Горњи палеолит

Горњи палеолит је трећи или последњи период палеолита или старијег каменог доба које се односи на Европу, Африку и Азију. Ово се раздобље смешта у временски оквир од пре 40.000 до пре 10.000 година, кад је дошло до развоја пољопривреде, која означава крај палеолита. Модерни људи (Homo sapiens) се појављују пре око 200.000 година и започињу процес миграција из Африке према Азији и Европи, за време средњег палеолита. До пре 40.000 година начин живота људи се мало мењао у односу на њихове претке, али је у то време, у релативно кратком року, дошло до развоја културе с регионалним специфичностима, развоја нових технологија и делотворнијих начина лова, а развио се и профињенији смисао за естетику. Ова се промена од средњег према горњем палеолиту назива револуцијом горњег палеолита. Неандерталци настављају да користе мустеријенску технологију каменог оруђа. Којсански народи у Танзанији и Јужној Африци су генетски у директном сродству с палеолитским припадницима врсте Homo sapiens, те представљају најстарије познате људске културе.

Цртежи носорога из пећине Шове, 37.000 до 33.500 година стари.

Палеолитска Венера из Брасемпуа.

Пећинска уметност у пећини Ласко

Најстарији облици организованих насеља у облику логоришта, понекад с јамама за складиштење хране, могу се пронаћи у овом раздобљу. Ова су насеља често подизана у уским деловима долина и кланцима, веројатно да олакшају лов на пролазећа крда животиња. Нека су логоришта веројатно била насељена током целе године, иако се у већини случајева радило о привременим насеобинама, које су се користиле током једне сезоне. Људи су логоришта напуштали како би користили друге изворе хране у другим деловима године. Технолошки напредак је укључивао значајан развој производње кременог оруђа укључујући мануфактуре темељене на финим оштрицама уместо једноставнијих и краћих крхотина. Шила израђена од различитих материјала и камено оруђе за стругање и полирање омогућили су рад на костима, роговима и кожи. Напредна ловачка копља и харпуни се такође појављују у овом раздобљу.

Уметничка дела оног доба доживљавају процват у облику палеолитских Венера, пећинских слика, петроглифа те егзотичних сировина пронађених далеко од места производње, што сугерише настанак трговачких веза међу удаљеним заједницама. Настале су и сложеније друштвене групе, као последица разноврснијих и поузданијих извора хране и специјализованих врста алата. То је веројатно подстакнуло јачање групне идентификације или настанак етницитета. Те су групе почеле да стварају специфичне симболе и ритуале који су важан део модерног људског понашања. Разлози за такве промене у људском понашању су могућа последица климатских промена током овог геолошког раздобља којег карактерише велики пад глобалне температуре, што је са собом повлачило погоршање ионако тешке климе у последњем леденом добу. Ове су промене вероватно узроковале смањење залиха искористивог дрва и натерале људе на кориштење других материјала, док је кремен постао превише крхак на ниским температурама те се више није могао користити као оруђе. Претпоставља се такође да је појава језика била главни покретач свих ових промена. Сложеност нових људских могућности указује на то да су људи пре 40.000 година били мање у могућности да далекосежно планирају, односно да је говор све то променио. Ова хипотеза није широко прихваћена, с обзиром да се људска филогенетска сепарација догодила у средњем палеолиту.

Начин живота и технологија

Види још: Ловац-сакупљач, Орињачка култура и Бихевиорални модернитет

Homo erectus и неандерталци су користили иста груба камана оруђа. Археолог Ричард Г. Клеин, који је интензивно изучавао древна камена оруђа, сматра да је камене алате архаичних хоминида немогуће категорисати. Стиче се утисак као да су неандерталци правили камене алате и да се нису много бринули о њиховим коначним облицима. Он тврди да скоро свуда, било да је то Азија, Африка или Европа, пре 50.000 година сва камена оруђа су веома слична једна другима и нису софистицирана.

Међу артифактима из Африке, археолози су утврдили да се могу класификовати и диференцирати они који су мање од 50.000 година стари у више категорија, као што су врхови пројектила, алати за гравирање, оштрице ножева, и алати за бушење и пробадање. Ови нови типови каменог оружја су описани као јасно различити једни од других; сваки алат је имао специфчну намену. Освајачи, који се обично називају кро-магнони, оставили су мноштво софистицираних камених алата, уклесане и урезане комаде од костију, слоноваче и јеленских рогова, пећинске слике и фигуре Венере.

