Задовољство
Задовољство је пријатно осећање које варира од осећања благе угодности, преко уживања све до екстазе.[1][2] По психоанализи, један од најважнијих појмова, који означава субјективно снажан и краткотрајан афект уживања, праћен растерећењем тензије нагона и постизање задовољења. Целокупна психичка активност одређена је принципом задовољства. Током живота, од најранијих периода, мењају се извори и објекти задовољства.
РеференцеУреди
- ^ Pallies, Daniel (2021). „An Honest Look at Hybrid Theories of Pleasure”. Philosophical Studies. 178 (3): 887—907. doi:10.1007/s11098-020-01464-5.
- ^ Lopez, Shane J. „Pleasure”. The Encyclopedia of Positive Psychology. Wiley-Blackwell.
ЛитератураУреди
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- Bloom, Paul (2010). How Pleasure Works: The New Science of Why We Like What We Like
. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0393340006. Draws on neuroscience, philosophy, child-development research, and behavioral economics in a study of our desires, attractions, and tastes. - M.L. Kringelbach. The pleasure center: Trust Your Animal Instincts (2009). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-532285-9. A general overview of the neuroscience of pleasure.
Спољашње везеУреди
- Paul, Margaret (14. 4. 2015). „The Difference Between Happiness and Pleasure”. The Huffington Post.
