Каинатни рецептор

Каинатни рецептори, или КАР, су јонотропни рецептори који се активирају неуротрансмитером глутаматом. Они су првобитно идентификовани као дистинктни рецепторски тип путем њихове селективне активације агонистом каинатом, леком који је био изолован из црвене алге Дигенеа симплеx. Канаинатни рецептори су изучени у мањој мери од АМПА и НМДА рецептора, и других јонотропних глутаматних рецептора. Постсинаптички каинатни рецептори учествују у ексцитаторној неуротрансмисији. Пресинаптички каинатни рецептори су дуго били имплицирани у инхибиторну неуротрансмисију путем модулације отпуштања инхибиторног неуротрансмитера ГАБА пресинаптичким механизмом.

Каинска киселина
Глутаминска киселина

Структура уреди

Постоји пет типова подјединица каинатног рецептора, ГлуР5 (GRIK1), ГлуР6 (GRIK2), ГлуР7 (GRIK3), КА1 (GRIK4) и КА2 (GRIK5), који су слични са АМПА и НМДА рецепторским подјединицама и могу да буду аранжирани на различите начине да формирају тетрамер, рецептор са четири подјединице.[1] ГлуР5-7 могу да формирају хомомере (нпр. рецептор који се састоји само од ГлуР5) и хетеромере (нпр. рецептор сачињен од ГлуР5 и ГлуР6), међутим, КА1 и КА2 могу да формирају функционалне рецепторе само у комбинацији са једном од ГлуР5-7 подјединица. Од 2009. су подјединице каинатног рецептора преименоване у сагласносити са њиховим генским именима. Стога су ГлуР5-7 сад ГлуК1-3, а КА1 и КА2 су ГлуК4 и ГлуК5 респективно.[2]

Антагонисти уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Дингледине Р, Боргес К, Боwие D, Траyнелис СФ (1999). „Тхе глутамате рецептор ион цханнелс”. Пхармацол. Рев. 51 (1): 7—61. ПМИД 10049997. Архивирано из оригинала (абстрацт) 13. 02. 2009. г. Приступљено 03. 10. 2016. 
  2. ^ Цоллингридге ГЛ, Олсен РW, Петерс Ј, Спеддинг M (2009). „А номенцлатуре фор лиганд-гатед ион цханнелс”. Неуропхармацологy. 56 (1): 2—5. ПМЦ 2847504 . ПМИД 18655795. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2008.06.063. 

Спољашње везе уреди