Грозница долине Рифт
Грозница долине Рифт је акутна вирусна болест која се јавља у Африци.
| Грозница долине Рифт | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | инфектологија, ветерина |
| МКБ-10 | А92.4 |
| МКБ-9-CM | 066.3 |
| ДисеасесДБ | 31094 |
| МеСХ | Д012295 |
Узрок настанка уреди
Узрочник болести је вирус грознице долине Рифт, који спада у род Пхлебовируса и фамилију Бунyавиридае. Од ове болести примарно оболевају домаће животиње и птице. Човек се може инфицирати уједом комарца из рода Аедес.[1] Болест се шири путем контакта са крвљу заражене животиње, удисањем ваздуха у окружењу заражене животиње при клању животиње, конзумирањем сировог млека које потиче од заражене животиње, као и уједом инфицираних комараца. Међу животињама које се могу заразити су краве, овце, козе и камиле. Код ових животиња се болест најчешће преноси комарцима. Није било случајева да је једна особа заразила другу.
Клиничка слика уреди
Инкубациони период (време од инфекције до настанка првих симптома) је од два до шест дана. У већини случајева или нема симптома или су симптоми веома благи. Од блажих симптома се јављају грозница, бол у мишићима, бол у зглобовима и главобоља. Некада се јављају и укоченост врата, фотофобија и повраћање. Болест у типичним случајевима траје до недељу дана. [1] Од озбиљнијих симптома се јавља следеће: три недеље након почетка инфекције долази до слабљења вида, јавља се инфекција мозга која доводи до јаких главобоља и конфузија, крварење заједно са проблемима са јетром који се јављају током првих неколико дана. Код особа са крварењем вероватноћа смртности је до 50%.[2]
У ређим случајевима настају хеморагијска грозница, менингоенцефалитис или обољење ока. Хеморагијска грозница почиње жутицом, па се затим јављају повраћање крви, крв у столици, петехије на кожи и крварење из носа.[1]
На оку настају оштећења мрежњаче. Болесник се жали на замућени вид и сужење видног поља. Уколико се оштети макула, може доћи до трајног оштећења вида.[1]
Када се развије менингоенцефалитис, јављају се главобоља, губитак памћења, халуцинације, конфузија, дезоријентација, вртоглавица, конвулзије и кома. Смртност је мала.[1]
Дијагноза уреди
Поставља се на основу епидемиолошких података, клиничке слике и лабораторијских анализа. Вирус се изолује из крви или ликвора болесника и идентификује се серолошким анализама: имунофлуоресценцијом, ЕЛИСА тестом.[1] Дијагноза се поставља када се у крви утврди присуство антитела против вируса или самог вирус.[2]
Лечење и превенција уреди
Онда када дође до инфекције, нема неког посебног начина лечења. [2] Терапија је симптоматска и супортивна.[1] Постоји људска вакцина, међутим, до 2010.године још увек није била доступна у већој мери. Превенција ове болести код људи је вакцинисање животиња против ове болести. Ово се мора спровести пре избијања болести јер би у супротном могло доћи до погоршања ситуације током избијања болести. Спречавање кретања животиња током избијања болести такође може бити корисно, као и смањење броја комараца и избегавање њихових уједа.
Епидемиологија и историја уреди
Избијање ове болести се десило само у Африци и Арабији. Избијања се обично дешавају за време појачаног кишног периода што утиче на повећање броја комараца.[2] Појава ове болести је први пут забележена међу стоком у долини Рифт у Кенији у раним 1900-тим годинама,[3] а вирус је први пут изолован 1931. године.[2]
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е „Стетоскоп инфо: Грозница долине Рифт; приступљено 10.10.2015.”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2015.
- ^ а б в г д „Рифт Валлеy февер”. Фацт схеет Н°207. Wорлд Хеалтх Организатион. мај 2010. Приступљено 21. 3. 2014.
- ^ Палмер, С. Р. (2011). Оxфорд теxтбоок оф зооносес : биологy, цлиницал працтице, анд публиц хеалтх цонтрол (2нд изд.). Оxфорд у.а.: Оxфорд Унив. Пресс. стр. 423. ИСБН 9780198570028.
Спољашње везе уреди
- Инфецтион Цонтрол фор Вирал Хаеморрхагиц Феверс ин тхе Африцан Хеалтх Царе Сеттинг (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
