Хигијена земљишта
Хигијена земљишта је део комуналне хигијене који проучава међуповезаност човека и земљишта. Земљиште представља површински слој Земљине коре. Он је сложен биохемијски комплекс органских и неорганских једињења настао деловањем геолошких, хемијских и биолошких фактора. Површинско земљиште је огромна лабораторија у којој се непрекидно одвијају најразличитији процеси распадања материјала.Формирање земљишта је геобиолошки процес и почиње са појавом живих организама. На њега утичу микроорганизми, клима и рељеф.[1]
Значај земљишта уреди
Постоје три значаја земљишта:
- Климатски
- Хигијенско-санитарни
- Епидемиолошки.
Климатски значај земљишта уреди
Климатски значај земљишта је његово упијање и одбијање Сунчевих зрака и претварање у топлотну енергију која загрева или хлади ваздух околине.Када је температура земљишта виша од температуре околног ваздуха, онда оно зрачењем(радијацијом) и струјањем(конвекцијом) загрева ваздух околине. Процес је обрнут када је температура земљишта нижа од температуре околног ваздуха. Каменито,порозно и растресито земљиште са већим садржајем ваздуха(песак) се брзо загрева дању и зрачењем примљену топлотну енергију брзо враћа у околину ноћу.Земљиште са великим садржајем воде(тресет) се споро и мало загрева, а много топлоте губи на испаравање те снижава температуру ваздуха околине. Мрка земљишта(хумус) се спорије и јаче загревају од светлијих(песак).Оголело земљиште је топлије лети и хладније зими од земљишта прекривеног вегетацијом.[2]
Хигијенско-санитарни значај земљишта уреди
Хигијенско-санитарни значај земљишта је у његовој способности да уклања органске материје које у њега доспевају.Од хигијенског санитарног значаја су:
- Топографски услови земљишта
- Склоп терена
- Механичка структура
- Физичка својства
- Хемијски састав
Епидемиолошки значај земљишта уреди
Епидемиолошки значај земљишта је у присуству загађујућих супстанција(пестициди,токсични метали итд.), микроорганизама(бактерије,паразити) и присуство или одсуство неопходних хемијских елемената(јод,флуор,селен,бакар,манган,гвожђе итд.)
Карактеристике здравог и нездравог земљишта уреди
Здраво је земљиште у које лако продире ваздух и вода , а подземне воде су испод 2метра. Каменита,шљунковита и песковита земљишта су здрава земљишта. Нездраво је земљиште влажно,у близини ниских и плавних обала река , оно које је служило за укопавање смећа , лешева и других органских материја пре истека времена потребног за минерализацију.
Литература уреди
- Новица V. Вучић, Војислав Марић (1992):Хигијена земљишта
Референце уреди
- ^ [„Хигијена земљиста - Доцументс[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2015. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) Хигијена земљиста - Доцументс]
- ^ http://www.nakladaslap.com/public/docs/knjige/praktikum%201.pdf