Хиландарска библиотека

Хиландарска библиотека (Библиотека манастира Хиландар) је најстарија и најзначајнија стара српска сачувана библиотека. Основана је кад и манастир Хиландар, око 1198. године. Током осам векова свога постојања била је духовно средиште српског народа, књижевни и преписивачки центар у коме су настајала најзначајнија дела средњовековне српске књижевности. У њој се данас налази највећи број српских рукописа, око 200 рукописа имају минијатуре, па је то уједно и најбогатија збирка српског минијатурног сликарства.

Манастирске библиотеке уреди

Манастирске библиотеке су уопштено, почев од 12. века биле значајна средишта културног живота. Формирање оваквих библиотека било је могуће већ приликом оснивања манастира, а о томе сведоче подаци записани у типицима св. Саве. У Карјеском типику (1199) прописан је посебан режим за књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивости манастирских књига. У Хиландарском типику св. Саве, упоредо са другим литургијским предметима, помиње се и прилагање књига приликом оснивања манастира. Манастирска библиотека је својим садржајем морала првенствено задовољити најнужније литургијске потребе. Манастирске библиотеке су биле основа развоја писмености и преписивачке делатоности. У појединим манастирима су постојали скрипторијуми у којима су се преписивали рукописи, а о обиму тога посла сведочи и процена да су од укупног броја писара и преписивача тог доба велики део чинили монаси. Преписивање и чување рукописа има огромну историјску и културну улогу. После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13. века па надаље, осниване су библиотеке у манастирима Студеница, Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Грачаница и др.[1]

Фонд библиотеке уреди

Књиге и друге публикације су се у Хиландарској библиотеци од њеног оснивања углавном набављале путем поклона и куповине, али фонд је добрим делом увећаван и преписивањем у самом манастиру. Прве књиге библиотеке Хиландара представљају ктиторски поклони св. Симеона и св. Саве. Ктиторско поклањање књига манастиру сматрало се уобичајеним чином. Поред ктитора, књиге су библиотеци поклањали и разни дародавци, а највише поклона је долазило од стране српских владара, властеле, црквених великодостојника и духовника. Данас фонд ове библиотеке чине рукописи и штампане књиге које су разврстане у неколико колекција. [2]Најпознатији фонд чине збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века, са око 1 150 јединица (1076 на папиру и 74 на пергаменту), 383 христовуље и повеље (182 на папиру и 201 на пергаменту) као и збирке грчких рукописа са око 10 кодекса од 11. до 19. века. Такође, библиотека поседује и збирку старе српске штампане књиге од 15. до 16. века, као и преко 40. 000 књига, часописа и новина насталих у периоду од 18. до 20. века. Народна библиотека Србије је од 1971. године присутна у Хиландару и једна је од првих институција културе Републике Србије која је почела рад на сакупљању, обради, заштити и презентовању писаног блага манастира Хиландар. [3]

Сава Хиландарац уреди

 
Сава Хиландарац у Хиландару са својим синовима

Сава Хиландарац (1837—1911) – је био први хиландарски библиотекар који је 1894. године предузео темељите I систематичне мере на њеном уређењу. Он је књиге најпре поделио на рукописе I штампане, а штампане на старе штампане и нови фонд. Издвојио је архивску грађу и класификовао је по годиштима. Рукописне књиге је средио по врсти и доделио им сигнатуре. Сигнирао је старе штампане књиге, а затим комплетан стари фонд сместио у стаклене орамане.  Године 1897. на свом матерњем чешком језику је објавио Каталог старина хиландарских, којим је обухватио 471 рукопис и 147 старих штампаних књига. Сава Хиландарац је 1906. године приредио и нови проширени каталог библиотеке, који никада није штампан, али се и данас чува у манастиру.

Најзначајније збирке књига манастира Хиландар уреди

Међу најзначајнијим збиркама убрајају се:

  • Збирка словенски ћирилских рукописа од 12. до 19. века. Најбројнији су српскословенски рукописи без којих се не може замислити проучавање српске историје и културе, науке, заната као и других видова делатности српског народа у средњем веку. Такође су значајни за проучавање ширења хришћанства међу Јужним Словенима пре почетака словенске писмености.
  • Збирка старих српских и влашких штампаних књига од 15. до 16. века – ова збирка књига броји око 79 јединица (18 влашких, 1 украјинска, остало су српске). Почасно место у овој збирци чине Црнојевићке инкунабуле.
  • Збирка црквенословенских књига од 17. до 19. века броји руске, украјинске, румунске, бугарске и српске штампане књиге, за које тада није постојао  научни интерес адекватан њиховом значају. Ова збирка броји ретка издања и записе. Највише књига из ове збирке су доспеле у манастир Хиландар као царски поклони.
  • Збирка грчких штампаних и рукописних књига – ова збирка садржи око 150 кодекса од 11. До 19. века.
  • Збирка књига на спрскохрватском језику – уједно чини и једну од већих збирки књига ове библиотеке. Садржи преко 30.000 свезака насталих у периоду од 18. до 20. века. Народна библиотека Србије је за овај фонд израдила  ауторски, предметни и хронолошки каталог. Најзначајнији део ове збирке представљају ретка издања српских књига штампаних у Бечу, Будиму, Венецији итд.
  • Збирка богослужбених књига

У Хиландарској библиотеци су такође чувани највећи данас познати српски књижевни споменици : Хиландарски листићи, Маријин кодекс, Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље.

Референце уреди

  1. ^ Стокић-Симончић, Гордана (2008). Књига и библиотеке код Срба у Средњем веку. Панчево: Градска библиотека. 
  2. ^ ЛактусДев. „Главни мени - маин мену”. www.хиландар.инфо. Приступљено 5. 6. 2018. 
  3. ^ Иветић, Наташа. „Библиотеке у Византији” (ПДФ). Читалиште. 20. [мртва веза]

Спољашње везе уреди

Види још уреди