Неандерталци су наставили да користе технологију мустеријенског каменог алата и вероватно шателперонску технологију. Ови алати су нестали из археолошких записа у исто време кад су и сами неандерталци нестали из фосилних записа, пре око 40.000 година. Насеља су често лоцирана у уским подножјима долина, што је веројатно повезано за ловом на пролазећа крда животиња. Лов је био важан, и ирваси/дивљи јелени „су можда били врста од највећег појединачног значаја у целокупној антрополошкој литератури о лову”. Технолошки напреци укључујући знатан развој у манифактури каменог алата, са фокусом на финим оштрицама уместо једноставнијих и краћих клесаних оруђа. Алати за бушење и дељање су кориштени за обраду костију, јеленских рогова и крзана. Напредна копља и харпуни су се исто тако појавили у овом периоду, заједно са удицама за рибу, уљаним лампама, канапом, и шиваћим иглама.

Промене у људском понашању приписане су променама климе, које су обухватале бројне глобалне падове температуре. То је довело до погоршања већ горке хладноће задњег леденог доба (које се популарно мада неправилно назива задњим леденим добом). Такве промене су вероватно умањиле приступ употребљивом дрвету и навеле људе да траже друге материјале. Осим тога, кремени камен је постао крхак на ниским температурама, те није могао да служи као алат. Поједини научници самтрају да је појава комплексног или апстрактног језика омогућила те промене људског понашања. Комплексност нових људских способности сугерише да су људи у мањој мери имали способност планирања или предвиђања пре 40.000 година, и да је појава кооперативне и кохерентне комуникације означила нову еру културног развоја.

Промене климе и географије

Европска станишта током задњег леденог доба пре око 20.000 година.

  Солитрејска и прото солитрејска култура

  Епиграветска култура

У Европи је током горњег палеолита дошло до драматичних климатских промена, чиме је обухваћен последњи ледени максимум, најхладнија фаза задњег леденог периода, која је трајала од пре око 26,5 до 19 хиљада година. Овај период је био најхладнији на крају, пре релативно брзог загрејавања (датуми донекле варирају за различите области, и у различитим студијама). Током леденог максимума, већи део северне Европе је био покривен леденом плочом, што је присилило људске популације у области познате као избегличка станишта задњег леденог максимума, укључујући модерну Италију и Балкан, делове Иберијског полуострва и области око Црног мора.

Током овог периода су постојале културе као што су Солитрејска у Француској и Шпанији. Могуће је да се људски живот наставио поврх ледене плоче, али о томе је веома мало познато, и врло мало о људском животу који је претходио европским ледењацима. У раном делу овог периода, до око пре 30 хиљада година, мустеријански плувијал учинио је северну Африку, укључујући Сахару, добро заливеном и са нижим температурама него данас; након завршетка плувијала Сахара је постала сува.

Последњим леденом максимуму је следила алередска осцилација, топао и влажан глобални стадијум који се јавио пре око 13,5 до 13,8 хиљада година. Затим је дошло до врло брзог почетка, можда у року од само једне декаде, хладног и сувог климатског периода позног драјаса, који је донео субполарну климу већем делу северне Европе. Пребореални раст температуре се исто тако нагло јавио пре око 10,3 хиљада година, и до краја тог периода пре око 9,0 хиљада година температуре су биле сличне данашњим новоима, мада је клима била влажнија. У овам периоду се горњи полеолит окончао и започео је мезолитски културни период.

Са повлачењем глечера нивои мора су расли; Ламанш, Ирско море и Северно море су били копно у то време, а Црно море је било слатководно језеро. Нарочито је атлантска обала била у данашњем смислу далеко од мора у већини подручја, иако је медитеранска обала била знатно мање повучена, изузев на северу Јадранског и Егејског мора. Пораст нивоа мора се наставо до пре око 7,5 хиљада година (5.500. п. н. е.), тако да је евиденција људске активности дуж европске обале током горњег палеолита углавном изгубљена, мада су неки трагови пронађени помоћу рибарских бродова и поморске археологије, посебно из Догерланда, изгубљене области испод Северног мора.

