Изолеуцин
Izoleucin (Ile, I) je esencijalna aminokiselina (ljudsko telo je ne može sintetizovati).[3][4]
| |||
Nazivi | |||
---|---|---|---|
IUPAC naziv
Isoleucine
| |||
Drugi nazivi
2-Amino-3-methylpentanoic acid
| |||
Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
|||
Abrevijacija | Ile, L | ||
ECHA InfoCard | 100.000.726 | ||
MeSH | Isoleucine | ||
| |||
Svojstva | |||
C6H13NO2 | |||
Molarna masa | 131,18 g·mol−1 | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
CH3CH2CH2(CH3)CHNH2COOH
2-amin-3-metil-pentatonska kiselina.
Izoleucin se sintetizuje u biljkama i mikroorganizmima u nekoliko koraka počevši od piruvata i alfa-ketoglutarata.
Bogat izvor izoleucina u prehrani su jaja, piletina, svinjetina, bravetina, soja, sir i mleko.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Literatura
уреди- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
Spoljašnje veze
уреди- Bionet škola
- Mediji vezani za članak Izoleucin na Vikimedijinoj ostavi