Јерменско вино
Јерменско вино је вино произведено у Јерменији и Републици Арцах насељеној Јерменима, у региону јужног Кавказа. Јерменија је један од најстаријих региона за производњу вина на свету. Конкретно, најстарија позната винарија пронађена је у јерменској области Арени (види винарију Арени-1), која је до данас позната по производњи вина и ендемском грожђу.
Историја
уреди
Јерменија је од давнина била позната по традицији производње вина која се и данас одржава. Древна винарија пронађена у пећини Арени датира из 4000. године пре нове ере (погледајте винарију Арени-1), и најстарија је винарија на свету пронађена до данас, са семенкама грожђа које су откривене генетским анализама као оне од већ припитомљених Витис винифера. Писана забележена историја јерменског вина може пратити своје корене до 401–400 пре нове ере, када су грчке војске предвођене Ксенофонтом прошле кроз јерменске земље и наводно су се лечиле вином и пивом. Ови напици су се припремали и чували у „карасима” (глиненим посудама). Археолошка истраживања која је спровео академик Пјатровски у 19. и 20. веку потврдила су да је у 9. веку пре нове ере данашњи Јереван био центар за производњу вина. Археолози су пронашли и складишта вина са 480 караза у тврђави Теишебајни која се налази у Јеревану. Сваки карас наводно може да задржи до 37.000 даЛ вина. Радови на ископавању на локалитетима Кармир Блур и Еребуни открили су укупно 10 складишта вина са 200 караза. Ова ископавања су доказала древну јерменску културу производње вина.
У саставу Совјетског Савеза производња вина је у периоду од 1940. до 1985. године порасла девет пута, док је производња ракије порасла седамнаест пута, а од 1960. до 1986. производња пенушавих вина порасла је 10 пута. Осамдесетих година прошлог века Јерменија је годишње прерађивала у просеку око 210 хиљада тона грожђа од чега је добијала 14–15 милиона декалитара вина. Два милиона је трошено за производњу ракије; преостали део је коришћен за прављење вина. Током 1980-их Јерменија је обезбеђивала 25% ракије произведене у целом Совјетском Савезу. Три четвртине производње извожено је углавном у Русију. Многи људи и данас користе исте методе од пре три миленијума, прерађујући грожђе и правећи вино у посебним просторијама. Данас већина фабрика у Јерменији користи храстову бурад за складиштење вина, међутим многа села и мањи произвођачи и даље користе традиционалне карасе. Караси се традиционално праве од јерменског храста, дајући на тај начин карасима ружичасту боју, а винима природан укус ваниле, чоколаде и сувог воћа. Вина од локалних јерменских сорти грожђа која сазревају у бурадима од јерменског храста стварају јединствен буке. Ова јединствена комбинација је веома комплексна до те мере да ју је готово немогуће репродуковати у било којој другој земљи света.[1]
Многи археолози верују да су плодне долине јужног Кавказа, у којима се налази Јерменија, извор прве култивисане винове лозе и производње вина из неолита, пре више од 6000 година. Иако данас није велики чинилац у свету вина, јерменско вино је играло важну улогу у историји вина, а сугерише се да се припитомљавање евроазијског грожђа прво догодило у планинским пределима Јерменије пре него што се преселило на југ.[2] За све то време никада нису престали да праве вино. Они су били један од главних произвођача вина у Совјетском Савезу и од тада су почели да извозе своје вино широм света. Јерменско вино се проширило у Африку. Током геноцида над Јерменима који је извршило Отоманско царство током Првог светског рата, неки Јермени су побегли у Етиопију, где су узгајали винограде. Многа јерменска црвена вина су веома слатка и богата, а етиопско вино има сличан квалитет.[3] Током периода исламске владавине, Јермени су били добављачи алкохолних пића, попут вина, муслиманима, којима није било дозвољено да дестилују алкохол.
Археолози у Јерменији су објавили 2011. године откриће најстаријег познатог погона за производњу вина на свету. Смештен у комплексу пећине Арени, састоји се од плитког базена за цеђење грожђа, бачве за складиштење и тегли за ферментацију. Пронашли су и семенке грожђа, остатке цеђеног грожђа, и десетине примерака осушене лозе. Семе је било од врсте Витис винифера, грожђа које се још увек користи за прављење вина.[4] Пећински остаци датирају из око 4000 година пре нове ере – 900 година пре најранијих упоредивих остатака вина, пронађених у египатским гробницама.[5][6] Археолог Грегори Арешијан са УЦЛА каже: „Локација нам даје нови увид у најранију фазу хортикултуре — како су узгајали прве воћњаке и винограде.“[7]
Грегори Арешијан, кодиректор ископавања и помоћник директора Института за археологију Цоцен Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу, изјавио је да је „То је најстарији доказани случај документоване и посвећене производње вина, која се протеже кроз хоризонте овог важног развоја хиљадама година уназад."[8]
Референце
уреди- ^ „Хисторy оф Армениан Wинес”. Wинар. Архивирано из оригинала 23. 3. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Рандолпх Е. Сцхмид, "Ресеарцхерс Финд Олдест Кноwн Wинерy Ин Цаве Ин Армениан Моунтаинс", Тхе Ассоциатед Пресс, Јануарy 10, 2011.
- ^ „Арцхаеологистс дисцовер wорлд'с олдест wине пресс ин Армениа”. 12. 1. 2011. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Хотз, Роберт Лее (11. 1. 2011). „Перхапс а Ред, 4,100 Б.C.”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „Wорлд'с олдест wинерy дисцоверед ин Армениан цаве”. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ „6,000-yеар-олд wинерy фоунд ин Армениан цаве (Wиред УК)”. Архивирано из оригинала 2015-12-08. г. Приступљено 2015-11-01.
- ^ Јамес Оwен (2011-01-12). „Еарлиест Кноwн Wинерy Фоунд ин Армениан Цаве”. Натионал Геограпхиц Неwс. Архивирано из оригинала 12. 1. 2011. г. Приступљено 2019-04-02.
- ^ „Сциентистс дисцовер 'олдест' wинерy ин Армениан цаве - ЦНН”. Архивирано из оригинала 2011-01-29. г. Приступљено 2011-02-15.