Културе

• Орињачка култура
• Граветијен
• Солитрејска култура
• Магдаленијен

Види још

• Неолит

Литература

• Ацхилли, Алессандро; Ренго, Цхаира; Магри, Цхиара; Баттаглиа, Винценза; Оливиери, Анна; Сцозари, Росариа; Цруциани, Фулвио; Зевиани, Массимо; Брием, Егилл; Царелли, Валерио; Морал, Педро; Дугоујон, Јеан-Мицхел; Роосталу, Урмас; Лоогвäли, Ева-Лисс; Кивисилд, Тоомас; Банделт, Ханс-Јüрген; Рицхардс, Мартин; Виллемс, Рицхард; Сантацхиара-Бенерецетти, А. Силвана; Семино, Орнелла; Торрони, Антонио (2004). „Тхе Молецулар Диссецтион оф мтДНА Хаплогроуп Х Цонфирмс тхат тхе Францо-Цантабриан Глациал Рефуге wас а Мајор Соурце фор тхе Еуропеан Гене Поол”. Америцан Јоурнал оф Хуман Генетицс. 75 (5): 910—918. ПМЦ 1182122 . ПМИД 15382008. дои:10.1086/425590. 
• Адамс, Јонатхан; Отте, Марцел (1999). „Дид Индо-Еуропеан Лангуагес Спреад Бефоре Фарминг?”. Цуррент Антхропологy. 40 (1): 73—77. С2ЦИД 143134729. дои:10.1086/515804. 
• Цхилде, V. Гордон. 1925. Тхе Даwн оф Еуропеан Цивилизатион. Неw Yорк: Кнопф.
• Цхилде V.Гордон. 1950. Прехисториц Мигратионс ин Еуропе. Осло: Асцхехоуг.
• Цавалли-Сфорза L.L., Паоло Меноззи, Алберто Пиазза. 1994. Тхе Хисторy анд Геограпхy оф Хуман Генес. Принцетон: Принцетон Университy Пресс.
• Финнилä, Саара; Лехтонен, Мерви С.; Мајамаа, Кари (2001). „Пхyлогенетиц Нетwорк фор Еуропеан мтДНА”. Америцан Јоурнал оф Хуман Генетицс. 68 (6): 1475—1484. ПМЦ 1226134 . ПМИД 11349229. дои:10.1086/320591. 
• Гимбутас, M (1980). „Тхе Курган wаве мигратион (ц. 3400–3200 Б.C.) инто Еуропе анд тхе фоллоwинг трансформатион оф цултуре”. Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес. 8: 273—315. 
• Мацаулаy, Винцент; Рицхардс, Мартин; Хицкеy, Еилеен; Вега, Емилце; Цруциани, Фулвио; Гуида, Валентина; Сцоззари, Росариа; Боннé-Тамир, Батсхева; Сyкес, Брyан; Торрони, Антонио (1999). „Тхе Емергинг Трее оф Wест Еурасиан мтДНАс: А Сyнтхесис оф Цонтрол-Регион Сеqуенцес анд РФЛПс”. Америцан Јоурнал оф Хуман Генетицс. 64 (1): 232—249. ПМЦ 1377722 . ПМИД 9915963. дои:10.1086/302204. 
• Метспалу, Маит, Тоомас Кивисилд, Ене Метспалу, Јüри Парик, Георги Худјасхов, Катрин Калдма, Пииа Серк, Моника Кармин, Дорон M Бехар, M Тхомас П Гилберт, Пхиллип Ендицотт, Сарабјит Мастана, Суриндер С Папиха, Карл Скорецки, Антонио Торрони анд Рицхард Виллемс. 2004. "Мост оф тхе еxтант мтДНА боундариес ин Соутх анд Соутхwест Асиа wере ликелy схапед дуринг тхе инитиал сеттлемент оф Еурасиа бy анатомицаллy модерн хуманс." БМЦ Генетицс 5
• Пиццоло, Салваторе. 2013. Анциент Стонес: Тхе Прехисториц Долменс оф Сицилy. Абингдон (ГБ): Бразен Хеад Публисхинг.
• Ренфреw, Цолин. 2001. "Тхе Анатолиан оригинс оф Прото-Индо-Еуропеан анд тхе аутоцхтхонy оф тхе Хиттитес." Ин Греатер Анатолиа анд тхе Индо-Хиттите Лангуаге Фамилy, Р. Дреwс ед., пп. 36–63. Wасхингтон, DC: Институте фор тхе Студy оф Ман.
• Венеманн, Тхео. 2003. Еуропа Васцоница, Еуропа Семитица. Трендс ин Лингуистиц Студиес анд Монограпхс Но. 138. Неw Yорк анд Берлин: Моутон де Груyтер.
• Wиик, Калеви. 2002. Еуроппалаистен Јуурет. Атхенс: Јуваскyлä

Спољашње везе

• Револуција горњег палеолитика
• Picture Gallery of the Paleolithic (reconstructional palaeoethnology) Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2017), Libor Balák at the Czech Academy of Sciences, the Institute of Archaeology in Brno, The Center for Paleolithic and Paleoethnological Research