Имејл маркетинг је облик директног маркетинга који употребљава имејл као средство комуникације између даваоца услуге и оних који ту услугу или производ користе. Како је употреба имејл-а широко распрострањена и доступна свима, он се и користи у својству идеалног решења за промотивне активности.

Имејл маркетинг

Имејл маркетинг подразумева:

Предности коришћења имејл маркетинга уреди

Имејл маркетинг је веома популаран из више разлога:

  • слање имејла је много јефтиније него у већини других облика комуникације;
  • имејл омогућава директну доставу поруке до муштерије (за разлику од wеб стране).[2]

Потреба за имејл маркетингом уреди

Имејл маркетинг је идеално користити за:

  • пословања која имају производ или услугу
  • пословања која желе да информативно обавештавају своје клијенте
  • пословања која желе да одржавају сталан контакт са корисницима
  • пословања која желе да промовишу нове производе и услуге

Правилна употреба имејл маркетинга уреди

Имејл маркетинг представља облик директног маркетинга у виду слања промотивних имејл порука циљаној популацији. Разлог зашто треба бирати циљану популацију је управо та танка граница између једноставног обавештења и нежељене поруке (спам). Управо та чињеница указује и на велике предности овог маркетинг модела али и нежељене последице које могу наступити уколико се не поступа на одговарајући начин. Много фактора учествује у овом маркетинг моделу, од циљане популације преко начина на који је имејл написан до добре процене. Али такође треба имати у виду да је ова техника Интеренет маркетинга на првом месту и по рејтингу и по употреби.

Квалитетна пословна комуникација имејл сервисом подразумева претходно добијену дозволу. Корисник добровољно пристаје на то да на његову адресу пристижу поруке различитог садржаја. Овакав систем пословне комуникације назива се маркетинг на основу дате дозволе, односно, Пермиссион маркетинг.

Обзиром на далекосежне последице појаве спама управо примена овог модела иницира да корисници добијају поруке које су за њих значајне јер уколико га не занимају, неће се пријавити да прима маркетиншке поруке на свој имејл.

Оваква поставка имејл порука довела је до посебне категоризације пријављивања и одјављивања корисника, под називом Опт-ин и Опт-оут сервиси.

  • Опт-ин сервиси-корисник добија пословне поруке искључиво уколико се добровољно пријавио да их прима.
  • Опт-оут сервиси-омогућава аутоматско напуштање Опт-ин сервиса.

За покретање успешне имејл маркетинг кампање неопходно је обавити следеће радње:

  1. покретање мејлинг листе
  2. сегментирање листе корисника
  3. креирање и слање имејл поруке корисницима
  4. праћење и анализа статистике послате имејл поруке.[3]

Покретање мејлинг листе уреди

Мејлинг листа односи се на базу корисничких имејл адреса, и може бити креирано онолико листа колико је нама у том тренутку потребно. Помоћу њих ми можемо о нашим корисницима да прикупимо информације које су нам потребне и самим тим им се циљано обратимо.

Корисници могу бити додати на два начина:

  • коришћењем већ постојеће базе или ручним додавањем корисника појединачно
  • путем онлине формулара који могу бити постављени на Интернет сајту. Путем тог формулара корисници се сами, слободном вољом, учлањују на мејлинг листу, а имају и право да се са ње испишу јер свака имејл порука аутоматски садржи линк који то омогућава.

Сегментирање листе корисника уреди

Сегментирање листе односи се на груписање чланова мејлинг листе по одређеним карактеристикама. На тај начин можемо имејл поруке слати само оној групи која у том моменту спада у нашу интересну групу гледано по различитим критеријумима.

Креирање и слање имејл поруке корисницима уреди

Имејл треба бити дизајниран квалитетно, у складу са идентитетом компаније али такође и у складу са потребама људи који тај имејл примају. Да ли ће неко прочитати имејл зависи управо од првог утиска. Порука може бити аутоматизована порука, може се слати одмах или након одређеног времена, постоје опције за њено прослеђивање пријатељима од стране корисника, и опција одјаве корисника са мејлинг листе.

Праћење и анализа статистике послате имејл поруке уреди

Једна од главних предности имејл маркетинга је управо то што се може посматрати шта се са послатом поруком десило. Тако да можемо добити податке о томе колико је корисника отворило поруку, колико је кликнуло на линк који се налази у поруци, колико је порука доспело до корисника и који број корисника се одјавио са мејлинг листе.

Неправилна употреба имејл маркетинга (спам) уреди

Ниска цена електронске комуникације има својих предности и мана, као што је нама у интересу да брзо и лако упутимо поруке на најудаљенија места, исто тако постоји стотине хиљада оглашивача који желе да пошаљу поруке у наш радни простор. Постоје два система маркетинга којима посредује имејл-добар и лош. Као и у реалном систему, лош маркетинг са собом носи далекосежне негативне последице у пословању предузећа. У случају Интернета, систем нежељених порука и лоших маркетиншких активности назива се спам.

