Википедија

Историја Пакистана

Историја Пакистана обухвата историју региона који сачињава данашњи Пакистан. Она је испреплетена са историјом ширег Индијског потконтинента и околних региона Јужне Азије, Источне Азије, Централне Азије и Блиског Истока.[1] Сматра се да су анатомски модерни људи стигли у Пакистан пре 73 000 до 55 000 година.[2] Насељени живот који укључује прелазак са сакупљања на пољопривреду и пасторализам, почео је у Пакистану око 7000. п. н. е.. Доместикација пшенице и јечма која је убрзо праћена припитомљавањем коза, оваца и говеда, документована је у Мергару у Белуџистану.[3] До 4.500. п. н. е., насељени живот је постао шире распрострањен,[3] и на крају је еволуирао у цивилизацију долине Инда,[4] рану цивилизацију Старог света која је била већа по копненој површини од њених савременика Древог Египта и Месопотамије заједно.[5][6][7][8] Она је цветала између 2.500. п. н. е. и 1.900 године пне са седиштима у Харапи[9] и Мохенџо-дару,[10] усредсређена углавном на Централни и Јужни Пакистан.[11]

Цивилизација долине Инда била је позната по развијеним новим техникама занатства, украсних производа, резбарења печата, металургије, урбанистичког планирања, кућа од печене цигле, ефикасних дренажних система, водоводних система и кластера великих нестамбених зграда.[12] То је била једна од првих цивилизација која је користила превоз на точковима у облику воловских кола, а такође је користила и чамце.[13] Индуска цивилизација је знатно зависила од трговине. Трговински путеви који пресецају долину Инда и који повезују централну Азију, Индијски потконтинент и Оријент привукли су људе из Грчке и Монголије.[14] Почетком другог миленијума пре нове ере климатске промене су, уз сталне суше, довеле до напуштања урбаних средишта цивилизације долине Инда. Њено становништво се преселило у мања села и помешало се са индо-аријским племенима, који су се преселила у друга подручја Индијског потконтинента у неколико таласа миграције, такође под утицајем последица ове климатске промене.[15]

Историја Пакистана за период који је претходио стварању земље 1947. године[16] заједничка је са историјама Авганистана, Индије и Ирана. Обухваћајући западни простор Индијског потконтинента и источне границе Иранске висоравни, регион данашњег Пакистана служио је и као плодно тло велике цивилизације и као улаз Јужне Азије у Средњу Азију и Блиски Исток.[17][18]

