Ćubasti gnjurac (lat. Podiceps cristatus) je vrsta ptice iz porodice gnjuraca (Podicipedidae). On je najveći i najpoznatiji predstavnik grupe ptica vodarica.

Ćubasti gnjurac
Great Crested Grebe 1 - Penrith.jpg
Zov velikog gnjuraca snimljen u Sureju
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Podicipediformes
Porodica: Podicipedidae
Rod: Podiceps
Vrsta:
P. cristatus
Binomno ime
Podiceps cristatus
PodicepsCristatusIUCN2019-2.png
Opseg P. cristatus
  Breeding
  Resident
  Non-breeding
Sinonimi

Colymbus cristatus Linnaeus, 1758

OpisУреди

Podiceps cristatus
 
Ćubasti gnjurci u vreme parenja
 
Podiceps cristatus

Ćubasti gnjurci su dugi između 46 i 51 centimetar, a raspon krila im je od 59 do 73 centimetra. Teški su od 800 do 1400 grama.[2][3] Ptice su leti, u svom svadbenom ruhu, vrlo prepoznatljive: plivaju sredinom jezera i često nestaju sa površine uranjajući na nekoliko desetina sekundi. Pod vodom mogu da ostanu i čitav minut. Imaju dugi vrat, bele obraze, crne glave i na njima smeđecrvene i crne ćube.

Ćubasti gnjurac je dobio ime po perju koje mu strši na vrhu glave. Prsti na nogama su obrubljeni kožnim naborima. Zatiljak i leđa su im smeđi. Pripadnici oba pola izgledaju isto. U opasnosti ćubu priljube uz glavu. Kad nisu u svadbenom ruhu, nemaju šarenu ćubu i nalikuju nekim plijenorima.

Oglašavaju se često i glasno, zvukom čija je onomatopeja „kek-kek-kek”. Nastanjuju vode u nizijama cijele Europe (osim sjeverne Skandinavije i Islanda). Istočna populacija su selice koje zimuju na obalama zapadne i južne Europe. U srednjoj Europi ćubasti gnjurci su uglavnom stanarice koje u razdoblju kad je jezero duže vrijeme zamrznuto, skitaju obalom.

IshranaУреди

Ćubasti gnjurci hrane se pretežno ribama koje love roneći. Osim njih, love i male beskičmenjake, a jedu i sjemenke.

Podizanje mladunacaУреди

U vrijeme parenja ćubasti gnjurci se ponašaju vrlo upadljivo, što se ponekad naziva „ples pingvina”": par se prsa uz prsa uspravlja na vodi, trese glavama i udara nogama po vodi.

 
Мајка храни своје пачиће

Gnezdo grade na vodi od dijelova biljki koje plutaju, a skrivaju ga u biljkama koje rastu uz obalu. U njemu leže 27 do 29 dana na 3–4 jajeta. Pilići su potrkušci i odmah mogu samostalno plivati pa čak i roniti. U prvo vrijeme jedan od roditelja ih uglavnom nosi skrivene u perju na leđima. Imaju bijele pruge na glavi i leđima.

ReferenceУреди

  1. ^ BirdLife International (2019). Podiceps cristatus. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2019: e.T22696602A154250080. doi:10.2305/IUCN.UK.2019-3.RLTS.T22696602A154250080.en . Приступљено 11. 11. 2021. 
  2. ^ „Great crested grebe videos, photos and facts – Podiceps cristatus”. ARKive. Архивирано из оригинала на датум 2012-08-23. Приступљено 27. 6. 2012. 
  3. ^ Burnie, D.; Wilson, D.E., ур. (2005). Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. ISBN 0789477645. 

LiteraturaУреди

  • Cramp, Stanley, ур. (1977). „Podiceps cristatus Great Crested Grebe”. Handbook of the Birds of Europe the Middle East and North Africa. The Birds of the Western Palearctic. I: Ostrich to Ducks. Oxford: Oxford University Press. стр. 78—89. ISBN 978-0-19-857358-6. 

Spoljašnje vezeУреди