Википедија

Indijski hram

Indijski hram je oblik hramske verske arhitekture koji se razvio na Indijskom podkontinentu. Iako ti hramovi pripadaju trima religijama (budizam[1], hinduizam[2][3] i džainizam[4]), njihov razvitak i mnoge odlike su zajedničke.

Mahadbohi hram

Istorija uredi

  • Pravi indijski hram datira iz razdoblja dinastije Gupta (370.-550.). Pe toga se verska delatnost vekovima odvijala u svetištima izdubljenim u živoj steni, posebno u zapadnim delovima srednje Indije.
  • Najstariji sačuvani spomenici su pećinski hramovi i stupovi u Asoki. Stupove, koji su persijski po tehnici, stilu i osećaju, verovatno su i podigli Persijanci. Pećinski hramovi bili su imitacija ahemenidskih grobnica koje su se gradile u Persiji u 6. i 5. veku pre Hrista. Najpoznatiji primeri pećinskih hramova su budističke pećine u Ajanti koje su u potpunosti bile uklesane u živu stenu.

Obožavanje kipova, je verovatno preuzeto od Grka koji su bili u severozapadnoj Indiji oko tri stotine godina nakon Aleksandra Velikog. Najstarije ruševine hinduskog hrama nalaze se u Avganistanu i verovatno poticu iz 2.veka.

  • Budistički hram, poput Mahabodhi hrama u Bodh Gayi (5.-6. vek), je ustanovio klasični oblik indijskog hrama s tornjem u obliku visoke piramide i visokom kamenom ogradom odmah uz hram, oboje potpuno prekriveni prizorima u visokom reljefu.
  • U razdoblju dinastije Gupta[5] oblik se mnogih hramova priklonio standardiziranom crtezu koji će ostati obrazac za kasnije hramove. Srce zgrade je činila kockasta cella (svetište) u kojoj se postavljao božanski kip. Lagano uzdignut na niskom uzvišenju, kip je bio smešten u četvrtastoj prostoriji pred kojom se nalazila neka vrsta predvorja. Svetište je okruživao prolaz namenjen za obrednu šetnju oko svetog kipa. Arhitravi i dovratnici na ulaznom portalu često su se bogato ukrašavali biljnim motivima te muškim i ženskim likovima hramskih zaštitnika, a zidove su krasili i kipovi raznih hinduističkih božanstava.[6]
 
Ajanta,dvorana molitve u hramu

Najstariji hinduistički hramovi uredi

Na jugoistoku Indije, oni građeni za vreme Pallava vladara, su zapravo prelaz iz pećinskog hrama u strukturnu građevinu sa snažnim odlikama budističkih samostana i chaitya (dvorana u kojoj je stupa) s nekoliko ćelija okupljenih oko dvorišta. Tako hramovi u Mahabalipuramu i Hram sunca u Konarku imaju dvorane-paviljone (mandapa) i svetišta (rathas) oblikovane kao ceremonijalne kočije.[7]

  • Khajuraho hramovi su izvrsni primer srednjovekovne indijske arhitekture[8], ali svojim prikazima i svedočanstvo života ljudi u vreme Chandela vladara (oko 950.-1150). Hramovi su izgrađeni od peščara, bez veziva. Njihovi stupovi i arhitravi su izgrađeni od megalita, do 20 tona teških. Svaki se sastoji od tri glavna elementa: ulaza (ardhamandapa), svečane dvorane (mandapa) i svetišta (garbha griha).
 
Hram Brihadeeswarar

Uticaj uredi

Širenje indijske arhitekture[9] bilo je rezultat kolonijalizma[10], koji je preneo indijsku kulturu zasnovanu na hinduizmu i budizmu, u celu regiju jugoistočne Azije, koja obuhvata Burmu, Tajland,[11] i Indokinu na kopnu, te Šri Lanku, Sumatru, Javu, Bali i drugo. Dva najveća spomenika indijske kulture izvan Indije su Borobodur[12] na Javi i Angkor Wat [13] u Kambodži.[14]

Popis poznatijih indijskih hramova uredi


  • Pecinski hramovi u Ajanti
  • Brahmeswara
  • Veliki hramovi dinastije Chola (Brihadisvara, Gangaikondacholisvaram i Airavatesvara)
  • Dharmaraja Ratha
  • Deogarh
  • Pecine Elephante
  • Pecinski hramovi Ellore
  • Kailasa
  • Khajuraho, kompleks od 25 hinduističkih i jainističkih hramova
  • Hram sunca u Konarku
  • Mahabalipuram
  • Mahabodhi, budistički hram na mestu Budina prosvećenja
  • Mamallapuram
  • Rajarajeshvara
  • Velika stupa u Sanchiju, najstariji budistički hram
  • Virupakshin hram u Hampiju (stari grad Vijayanagara)

Reference uredi

  1. ^ „Budizam – religija ili filozofija | Srednji put” (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  2. ^ Kramrisch, Stella (1976). The Hindu Temple (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 9788120802230. 
  3. ^ Michell, George (1988). The Hindu Temple: An Introduction to Its Meaning and Forms (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 9780226532301. 
  4. ^ „Google претрага књига”. books.google.rs. Приступљено 7. 4. 2019. 
  5. ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. ^ Indijska umjetnost (на језику: хрватски), 8. 11. 2016, Приступљено 7. 4. 2019 
  7. ^ Willis, Michael (2014). The Archaeology of Hindu Ritual: Temples and the Establishment of the Gods (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781107460164. 
  8. ^ „Agra: Čarobna arhitektura Indije”. Naxi radio 96.9MHz Beograd Naxi portal Muzika Zabava Naxi radio uživo. Приступљено 7. 4. 2019. 
  9. ^ „Indian Heritage - Sculpture - Rockcut architecture”. www.indian-heritage.org. Приступљено 7. 4. 2019. 
  10. ^ Osterhammel, Jürgen (2005). Colonialism: A Theoretical Overview (на језику: енглески). Markus Wiener Publishers. ISBN 9781558763401. 
  11. ^ „East Asia/Southeast Asia :: Thailand — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2019. 
  12. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Borobudur Temple Compounds”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  13. ^ „Largest religious structure”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  14. ^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

 
Indijski hram на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Indijski_hram&oldid=26754022”