Hellsing (јап. ヘルシング, Herushingu) је јапанска манга коју је написао и илустровао Хирано Кота. Манга је прво изашла у часопису Young King OURs 1997. године, а завршила се у септембру 2008. године. Прати мистериозну и тајну организацију Хелсинг док се бори против вампира, зомбија и других паранормалних непријатеља који желе да угрозе Енглеску.

Hellsing
Насловна страна првог тома манге
ヘルシング
(Herushingu)
ЖанрАкција, хорор, научна фантастика
Манга
АуторХирано Кота
ИздавачShōnen Gahōsha
Енглески издавачАустралија Madman Entertainment
Сједињене Америчке Државе Канада Dark Horse Comics, Digital Manga
Сингапур Chuang Yi
Циљна групаСеинен
ЧасописYoung King OURs
Прво излажење30. април 1997.30. септембар 2008.
Томови10
Манга
Hellsing: Почетак
АуторКоута Хирано
ИздавачShōnen Gahosha
Циљна групаСеинен
ЧасописYoung King OURs
Прво излажење2001.15. фебруар 2006.
ТВ аниме
Режисер Уманосуке Ида
Сценариста чијаки Џ. Конака
Композитор Јасуши Иши
Студио Gonzo, Digimation
Носилац лиценце Аустралија Madman Entertainment
Сједињене Америчке Државе Канада Funimation
Уједињено Краљевство Manga Entertainment
ADV Films (истекло)
Мрежа Fuji TV
Енглеска мрежа Канада G4techTV
Сједињене Америчке Државе Encore Action
Јужноафричка Република Animax
Премијерно приказивање 10. октобар 2001.16. јануар 2002.
Епизоде 13
Оригинална видео анимација
Hellsing Ultimate
Режисер
  • Томоказу Токоро (#1–4)
  • Хиројуки Танака (#5–7)
  • Јасухиро Мацумура (#8–10)
Продуцент
  • Јасујуки Уеда
  • Јошијуки Фудетани
Сценариста
  • Хидејуки Курата (#1–4)
  • Јосуке Курода (#5–10)
Композитор Хајато Мацуо
Студио
  • Satelight (#1–4)
  • Madhouse (#5–7)
  • Graphinica & Kelmadick (#8–10)
Носилац лиценце Аустралија Madman Entertainment
Сједињене Америчке Државе Канада Funimation
Уједињено Краљевство Manga Entertainment
Датум издавања 10. фебруар 2006.26. децембар 2012.
Трајање 40–65 минута
Епизоде 10
Портал Стрип

У 2001. години, Хирано је у посебној едицији Young King OURs избацио „Hellsing: Почетак”, мангу која се бави прошлоћу главних ликова.

Аниме серију је произвео студио Gonzo. Режисер је био Уманосуке Ида, а сценариста Чијаки Конака. Има 13 епизода, и потпуно је другачија прича од манге. Пуштала се на јапанској телевизији од октобра 2001. до јануара 2002 године.

Оригинална видео анимација (ОВА) која се звала Hellsing Ultimate је за разлику од оригиналног Hellsing−а пратила причу из манге.[1] Серија је имала 10 епизода, и трајала је од фебруара 2006. до децембра 2012. године.

Прича уреди

Радња приче је о Краљевском реду протестанских витезова које је водио Абрахам Ван Хелсинг. Хелсингова мисија је била да проналази и уништава немртве и остале надреалне појаве које могу угрозити Краљицу и домовину. Организацију тренутно води Сер Интегра Феирбрук Вингејтс Хелсинг, која је наследила вођство над организацијом после смрти њеног оца. Њу штите верни батлер породице Хелсинг и бивши војник у служби њеног оца, Волтер Дорнез. Међу њеним савезницима је и Алукард, прастари вампир који је прихватио да служи породици након што је изгубио од Абрахама Ван Хелсинга сто година пре догађаја у манги. Појављивање немртвих све је чешће у Енглеској и свету, и Сер Интегра покушава да открије разлог за то.

