Индијски храм

Индијски храм је облик храмске верске архитектуре који се развио на Индијском подконтиненту. Иако ти храмови припадају трима религијама (будизам, хиндуизам и џаинизам), њихов развитак и многе одлике су заједничке.

Махадбохи храм

Историја

• Прави индијски храм датира из раздобља династије Гупта (370.-550.). Пе тога се верска делатност вековима одвијала у светиштима издубљеним у живој стени, посебно у западним деловима средње Индије.
• Најстарији сачувани споменици су пећински храмови и ступови у Асоки. Ступове, који су персијски по техници, стилу и осећају, вероватно су и подигли Персијанци. Пећински храмови били су имитација ахеменидских гробница које су се градиле у Персији у 6. и 5. веку пре Христа. Најпознатији примери пећинских храмова су будистичке пећине у Ајанти које су у потпуности биле уклесане у живу стену.

Обожавање кипова, је вероватно преузето од Грка који су били у северозападној Индији око три стотине година након Александра Великог. Најстарије рушевине хиндуског храма налазе се у Авганистану и вероватно потицу из 2.века.

• Будистички храм, попут Махабодхи храма у Бодх Гаyи (5.-6. век), је установио класични облик индијског храма с торњем у облику високе пирамиде и високом каменом оградом одмах уз храм, обоје потпуно прекривени призорима у високом рељефу.
• У раздобљу династије Гупта облик се многих храмова приклонио стандардизираном цртезу који ће остати образац за касније храмове. Срце зграде је чинила коцкаста целла (светиште) у којој се постављао божански кип. Лагано уздигнут на ниском узвишењу, кип је био смештен у четвртастој просторији пред којом се налазила нека врста предворја. Светиште је окруживао пролаз намењен за обредну шетњу око светог кипа. Архитрави и довратници на улазном порталу често су се богато украшавали биљним мотивима те мушким и женским ликовима храмских заштитника, а зидове су красили и кипови разних хиндуистичких божанстава.

Ајанта,дворана молитве у храму

Најстарији хиндуистички храмови

На југоистоку Индије, они грађени за време Паллава владара, су заправо прелаз из пећинског храма у структурну грађевину са снажним одликама будистичких самостана и цхаитyа (дворана у којој је ступа) с неколико ћелија окупљених око дворишта. Тако храмови у Махабалипураму и Храм сунца у Конарку имају дворане-павиљоне (мандапа) и светишта (ратхас) обликоване као церемонијалне кочије.

• Кхајурахо храмови су изврсни пример средњовековне индијске архитектуре, али својим приказима и сведочанство живота људи у време Цхандела владара (око 950.-1150). Храмови су изграђени од пешчара, без везива. Њихови ступови и архитрави су изграђени од мегалита, до 20 тона тешких. Сваки се састоји од три главна елемента: улаза (ардхамандапа), свечане дворане (мандапа) и светишта (гарбха гриха).

Храм Брихадеесwарар

Утицај

Ширење индијске архитектуре било је резултат колонијализма, који је пренео индијску културу засновану на хиндуизму и будизму, у целу регију југоисточне Азије, која обухвата Бурму, Тајланд, и Индокину на копну, те Шри Ланку, Суматру, Јаву, Бали и друго. Два највећа споменика индијске културе изван Индије су Борободур на Јави и Ангкор Wат у Камбоџи.

Попис познатијих индијских храмова

Пецински храмови у Ајанти Брахмесwара Велики храмови династије Цхола (Брихадисвара, Гангаикондацхолисварам и Аираватесвара) Дхармараја Ратха Деогарх Пецине Елепханте Пецински храмови Еллоре Каиласа Кхајурахо, комплекс од 25 хиндуистичких и јаинистичких храмова Храм сунца у Конарку Махабалипурам Махабодхи, будистички храм на месту Будина просвећења Мамаллапурам Рајарајесхвара Велика ступа у Санцхију, најстарији будистички храм Вирупаксхин храм у Хампију (стари град Вијаyанагара)

Индијски храмови изван Индије: Ступа Руанвели, Шри Ланка Борободур, Јава Прамбанан, Јава Цханди Сари, Јава Анандин храм у Пагану, Бурма Ангкор Wат, Камбоџа Баyон, Камбоџа