Инхибитор преузимања серотонин-норепинефрина
Инхибитори преузимања серотонин-норепинефрина (СНРИ) су класа антидепресивних лекова који се користе за лечење тешког депресивног поремећаја (МДД), анксиозних поремећаја, опсесивно-компулзивног поремећаја (ОЦД), социјалне фобије, поремећаја хиперактивности са дефицитом пажње (АДХД), хроничног неуропатског бола, синдрома фибромиалгије (ФМС) и симптома менопаузе. СНРИ су инхибитори поновног преузимања моноамина; конкретно, они инхибирају поновно преузимање серотонина и норепинефрина. Сматра се да ови неуротрансмитери играју важну улогу у регулацији расположења. СНРИ се могу поредити са селективним инхибиторима поновног узимања серотонина (ССРИ) и инхибиторима поновног узимања норепинефрина (НРИ), који делују на појединачне неуротрансмитере.
| Инхибитор преузимања серотонин-норепинефрина | |
|---|---|
| Класа лека | |
 Дулоксетин, пример СНРИ. | |
| Идентификатори класе | |
| Синоними | Селективни инхибитор преузимања серотонин–норадреналина; СНаРИ |
| Употреба | Депресија; анксиозност; бол; гојазност; менопозни симптоми |
| Биолошки циљ | Серотонински транспортер; норепинефрински транспортер |
| Спољашње везе | |
| МеСХ | Д000068760 |
| На Википодацима | |
Љуски транспортер серотонина (СЕРТ) и транспортер норадреналина (НАТ) су мембрански транспортни протеини који су одговорни за поновно преузимање серотонина и норадреналина из синаптичког расцепа назад у пресинаптички нервни терминал. Двострука инхибиција поновног преузимања серотонина и норадреналина може понудити предности у односу на друге антидепресиве тако што третира шири спектар симптома.[1] Они могу бити посебно корисни код истовремених хроничних или неуропатских болова.[2]
СНРИ, заједно са ССРИ и НРИ, су антидепресиви друге генерације. Од свог увођења током касних 1980-их, антидепресиви друге генерације су у великој мери заменили антидепресиве прве генерације, као што су трициклични антидепресиви (ТЦА) и инхибитори моноамин оксидазе (МАОИ), као лекови избора за лечење МДД због њихове побољшане толерабилности и безбедносног профила.[3]
Истраживање
уредиСистематски преглед који је разматрао ефикасност антидепресива за ублажавање болова је извео закључак да је само 11 од 42 поређења показало доказе о ефикасности. Седам од једанаест поређења припада класи СНРИ лекова.[4]
Референце
уреди- ^ Цасхман ЈР, Гхирмаи С (октобар 2009). „Инхибитион оф серотонин анд норепинепхрине реуптаке анд инхибитион оф пхоспходиестерасе бy мулти-таргет инхибиторс ас потентиал агентс фор депрессион”. Биоорганиц & Медицинал Цхемистрy. 17 (19): 6890—6897. ПМИД 19740668. дои:10.1016/ј.бмц.2009.08.025.
- ^ Wригхт МЕ, Риззоло D (март 2017). „Ан упдате он тхе пхармацологиц манагемент анд треатмент оф неуропатхиц паин”. ЈААПА. 30 (3): 13—17. ПМИД 28151738. С2ЦИД 205396280. дои:10.1097/01.ЈАА.0000512228.23432.ф7.
- ^ Спина Е, Санторо V, D'Арриго C (јул 2008). „Цлиницаллy релевант пхармацокинетиц друг интерацтионс wитх сецонд-генератион антидепрессантс: ан упдате”. Цлиницал Тхерапеутицс. 30 (7): 1206—1227. ПМИД 18691982. дои:10.1016/С0149-2918(08)80047-1.
- ^ Ферреира ГЕ, Абдел-Схахеед C, Ундерwоод M, Финнеруп НБ, Даy РО, МцЛацхлан А, et al. (фебруар 2023). „Еффицацy, сафетy, анд толерабилитy оф антидепрессантс фор паин ин адултс: овервиеw оф сyстематиц ревиеwс”. БМЈ. 380: е072415. дои:10.1136/бмј-2022-072415.
