунаца. Веројатноћа да младунац преживи првих 20 дана живота је између 40 и 60%.

Таксономија, систематика и еволуција

Филогенија

Постојећи припадници реда Podicipediformes на бази рада Џона Бојда.

‑{Подиципедидае}‑	Podilymbus     Tachybaptus         Poliocephalus       Podicephorus     Aechmophorus     Podiceps

Таксономија

Састављено на бази следећих извора: Ознаке изумрлих врста следе Микову филогенијску архиву и Paleofile.com вебсајт, а имена подврста су преузета из Енглеских имена птица.

• Род †Miobaptus Švec 1982
  • †M. huzhiricus Zelenkov 2015
  • †M. walteri Švec 1982 [Podiceps walteri (Švec 1984) Mlíkovský 2000]
• Род †Miodytes Dimitreijevich, Gál & Kessler 2002
  • †Miodytes serbicus Dimitreijevich, Gál & Kessler 2002
• Род †Pliolymbus Murray 1967 [Piliolymbus (sic)]
  • †Pliolymbus baryosteus Murray 1967
• Род †Thiornis Navás 1922
  • †Thiornis sociata Navás 1922 [Podiceps sociatus (Navás 1922) Olson 1995]
• Род Podilymbus Lesson 1831
  • †P. mujusculus Murray 1967
  • †P. wetmorei Storer 1976
  • †Атитлански гњурац, Podilymbus gigas Griscom 1929 (изумро 1989)
  • Шаренокљуни гњурац, Podilymbus podiceps (Linnaeus 1758)
    • †P. p. magnus
    • P. p. antillarum Bangs 1913 (антилски шарени гњурац)
    • P. p. podiceps (Linnaeus 1758) (северни шарени гњурац)
    • P. p. antarcticus (Lesson 1842) (јужни шарени гњурац)
• Род Tachybaptus Reichenbach 1853 [Poliocephalus (Tachybaptus) Reichenbach 1853; Sylbeocyclus Macgillivray 1842 non Bonaparte 1831; Limnodytes Oberholser 1974]
  • Мали гњурац, Tachybaptus ruficollis (Pallas 1764)
    • T. r. ruficollis (Pallas 1764) (европски мали гњурац)
    • T. r. albescens (Blanford 1877) (индијски мали гњурац)
    • T. r. iraquensis (Ticehurst 1923) (ирачки мали гњурац)
    • T. r. capensis (Salvadori 1884) (афрички мали гњурац)
    • T. r. poggei (Reichenow 1902)
    • T. r. philippensis (Bonnaterre 1790) (филипински мали гњурац)
    • T. r. cotabato (Rand 1948) (миндански мали гњурац)
  • Тробојни гњурац, Tachybaptus tricolor (Gray 1861)
    • T. t. vulcanorum (Rensch 1929)
    • T. t. tricolor (Gray 1861)
    • T. t. collaris (Mayr 1945)
  • Аустралијски гњурац Tachybaptus novaehollandiae (Stephens 1826)
    • T. n. javanicus (Mayr 1943)
    • T. n. fumosus (Mayr 1943)
    • T. n. incola (Mayr 1943)
    • T. n. novaehollandiae (Stephens 1826) (аустралијски мали гњурац)
    • T. n. leucosternos (Mayr 1931)
    • T. n. rennellianus (Mayr 1943)
  • Мадагаскарски гњурац, Tachybaptus pelzelnii (Hartlaub 1861)
  • †Алаотрански гњурац, Tachybaptus rufolavatus (Delacour 1932) (изумро 2010)
  • Јужноамерички гњурац, Tachybaptus dominicus (Linnaeus 1766)
    • T. d. brachypterus (Chapman 1899) (мексичкин најмањи гњурац)
    • T. d. bangsi (van Rossem & Hachisuka 1937)] (бангсов гњурац)
    • T. d. dominicus (Linnaeus 1766) (западно индијски гњурац)
    • T. d. brachyrhynchus (Chapman 1899) (краткокљуни гњурац)
    • T. d. eisenmanni Storer & Getty 1985
• Род Poliocephalus Selby 1840 (седоглави гњурац)
  • Седоглави гњурац, Poliocephalus poliocephalus (Jardine & Selby 1827)
  • Новозеландски гњурац, Poliocephalus rufopectus (Gray 1843)
• Род Aechmophorus Coues 1862)
  • †A. elasson Murray 1967
  • Западни гњурац, Aechmophorus occidentalis (Lawrence 1858)
    • A. o. ephemeralis Dickerman 1986
    • A. o. occidentalis (Lawrence 1858)
  • Кларков гњурац, Aechmophorus clarkii (Lawrence 1858)
    • A. c. clarkii (Lawrence 1858)