"Спам је свака порука коју прималац није тражио, коју није желео да добије и ако се он изјасни да је сматра нетраженом и нежељеном."[4] С обзиром на то колико спам порука протекне Интернетом некада је компликовано разлучити када је порука спам, а када није.

Међутим на основу одељка из члана Закона о оглашавању Републике Србије, који гласи: " Забрањено је оглашавање слањем огласних порука путем позивних средстава са и без људског посредовања, путем телефакс уређаја или електронских порука, без сагласности примаоца огласне поруке" , лакше је направити разлику.[5] Такође у Закону о електронској трговини, члану 8, је одређено следеће: "Коришћење електронске поште у сврху слања нетражене комерцијалне поруке, дозвољено је само уз претходни пристанак лица коме је таква врста поруке намењена, у складу са законом."[6]

Шта не одређује да ли је порука спам уреди

Садржај поруке не утиче на то да ли је порука спам или није. Да ли је порука реклама, оглас, обавештење, односно да ли има комерцијални карактер или не, не утиче на њено сврставање у спам. Број порука такође не може бити мерило тога да ли ћемо окарактерисати поруку као спам или не. Док једна иста порука може бити послата на неколико различитих адреса али ће је неки примаоци можда окарактерисати као спам, док други то неће урадити. Управо нас то и води до наредног питања.

Ко одређује да ли је порука спам уреди

Процену о томе да ли је нешто спам може донети само прималац поруке. Он је тај који зна да ли је поруку тражио, да ли је желео да је добије и да ли сматра да је та порука спам. Управо тај прималац поруке може предузети акције против спама, тако што ће одлучити да га пријави. Не постоји законски механизам који ће нешто третирати као спам само од себе, већ се то може учити управо на основу пријаве примаоца поруке. Акције примаоца поводом спама могу бити различите. Од игнорисања поруке па до подношења судске пријаве. То је све ствар његовог избора. Може се такође и десити да је прималац поруке окарактерисао поруку као спам а да она то заправо није.

Казнене одредбе уреди

Српски закони забрањују слање незатражених комерцијалних порука. Таквих закона има чак пет, за различите области у којима се спамовање обично дешава: Закон о оглашавању, Закон о електронској трговини, Закон о електронским комуникацијама, Закон о заштити потрошача и Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на далјину. Прималац који није дао претходни пристанак за пријем таквих порука, може пошилјаоца порука да пријави Тржишној инспекцији (за кршење Закона о оглашавању и Закона о заштити потрошача) или Инспекцији за електронске комуникације (за кршење Закона о електронским комуникацијама и Закона о електронској трговини). Прекршајне казне су до 2.000.000 динара.[7]

Поред домаћих закона, постоји и ГДПР (Општа уредба о заштити података о личности) Европске уније. Нјиме је јасно речено да компаније морају да имају јасно изражену претходну сагласност прималаца порука да желе да примају рекламне поруке, за одређене намене, као и да примаоци могу лако да откажу ту исту сагласност. Дакле, уколико се порука е-поште шалје некоме ко се никад није пријавио на листу за слање, или не садржи могућност одјаве, као и ако се у поруци е-поште рекламира нешто друго у односу на оно на шта је прималац пристао – онда такво компанијско понашање крши ГДПР.[8]

10 корисних савета за легално рекламирање путем имејла уреди

  1. Пажљиво одредити циљану популацију којој се обраћате-успешност продаје производа и пружања услуге директно је везана са вашом проценом потенцијалних муштерија, ако је потребно, направите посебне верзије производа за разлиците циљне групе.
  2. Помозите Вашим муштеријама да постигну значајне успехе користећи Ваш производ или услугу-уколико им помогнете да то достигну ваша продаја може порасти.
  3. Користите правило "4 према 1"-за свако комерцијално обраћање путем мејлинг листе, једном "ја" треба да претходи бар 4 "ви", муштерије воле да чују да су они приоритет број 1.
  4. Поделите са Вашим корисницима "специјалне" информације-имејл пружа могућност да се особа којој се обраћате осети посебном, а идеалан начин за то је управо дељење неке значајне информације.
  5. Шаљите поруке које је написао директор компаније-људима се допада да комуницирају са главним особама, на тај начин стичете њихово поверење.
  6. Посебне понуде. Овај начин приступа је идеалан за нове производе, услуге и пријаве-пружање специјалних попуста.
  7. Користите негативне чињенице да би учинили ваше тврдње веродостојним
  8. Понудите више верзија истог производа
  9. Користите имејл адресе Ваших купаца-ако сте некоме продали производ пре извесног времена, контактирајте га, задовољна муштерија се често враћа.
  10. Поставите себи исто питање које постављате другима[9]

Референце уреди

Види још уреди

Спољашње везе уреди