Ебу Мухамед Али ибн Ахмед ибн Саид ибн Хазм (арап. أبو محمد علي بن احمد بن سعيد بن حزم‎ [Abū Muḥammad ʿAlī ibn Aḥmad ibn Saʿīd ibn Ḥazm]; Кордоба, 7. новембар 994Уелва, 15. август 1064),[1][2][3] такође познат и као Ел Андалузи ез Захири (тр. Al-Andalusī aẓ-Ẓāhirī),[4] био је андалузијски филозоф, интелектуалац, психолог, историчар, правник и теолог.[5]

Ибн Хазм

Био је водећи заговорник захиријске школе исламског мишљења, и аутор је 400 радова, од којих је само 40 преживело до дан-данас.[1][3]

Покривао је разне области, као што су: исламско право, логика, историја, етика, компаративне религије и теологија. Аутор је Голубичиног прстена, дела о уметности љубави.

Референце

уреди
  1. ^ а б R. Arnaldez, Ibn Ḥazm. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. Brill Online, 2013. Reference. 9. 1. 2013.
  2. ^ Ibn Hazm. The Ring of the Dove: A Treatise on the Art and Practice of Arab Love. Trans. A. J. Arberry. Luzac Oriental, 1997 ISBN 1-898942-02-1
  3. ^ а б Joseph A. Kechichian, A mind of his own. Gulf News: 21:30 20. 12. 2012.
  4. ^ A. R. Nykl. "Ibn Ḥazm's Treatise on Ethics". Also as Ibn Khazem by some medieval European sources. The American Journal of Semitic Languages and Literatures, Vol. 40, No. 1. (10. 1923), pp. 30–36.
  5. ^ Fiegenbaum, J.W. „Ibn Ḥazm”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2018-03-03.