    • A. c. transitionalis Dickerman 1986
• Род Podicephorus Bochenski 1994
  • Велики гњурац, Podicephorus major (Boddaert 1783) Bochenski 1994
    • P. m. major (Boddaert 1783)
    • P. m. navasi Manghi 1984
• Род Podiceps Latham 1787 [Pliodytes Brodkorb 1953; Dyas; Lophaithyia Kaup 1829; Colymbus Linnaeus 1758 non Linnaeus 1766 non Paetel 1875 non Hadding 1913; Podiceps (Proctopus) Kaup.; Centropelma Sclater & Salvin 1869; Dytes Kaup.; Rollandia Bonaparte, 1856]
  • †P. oligocaenus (Shufeldt 1915)
  • †P. arndti Chandler 1990
  • †P. caspicus (Habizl 1783) [Colymbus caspicus Habizl 1783]
  • †P. csarnotatus Kessler 2009
  • †P. discors Murray 1967
  • †P. dixi Brodkorp 1963
  • †P. miocenicus Kessler 1984
  • †P. oligocaenus (Shufeldt)
  • †P. parvus (Shufeldt 1913)) [Colymbus parvus Schufeldt 1913]
  • †P. solidus Kuročkin 1985
  • †P. subparvus (Miller & Bowman 1958) [Colymbus subparvus Miller & Bowman 1958]
  • Белоћубасти гњурац, Podiceps rolland Quoy & Gaimard 1824
    • P. r. rolland Quoy & Gaimard 1824 (фокландски белоћубасти гњурац)
    • P. r. chilensis Lesson 1828 (чилеански белоћубасти гњурац)
    • P. r. morrisoni Simmons 1962 (хунински белоћубасти гњурац)
  • Титикашки гњурац, Podiceps microptera Gould 1868
  • Црвеноврати гњурац, Podiceps grisegena (Boddaert 1783)
    • P. g. grisegena (Boddaert 1783) (сиво образни гњурац)
    • P. g. holbollii Reinhardt 1853 (Холболов гњурац)
  • Велико крестасти гњурац, Podiceps cristatus (Linnaeus 1758)
    • P. c. cristatus (Linnaeus 1758) (евроазијски сивокрестасти гњурац)
    • P. c. infuscatus Salvadori 1884 (афрички сивокрестасти гњурац)
    • P. c. australis Gould 1844 (аустралазијски сивокрестасти гњурац)
  • Рогати гњурац или славонски гњурац, Podiceps auritus (Linnaeus 1758)
    • P. a. auritus (Linnaeus 1758) (евроазијски рогати гњурац)
    • P. a. cornutus (Gmelin 1789)
  • Црноврати гњурац или ушати гњурац, Podiceps nigricollis Brehm 1831
    • P. n. nigricollis Brehm 1831 (евроазијски црноврати гњурац)
    • P. n. gurneyi (Roberts 1919) (афрички црноврати гњурац)
  • †Колумбијски гњурац, Podiceps andinus (Meyer de Schauensee 1959) (изумро 1977)
  • Сребрнасти гњурац, Podiceps occipitalis Garnot 1826
    • P. o. juninensis von Berlepsch & Stolzmann 1894 (северни сребнасти гњурац)
    • P. o. occipitalis Garnot 1826 (јужни сребрнасти гњурац)
  • Хунински гњурац, Podiceps taczanowskii von Berlepsch & Stolzmann 1894
  • Чубасти гњурац, Podiceps gallardoi Rumboll 1974
  • Северноамерички Ушасти гњурац, Podiceps californicus Heermann 1854

Литература

• Контер, Андрé (2001): Гребес оф оур wорлд: виситинг алл специес он 5 цонтинентс. Лyнx Едиционс, Барцелона. . ISBN 978-84-87334-33-7.
• Огилвие, Малцолм & Росе, Цхрис (2003): Гребес оф тхе Wорлд. Бруце Цолеман Боокс, Уxбридге, Енгланд. . ISBN 978-1-872842-03-5.
• Сиблеy, Цхарлес Галд & Монрое, Бурт L. Јр. (1990): Дистрибутион анд таxономy оф тхе бирдс оф тхе wорлд: А Студy ин Молецулар Еволутион. Yале Университy Пресс, Неw Хавен, ЦТ. . ISBN 978-0-300-04969-5.

Спољашње везе

• Grebe videos and photos on the Internet Bird Collection
• Tree of Life Grebes Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2013)
• Grebes clip-art
• Diving Birds of North America, by Paul Johnsgard
• Grebes Walk on Water Documentary produced by Oregon Field Guide
• Grebe Vocalization - The Songs of The Grebes
•  „Гребе”. Тхе Неw Студент'с Референце Wорк. 1914.