Инсулин детемир
Инсулин детемир је дуготрајни аналог људског инсулина који се користи за одржавање базалних нивоа инсулина код особа оболелих од дијабетеса. Он се производи користећи рекомбинантну ДНК технологију у ћелијама квасца. Овај инсулински аналог има 14-C масну киселину, миристинску киселину, везану за лизин у позицији Б29. Миристоилни бочни ланац повећава самоасоцијацију и албуминско везивање. То заједно са спором системском абсорпцијом са места ињекције продужава дистрибуцију хормона у ткиво и даје му дуго време дејства. Ново Нордиск продаје инсулин детемир под именом Левемир.[1][2][3][4][5][6][7]
Клинички подаци | |
---|---|
Продајно име | Levemir, Levemir FlexPen |
Drugs.com | детемир.хтмл Монографија |
Начин примене | Субкутано |
Фармакокинетички подаци | |
Полувреме елиминације | 5 - 7 х |
Идентификатори | |
CAS број | 169148-63-4 |
ATC код | A10AE05 (WHO) |
DrugBank | DB01307 |
Хемијски подаци | |
Формула | C267H402N64O76S6 |
Моларна маса | 5913 |
Референце
уреди- ^ Kurtzhals P: Pharmacology of insulin detemir. Endocrinol Metab Clin North Am. 2007 Aug;36 Suppl 1:14-20. PMID 17881328
- ^ Morales J: Defining the role of insulin detemir in Basal insulin therapy. Drugs. 2007;67(17):2557-84. PMID 18034591
- ^ Tibaldi J: Actions of insulin beyond glycemic control: a perspective on insulin detemir. Adv Ther. 2007 Jul-Aug;24(4):868-82. PMID 17901036
- ^ Danne T, Lupke K, Walte K, Von Schuetz W, Gall MA: Insulin detemir is characterized by a consistent pharmacokinetic profile across age-groups in children, adolescents, and adults with type 1 diabetes. Diabetes Care. 2003 Nov;26(11):3087-92. PMID 14578244
- ^ Owens DR, Bolli GB: Beyond the era of NPH insulin--long-acting insulin analogs: chemistry, comparative pharmacology, and clinical application. Diabetes Technol Ther. 2008 Oct;10(5):333-49. doi: 10.1089/dia.2008.0023. PMID 18715209
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
Литература
уреди- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе
уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |