Википедија

Инфлација (космологија)

нагло ширење Универзума

У физичкој космологији, космичка инфлација, космолошка инфлација, или само инфлација, теорија је експоненцијалне експанзије свемира у раном универзуму. Верује се да је инфлаторна епоха трајала од 10−36 секунди до између 10−33 и 10−32 секунде након Великог праска. Након инфлаторног периода, универзум је наставио да се шири, али спорије. Убрзање ове експанзије услед тамне енергије почело је након што је свемир већ био стар преко 7,7 милијарди година (пре 5,4 милијарде година).[1]

Теорија инфлације је развијена током касних 1970-их и раних 80-их, уз значајне доприносе неколико теоријских физичара, укључујући Алексеја Старобинског са Ландау института за теоријску физику, Алана Гута са Универзитета Корнел и Андреја Линда са Лебедовог института за физику. Алексеј Старобински, Алан Гут и Андреј Линд освојили су Кавли награду 2014. „за пионирски допринос теорији космичке инфлације“.[2] Она је даље развијена почетком 1980-их. Њоме се објашњава порекло структуре космоса великих размера. Квантне флуктуације у микроскопском инфлаторном региону, увећане до космичке величине, постају семе за раст структуре у универзуму (види формирање и еволуција галаксија и формирање структуре).[3] Многи физичари такође верују да инфлација објашњава зашто се чини да је универзум исти у свим правцима (изотропан), зашто је космичко микроталасно позадинско зрачење равномерно распоређено, зашто је универзум раван и зашто нису примећени магнетни монополи.

Детаљан механизам физике честица одговоран за инфлацију је непознат. Основна инфлаторна парадигма је прихваћена од стране већине физичара, пошто су бројна предвиђања модела инфлације потврђена посматрањем;[а] међутим, значајна мањина научника се не слаже са овом позицијом.[5][6][7] Хипотетичко поље за које се сматра да је одговорно за инфлацију назива се инфлатон.[8]

Године 2002, тројица оригиналних архитеката теорије добили су признање за свој велики допринос; физичари Алан Гут са МИТ, Андреј Линд са Станфорда и Пол Штајнхард са Принстона поделили су престижну Диракову награду „за развој концепта инфлације у космологији“.[9] Године 2012. Гут и Линд су награђени Наградом за пробој у фундаменталној физици за њихов проналазак и развој инфлаторне космологије.[9]

Напомене

уреди
  1. ^ Ин фацт температуре анисотропиес обсервед бy тхе ЦОБЕ сателлите ин 1992 еxхибит неарлy сцале-инвариант спецтра ас предицтед бy тхе инфлатионарy парадигм. Рецент обсерватионс оф WМАП алсо схоw стронг евиденце фор инфлатион.[4]

Референце

уреди
  1. ^ „Фирст Сецонд оф тхе Биг Банг”. Хоw Тхе Универсе Wоркс 3. 2014. Дисцоверy Сциенце. 
  2. ^ „2014 Астропхyсицс Цитатион”. Тхе Кавли Фоундатион. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 27. 7. 2014. 
  3. ^ Тyсон, Неил деГрассе анд Доналд Голдсмитх (2004), Оригинс: Фоуртеен Биллион Yеарс оф Цосмиц Еволутион, W. W. Нортон & Цо., пп. 84–5.
  4. ^ Тсујикаwа, Схињи (28. 4. 2003). „Интродуцторy ревиеw оф цосмиц инфлатион”. арXив:хеп-пх/0304257  . 
  5. ^ Стеинхардт, Паул Ј. (2011). „Тхе инфлатион дебате: Ис тхе тхеорy ат тхе хеарт оф модерн цосмологy дееплy флаwед?”. Сциентифиц Америцан. св. 304 бр. 4. стр. 18—25. Бибцоде:2011СциАм.304д..36С. ПМИД 21495480. дои:10.1038/сциентифицамерицан0411-36. 
  6. ^ Еарман, Јохн; Мостерíн, Јесúс (март 1999). „А Цритицал Лоок ат Инфлатионарy Цосмологy”. Пхилосопхy оф Сциенце. 66 (1): 1—49. ЈСТОР 188736. С2ЦИД 120393154. дои:10.1086/392675. 
  7. ^ Хложек, Ренéе (12. 6. 2015). ЦМБ@50 даy тхрее. Приступљено 15. 7. 2015,  „Цосмиц Мицроwаве Бацкгроунд @50” (цонференце). Принцетон, Њ. 10—12. 6. 2015. Архивирано из оригинала 19. 12. 2017. г. 
  8. ^ Гутх, Алан Х. (1997). Тхе Инфлатионарy Универсе: Тхе Qуест фор а Неw Тхеорy оф Цосмиц Оригинс . Басиц Боокс. стр. 233–234. ИСБН 978-0201328400. 
  9. ^ „Лауреатес оф тхе Бреактхроугх Призе ин Фундаментал Пхyсицс ин 2012”. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Inflacija_(kosmologija)&oldid=28664577”