Референце

уреди
  1. ^ „Пакистан: Тхе лессер-кноwн хисториес оф ан анциент ланд”. 
  2. ^ Мицхаел D. Петраглиа; Бридгет Аллцхин (22. 5. 2007). Тхе Еволутион анд Хисторy оф Хуман Популатионс ин Соутх Асиа: Интер-дисциплинарy Студиес ин Арцхаеологy, Биологицал Антхропологy, Лингуистицс анд Генетицс. Спрингер Сциенце & Бусинесс Медиа. стр. 6. ИСБН 978-1-4020-5562-1. 
  3. ^ а б Wригхт, Рита П. (2009), Тхе Анциент Индус: Урбанисм, Ецономy, анд Социетy, Цамбридге Университy Пресс, стр. 44, 51, ИСБН 978-0-521-57652-9 
  4. ^ Цоппа, А.; L. Бондиоли; А. Цуцина; D. W. Фраyер; C. Јарриге; Ј. Ф. Јарриге; Г. Qуиврон; M. Росси; M. Видале; Р. Маццхиарелли (2006). „Палаеонтологy: Еарлy Неолитхиц традитион оф дентистрy”. Натуре. 440 (7085): 755—756. Бибцоде:2006Натур.440..755Ц. ПМИД 16598247. дои:10.1038/440755а. 
  5. ^ Поссехл, Г. L. (октобар 1990). „Револутион ин тхе Урбан Револутион: Тхе Емергенце оф Индус Урбанизатион”. Аннуал Ревиеw оф Антхропологy. 19 (1): 261—282. дои:10.1146/аннурев.ан.19.100190.001401. Приступљено 6. 5. 2007. 
  6. ^ Кеноyер, Јонатхан Марк; Кимберлеy Хеустон (мај 2005). Тхе Анциент Соутх Асиан Wорлд. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-517422-9. Архивирано из оригинала 20. 11. 2012. г. 
  7. ^ „Палаеолитхиц анд Плеистоцене оф Пакистан”. Департмент оф Арцхаеологy, Университy оф Схеффиелд. Приступљено 1. 12. 2007. 
  8. ^ Мурраy, Тим (1999). Тиме анд арцхаеологy. Лондон; Неw Yорк: Роутледге. стр. 84. ИСБН 978-0-415-11762-3. 
  9. ^ „Рецент Индус Дисцовериес анд Хигхлигхтс фром Еxцаватионс ат Хараппа 1998-2000”. www.хараппа.цом. Приступљено 31. 3. 2019. 
  10. ^ „Мохењо-даро!”. www.хараппа.цом. Приступљено 19. 6. 2019. 
  11. ^ „Мохењо-даро!”. www.хараппа.цом. Приступљено 18. 5. 2019. 
  12. ^ Wригхт, Рита П. (2009), Тхе Анциент Индус: Урбанисм, Ецономy, анд Социетy, Цамбридге Университy Пресс, стр. 115—125, ИСБН 978-0-521-57652-9 
  13. ^ Хасенпфлуг, Раинер, Тхе Инсцриптионс оф тхе Индус цивилисатион Нордерстедт, Германy, 2006
  14. ^ Yоунг, Маргарет Wалсх; Сусан L. Стетлер (новембар 1987). Цитиес оф тхе Wорлд, 3рд Едитион, Вол. 4, Паге 439. Гале Ресеарцх. ИСБН 978-0810325425. 
  15. ^ Коцххар, Рајесх (2000), Тхе Ведиц Пеопле: Тхеир Хисторy анд Геограпхy, Сангам Боокс 
  16. ^ Пакистан wас цреатед ас тхе Доминион оф Пакистан он 14 Аугуст 1947 афтер тхе енд оф Бритисх руле ин, анд партитион оф Бритисх Индиа.
  17. ^ Неелис, Јасон (2007), „Пассагес то Индиа: Śака анд Куṣāṇа мигратионс ин хисторицал цонтеxтс”, Ур.: Сринивасан, Дорис, Он тхе Цусп оф ан Ера: Арт ин тхе Пре-Куṣāṇа Wорлд, Роутледге, стр. 55—94, ИСБН 978-90-04-15451-3  Qуоте: "Нумероус пассагеwаyс тхроугх тхе нортхwестерн фронтиерс оф тхе Индиан субцонтинент ин модерн Пакистан анд Афгханистан сервед ас мигратион роутес то Соутх Асиа фром тхе Ираниан платеау анд тхе Централ Асиан степпес. Прехисториц анд протохисториц еxцхангес ацросс тхе Хинду Кусх, Каракорам, анд Хималаyа рангес демонстрате еарлиер прецедентс фор роутес тхроугх тхе хигх моунтаин пассес анд ривер валлеyс ин латер хисторицал периодс. Тyпологицал симиларитиес бетwеен Нортхерн Неолитхиц ситес ин Касхмир анд Сwат анд ситес ин тхе Тибетан платеау анд нортхерн Цхина схоw тхат 'Моунтаин цхаинс хаве офтен интегратед ратхер тхан исолатед пеоплес.' Тиес бетwеен тхе традинг пост оф Схортугхаи ин Бадакхсхан (нортхеастерн Афгханистан) анд тхе лоwер Индус валлеy провиде евиденце фор лонг-дистанце цоммерциал нетwоркс анд 'полyморпхоус релатионс' ацросс тхе Хинду Кусх унтил ц. 1800 Б.C.' Тхе Бацтриа-Маргиана Арцхаеологицал Цомплеx (БМАЦ) маy хаве фунцтионед ас а 'филтер' фор тхе интродуцтион оф Индо-Ираниан лангуагес то тхе нортхwестерн Индиан субцонтинент, алтхоугх роутес анд цхронологиес ремаин хyпотхетицал. (паге 55)"
  18. ^ Марсхалл, Јохн (2013) [1960], А Гуиде то Таxила, Цамбридге Университy Пресс, стр. 1—, ИСБН 978-1-107-61544-1  Qуоте: "Хере алсо, ин анциент даyс, wас тхе меетинг-плаце оф тхрее греат траде-роутес, оне, фром Хиндустан анд Еастерн Индиа, wхицх wас то бецоме тхе `роyал хигхwаy' десцрибед бy Мегастхенес ас руннинг фром Паталипутра то тхе нортх-wест оф тхе Маурyа емпире; тхе сецонд фром Wестерн Асиа тхроугх Бацтриа, Каписи анд Пусхкалавати анд со ацросс тхе Индус ат Охинд то Таxила; анд тхе тхирд фром Касхмир анд Централ Асиа бy wаy оф тхе Сринагар валлеy анд Барамула то Мансехра анд со доwн тхе Харипур валлеy. Тхесе тхрее траде-роутес, wхицх царриед тхе булк оф тхе траффиц пассинг бy ланд бетwеен Индиа анд Централ анд Wестерн Асиа, плаyед ан алл-импортант парт ин тхе хисторy оф Таxила. (паге 1)"

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Историја Пакистана на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Pakistana&oldid=27891214”