Мухамед ибн Муаз Џајани Куртуби (989–1079) пореклом је из Андалузије. Био је познати муслимански математичар и астроном, али исто тако бавио се и индустријском механиком.

Дела уреди

Осим грандиозних дела из области математике и астрономије, овај чувени муслимански математичар и астроном оставио је за собом славно дело о индустријској механици које је створило читав нови научни талас у исламском друштву и знатно утицало на будуће светске мислиоце. То дело са називом ал-Асрар фи ната’иџ ал-афкар [Тајне о резултатима мишљења], написано 1246. године, модерном свету је први пут представио чувени енглески истраживач Доналд Хил. Најстарији примерак изворног рукописа поменутог дела данас се чува у библиотеци у Фиренци. У том делу говори се о 31 моделу индустријских уређаја. Првих пет су сатови са потпуним и уредним системом зупчаника. Модели од 21. до 24. представљају војне машине, док се под бројевима 25 и 26 говори о приборима за вађење воде из бунара и других места. Најзад, под бројем 31 читамо о начину рада сунчаног часовника. Ибн Муазова метода у овој књизи више је геометријска него инжењерска, што је можда последица посебне тематике коју је он овде образлагао. Управо зато, док објашњава начин рада зупчаника и осовина у поменутим системима и машинама, овај мислилац углавном користи геометријску терминологију.

У својим иновативним моделима водених часовника, Ибн Муаз је користио долапе и воденичке точкове са удубљењем. Међутим, он је њихова удубљења описао попут углова једнакостраничног троугла. Главни покретач свих употребљених елемената у поменутим часовницима, као што смо рекли, јесте вода. Она се са горње стране улива у машину и тако покреће централну осовину. Укратко можемо рећи да су модели од броја 6 до 20 и од броја 27 до 30 углавном повезани са поменутим воденим сатовима. На основу свега тога, тврдимо да детаљним разматрањем овог Ибн Муазовог славног дела и његовог утицаја на каснији научни развој, јасно уочавамо драматичну разлику између средњовековне источне и западне традиције када су у питању механика и остале техничке дисциплине. Будући да се та разлика и касније показивала кроз историју, данас смо сведоци тога да су се, на трагу Ибн Муазових истраживања, главни креаторски преокрети на пољу тешке индустрије догодили управо на Западу. У свему томе, веома је занимљива и чињеница да се након Ибн Муаза на Западу појављује читав спектар научних термина персијског порекла, што свакако указује на неку врсту двостране научне сарадње поменуте две традиције. [1]:стр. 317–318.

Извори уреди

  1. ^ Велајати, Али Акбар (2016), Историја културе и цивилизације ислама и Ирана, превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке „Ком”.