Манга обилује сценама борбе и насиља које се појављују између политичких интрига зараћених страна.[2]

Манга уреди

Манга се први пут појавила у часопису Young King OURs 1997. године и трајала је 11 година до задњег поглавља који је изашао у новембру 2008. године.[3] Изадавачка кућа Dark Horse Comics је лиценцирала мангу на енглески језик. Први том је изашао 1. децембра 2003. године и трајао до 19. маја 2010, компанија је превела све књиге, свих десет томова.

Запаљени крст уреди

Запаљени крст је прича из три поглавља која прати Хајнкел Вулф и Јумико Такаги, са појављивањем Александра Андерсона и Енрика Максвела. Хајнкел и Јумико, католичка калуђерица и убица, раде за Iscariot организацију. За време три поглавља њих две се срећу са многим непријатељима у које спадају: исламски терористи, комунистички револуционари и чудан пагански култ.

Hellsing: Почетак уреди

У 2001, Хирано је почео да издаје поглавља приче из прошлости „Хелсинг: Почетак” у специјалној едицији Young King OURs-а, од којих је шест поглавља било издато у мају 2009. године. Радња прати четрнаестогодишњег Волтера C. Дорнеза и Алукарда у облику мале девојчице, док нападају Миленијумску базу за операције у Пољској за време Варшавског устанка.

Ликови (ОВА) уреди

Најбитнији ликови су:

  • Алукард (Ђоуђи Наката)[4]
  • Серас Викторија (Фумико Орикаса)[4]
  • Сер Интегра Феирбрук Вингејтс Хелсинг (Јошико Сакакибара)[4]
  • Волтер C. Дорнез (Мотому Кијокава)[4]
  • Александар Андерсон (Норио Вакамото)[5]

Музика уреди

Музику аниме серије је компоновао Јасуши Иши и продавана је у дводелном сету. „Хелсинг оригинални соундтрек: Провала” је издат 22. новембра 2001. године[6] и у њему се налази 20 нумера. Други соундтрек, „Хелсинг оригинални соунтрак: Пропаст”, садржи још 22 нумере и издат је 22. фебруара 2002. године.[7]

У аниме серији су се користиле две музичке мелодије. Logos Naki World („Свет без Бога”) од Јасушија Ишија која се користи као почетна шпица за свих тринаест епизода. Mr.Big изводи другу песму Shine („Сијати”) за завршну шпицу. У Hellsing Ultimate музику је компоновао Хајао Мацуо, а изводио је варшавски филхармонијски оркестар све до пете ОВА-е. Шеста и седма ОВА укључује песме од јапанске рок групе Suilen са називом Magnolia и Shinto-Shite.

Референце уреди

  1. ^ Johnston, Chris. "Hellsing Ultimate". Newtype USA 5 (11) пп. 44–45. Новембар 2006. ИССН 1541-4817.
  2. ^ Манга-Водич кроз чаробни свет јапанског стрипа (Танеси 2015 изд.). Београд: Ненад Симоновић. 2015. стр. 152,153,154. ИСБН 978-86-81567-91-3. 
  3. ^ „Хелсинг манга завршава док Хирано планира нови рад следеће године”. Anime News Network. 1. 10. 2008. Приступљено 12. 10. 2008. [мртва веза]
  4. ^ а б в г Hellsing II”. Hellsing Ultimate. Епизода 2. 27. 9. 2014. Adult Swim. 
  5. ^ Hellsing III”. Hellsing Ultimate. Епизода 3. 4. 10. 2014. Adult Swim. 
  6. ^ „Provala”. cdjapan.co.jp. Приступљено 10. 8. 2013. 
  7. ^ „Propast”. cdjapan.co.jp. Приступљено 10. 8. 2013. 

Spoljašnje veze уреди